МАЧ ИСТИНЕ…
Ако затвараш очи пред неправдом
ко си, шта си,
сем црна превара још црњег времена.
Ако те брига што комшији гори кућа
не брини се постаће то и твоја брига,
део твог бремена!
Ти мислиш да злато и силни двори
сигурност значе док други гладују,
Поделили смо се на оне који имају
и оне који се нису снашли,
Е браћо моја небеса се таквима не радују!
Ако тражиш милост од Бога
делећи јавно по мрву убогима
и градећи свете храмове,
ова душа моја православна,
не зна да мрзи, али мора ти рећи
не чините грехе браћо
Србија нам замире!
О где сте љубав одбацили
у коју шупу гурнули њене скуте,
зашто сте од ње робињу начинили,
па гладна седи на улици и проси,
где је самилост и поштење,
племенитост без рачуна?
Чудна се нека језа осећа
дал прошлости диже се буна?
О браћо моја где смо догурали
Све свето иза нас гори
и старе књиге листају се саме
као на ветру….
Помрчина се чудна надвила
и чује се анђела плач
шта се то збива и куд Српство иде
пресудиће истине мач!
© Сандра Миладиновић Мајра
