Има дана када речи нису довољне ,када живот контролише све оно што човек неможе да контролише својим умом . Све што долази из самог срца , везује причу наших живота за оно што смо хтели а нисмо урадили , или смели . После патимо и тражимо начин да покушамо поново . Да покажемо да знамо да волимо , да нисмо нити можемо да заборавимо . Све приче испричане поводом тог догадђаја падају и воду јел су лаж , настале у тренутку сурове стварности , свих мојих снова да покушам поново да ти кажем да те волим . Да свака реч тада изговорена сушта истина . Да сам тада , можда био мало луд , да нисам на време схватио истину .Та животна глупост ме и даље боли . Када год видим лепу девојку сетим се тебе и глупости коју сам направио , и знам да ће ме још дуго дуго болести
.
