СТИХ НЕЗНАНОМЕ….
Овде је неко плакао,
овде је неко крварио,
овде је душу испусто,
овде се неко одмарао…
Овде је забринут застао,
овде је као вихор прохујао,
овде је наглас говорио
постиђен у даљине зурио…
Овде је ковао завере,
овде је од злурадости кипео,
а, овде од среће играо,
у тишини ноћи се скривао,…
Време и кише су спрале,
много трагова прошлости,
кукавица и хероја
без укора и без почасти….
А сви негде почивају,
знани и незнани, нестали,
и стазе све су завејане,
којима су се кроз живот спотицали….
© Миладиновић Сандра