ГРЕХ ЉУБАВИ – Миладиновић Сандра

ГРЕХ ЉУБАВИ

Врати ми тај лист жути,
попут паучине што сија из далека,
настави власи покошене траве,
пробуди сенке да нису саме…
Врати ми дах свежег јутра,
огледало сањивог поветарца,
мандолину жица од магле сатканих,
очи ноћног неба, усне летњег сунца…
Не заборави да машташ и верујеш у бајке,
у моћ немогућег, у сласт горчине…
Киша је падала, а ја сам плакала,
муња је успела тихо да вирне…
Врати ми тај лист жути,
попут покорених сећања,
што шушти гласом морсих сирена…
Корак ти је бахат и заведен…
Не крши га! Пст!… Ћути….!!!
Судиће ти жена…
од ребра твојом жељом саткана…
грехом љубави умивена!!!

(с) Миладиновић Сандра