УМИРЕМ ПОЛАКО – КОЗИЋ САША

Умирем полако , у загрљају глупости . Смисaо живота, посвећен себи, бледи .

Муке претварају љубав у расхладну витрину , где зима излаже сулуде примерке своје вечности .

Умишљени уметници подсвести убијају послушнике оштрих зуба .

Жиле куцавице траже шљивовицу , тресу се од љубави , без обзира на истину .

Слатки додир ништавила хвата оне који га неизмерно воле . И тако , годинама

Аутор: Saša Kozić

Rodjen u Beogradu 16.07.1965 Osnovnu i srednju skolu zavrsio u Beogradu , ozenjen dvoje dece . Oboleo od MS , i od tada pisem , pre toga nista . Види све чланке од Saša Kozić