Године за годинама брзо измичу
испричаћу вам једну причу
сетих се баш ено
кад једном косисмо сено.
Из сена змија напомолила главу
па гмизећи оде у зелену траву
мислећи да ће уживати у ведром дану
кад оно ниоткуд орао по њу бану.
Зачу се да нешто фрчи
кад оно јеж двориштем трчи
кокошке легле свака на своје јаје
а пас се час стиша а час залаје.
Кола запрежна с коњем долазе
овце из тора ка паши полазе
козе с брстањем наставише
док се у штали краве намирише.
Мачка пошла ка свом ловишту
па јури уплашеног миша по дворишту
при том се појави и дугоушки зека
за сво то време тринаесто прасе ред чека.
Ласте над селом лете
роде к својим родићима слете
гаврани, свраке и вране
све то у селу гране.
Увек је била
права идила
живети на том селу
дочекујући росну зору белу.
