GLADNI ČOVEKA
Gladni smo, iako siti,
Gladni smo, ali čoveka.
Zatvoreni i sakriveni,
poput kakvog bisera u školjci.
Izgubili smo pojam čoveka.
Šta on zapravo predstavlja?
Ima li ga na vidiku,
iako je gomila ljudi ispred tebe?
Da li su tu kada interes nestane?
Da li su tu kada više ne trebamo jedni druge?
Nestaju,
poput sunca u sumraku,
poput meseca u osvit zore.
Nestaju,
kada im više nismo potrebni,
kada su ostvarili ono što su naumili.
Vraćajući se tako licemerni
u svoje ljušture ljudske bede i sirotinje,
glumeći biser,
a, zapravo,
od pravog bisera i njegovog sjaja – ni traga!
Gladni smo, iako smo utolili glad,
Gladni smo, ali čoveka,
onog iskrenog,
onog čistog srca,
onog plemenite duše.
Čudna je to glad,
Glad koja je uvek prisutna,
Glad koja je sve veća,
Glad koja nikada neće biti utoljena
jer je previše bisera lažnog sjaja,
zatvorenih u školjkama egoizma,
i tako zatvoreni ostajemo podjednako beda i
gola sirotinja,
Sirotinja, gladna i žedna svega onog
što nas čini čovekom!