ЗАМОЛИТЕ ГОСПОДА
Замолите Господа, јер ја достојан нисам,
Да када време дође, ову душу узме кришом,
И не прикаже је у царству Његовом,
Јер је узалуд ја потроших бесмислом.
Нека је никоме не проследи и очисти,
А нек’ је постави као опомене знак,
Да се душа лако прља и злобом пуни,
А да је дата тек ни секунда час.
Нека тако стоји у чистилишту занавек,
И цеди из себе злобу и јад,
И можда нека кап доброте, ако постоји,
Из ње падне на цвет и украси га тад.
Душа ова нек стоји тако да сви
пролазе поред ње, као упозорење,
пролазе поред ње, као упозорење,
Да се покају, да схвате,
Да подерана мржњом, испрљана грехом,
ношена стидом – покаже,
ношена стидом – покаже,
Да на Божијем путу знакове прате,
И овакав данак, најлепши дар,
разочарењем не плате.
разочарењем не плате.
Замолите Господа, јер љубав је Он,
Дајте себи вере, јер могао сам и ја,
Сад уместо чисте душе и пуног срца враћам,
Само тугу, чемер и смрад.
© Стефан Миловановић
(Прочитано: 29 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.191.493 пута)
