Све моје идеје и мисли
сакупио сам
и бацио у запећак младости.
Прождиру ме године,
болест…
а време , не иде,
лети.
А ми ,
чекамо.
Увоштили смо се чекајући,
мислећи да смо паметни.
Нисмо.
Само смо се скупили,
згрчили,
па изгледамо паметни.
Чекамо.
Не знамо шта.
А има само један излаз,
вечност.
Када нас одведу тамо,
све стаје.
Време не тече,
не иде,
не лети.
Ми стојимо.
Вечност стоји.
(Прочитано: 29 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.172.613 пута)
Hvala !