Kud me moje misli nose
pitaju me ljudi često;
“Ti odavno nisi s’ nama
u mislima gde si nesto”.
Nestao sam to je tačno
sa mislima svojim plovim
svojoj zemlji svome kraju
kući koju tako volim.
Pitaju me šta to sanjam
u noćima svojim dugim
pa kad zora bela dođe
ja se tako teško budim.
Sanjam majku oca starog
žitna polja i utrine
sanjam žubor reke male
sanjam selo Ćukovine.
Sanjam školu na vrh sela
i zidove njene bele
sanjam Veru nasmejanu
i poljupce njene vrele.
Sanjam eto,… šta da kažem
u mislima svojim plovim
sanjam tako ne budim se
i sanjaću dok postojim.
Milovan Petrović
(Прочитано: 52 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.278.883 пута)