АВЕЉ
Нестаде ко сена,
када све мрак прекрије…
Нестаде ко милост,
када се сакрије…
Нестеде ко реч,
што се не изусти…
Нема твога бата,
пусти су ти пути…
Нестаде ко пупољак,
који не зна цвати…
Нестаде ко дете,
што не роди мати….
Нестаде ко птица,
која не запева….
Ко поток пресуши,
Сунце твоја дела….
Нестаде ко лаж,
од истине мача…
Сад се купаш негде
у злату до плача!
Нестаде и слика
лика милостивог….
Каин не постоји,
без Авеља живог!
(с) Миладиновић Сандра
