NA KAFANSKOM STOLU – Milovan Petrović

Na kafanskom stolu poezija blista

ispisani stolnjaci i bele salvete,

pesnici nestaju izbledelih lica,

iza njih ostaju na stolu posvete.

Sad poslednji pesnik boem starog kova,

zanesenjak stari izgužvanog lica,

za stolnjakom pati odavno je skinut

gde će da završi njegova pesmica?

Vrti se i gleda po novom lokalu,

stolovi su svuda hladni, ogoljeni,

pesnik se zanese pa glasno uzviknu:

“Šta da radim s’ pesmom, sada jao meni!?”

Čas u ruci vrti čašicu sa vinom,

zatim pero spremno za poemu novu,

šta sada da radi ni salvete nema,

na šta da napiše svoju pesmu novu.

Zato restorani, kafane , mehane,

obucite stolove u košulje bele,

obradujte boeme, pesnike sanjare,

pa neka se srećni do zore vesele.

Milovan Petrović

–