ПОНЕСИ СРЦЕ
Понеси ме на дохват тренутка,
у загрљај месечевог кутка,
назови ме звездом репатицом
убеди ме да летим са птицом…
Заведи ме одсањаним жаром,
свиленим ми прекриј очи шалом,
нек не гледам куд ме водиш собом,
да ли с’ пуном или празном торбом…
Дал’ у понор ил пловидбе дуге,
испод моста ил’ шарене дуге,
дал’ у дворе ил’ зидове трошне,
трњем или кроз ливаде росне…
Дал’ путстињом или прашумама,
дал’ камењем или саванама,
нека слепо верујем ти вазда…
Дал’ награда то је или казна…?!
Бесмислице за нама остави,
али без срца ти ме заборави!
(с) Миладиновић Сандра
(Прочитано: 40 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.289.529 пута)