СЛИКАРКА СА БРОДА – Миладиновић Сандра

СЛИКАРКА СА БРОДА

Kаква је то мелодија којом шуми лишће,
која бодри наду што бије из груди,
опија лагано кo’ љубављу биће….
Каква је то радост ко’ најслађе пиће?!

Полако се прикрада преко наших чула,
једна нова срећа, виолине струна…
сликарке са брода, што и песме пише….
а, делује строгo и када тихо дише….

Шушти под стопалом, шара нам по стаклу,
и изнова ствара сасвим нове сенке…
За руку баш често грубо помилује…
Какав је то загрљај прошлости далеке!?

Грациозно хода и очи јој видим….
Сунце ми заклања док са њим шурује!
Али, мудрица то је што под кожу уђе,
па изнова заволиш њеног даха струје!

Ето, на прагу је!!!!!!!!!

© Миладиновић Сандра