Добродошли!
обећани у наслијеђе трачак наде и маска пад сјећања у суноврате на ивици листа на ошртици процвалог мака судњи час и цвјетна крв што токовима прошлости срца ко пчела мала саћа љепљивом ријечју пуни подно воде леже свјетови обећани у наслиеђе у срцу планете ко при дну тихе душе и нико их још распечатио није … Настави са читањем “Подно воде леже свјетови”
обећани у наслијеђе
трачак наде и маска
пад сјећања у суноврате
на ивици листа
на ошртици процвалог мака
судњи час и цвјетна крв
што токовима прошлости срца
ко пчела мала саћа
љепљивом ријечју пуни
подно воде леже свјетови
обећани у наслиеђе
у срцу планете
ко при дну тихе душе
и нико их још распечатио није
крајичком свог ума
болом неизговореног питања
ни зраком у суноврат баченој
ни кришком свитања
©Мирослава Одаловић
1 Niko i ne sluti kako samotno srce peva dvoglasno! 2 ne otvaram oči dok se ne uverim da neke druge ne gledaju u njih 3 puta ne – da bi beonjače isprale pogled za sopstvenu scenu 3 Reč “mržnja” nije vuk nije Pandorina tajna ni zla-slutnja ni poziv u boj to je zakrpa pocepanog … Настави са читањем “NELJUBAVNA POEZIJA (iz zbirke PSIHODELIJA MINIJATURE) — Marina Adamović”
Поклањам ти ноћас, један део мене, ма нека живот иде, дајем целог себе. Чинићу то стално, из ноћи у ноћ, без тебе нигде, ја не желим поћ. Како да ти објасним, ти си мени све, једна мала бреза, мој си цели свет. Склопићемо живот, део по део, тебе ћу волети, како нико није смео.
Поклањам ти ноћас,
један део мене,
ма нека живот иде,
дајем целог себе.
Чинићу то стално,
из ноћи у ноћ,
без тебе нигде,
ја не желим поћ.
Како да ти објасним,
ти си мени све,
једна мала бреза,
мој си цели свет.
Склопићемо живот,
део по део,
тебе ћу волети,
како нико није смео.
Храбрости немам, сад теби да приђем, пишем ти песму, док ме убија пиће. Зашто пишем песму, кад ти несмем дати, после да у пролазу, ме више нећеш знати. Кад би их објавио, и да видиш ко их пише, одмах бих се сетила, мораш сад да идеш. На крају будеш кући, плачеш и рушиш све, нови … Настави са читањем “На крају шта рећи”
Храбрости немам,
сад теби да приђем,
пишем ти песму,
док ме убија пиће.
Зашто пишем песму,
кад ти несмем дати,
после да у пролазу,
ме више нећеш знати.
Кад би их објавио,
и да видиш ко их пише,
одмах бих се сетила,
мораш сад да идеш.
На крају будеш кући,
плачеш и рушиш све,
нови те је оставио,
па мрзиш цео свет.
И шта да кажем,
иако те волим,
кад не видиш љубав,
ни кад пред тобом стоји.
Желим да ти кажем, како имаш лепе очи, за мене су лепше, и од дана и ноћи. Желим да ти кажем, све ће друго проћи, колико те ја волим, нико неће моћи. Желим да ти кажем, сваке тешке ноћи, за тебе бићу ту, ја ћу увек доћи. Желим да ти кажем, и једну тајну одам, … Настави са читањем “Желим да ти кажем”
Желим да ти кажем,
како имаш лепе очи,
за мене су лепше,
и од дана и ноћи.
Желим да ти кажем,
све ће друго проћи,
колико те ја волим,
нико неће моћи.
Желим да ти кажем,
сваке тешке ноћи,
за тебе бићу ту,
ја ћу увек доћи.
Желим да ти кажем,
и једну тајну одам,
бришем све остале,
сад сам теби одан.
MIRIS TRESNJE Miris tresnje, a nije im vreme, crvene, socne, ukusne, kao prvi put ljubljene usne devojacke…. Tu kraj stare vodenice, nije im cas, ali, osecaj ne vara glad i njen glas! Pogled drzak, a pun srama – da zavara!!!? Moze li, ko ce znati? Mozda ce?! I suze ce prve pasti, kada shvati da … Настави са читањем “MIRIS TRESNJE – Miladinovic Sandra”
MIRIS TRESNJE
Miris tresnje, a nije im vreme,
crvene, socne, ukusne,
kao prvi put ljubljene usne devojacke….
Tu kraj stare vodenice, nije im cas,
ali, osecaj ne vara glad i njen glas!
Pogled drzak, a pun srama – da zavara!!!?
Moze li, ko ce znati? Mozda ce?!
I suze ce prve pasti, kada shvati da
nista nije kao pre…..Ne….
U ovom vrtogu vlada oskudica osecanja,
i Milice cobanice nestale su sred orkana!
Kada zamisljeno nasloni lice uz koru oraha,
cuce klik orla sa neba, a suza iz njegovog oka,
pasce joj na dlan….!
Kameleon ce mozda ostvariti
svoj san……ali, bosonoga nece sresti Eminu,
niti Zonu Zamfirovu u aprilu u odeci nalik na likove
iz bajki…..nek sto pre shvati!
Naucice puteve i precice do svojih snova,
jos je snazna i mlada!!!
Hej, planine ime mi je Nada!!!
Volim vas!!!!
Cuje se zvonki glas! DALEKO….
© Miladinovic Sandra
[flowplayer src=’http://www.poezijascg.com/video/PrviPutPromocijaPoezijaSrb.flv’ width=450 height=330 splash=’http://www.poezijascg.com/slike/PrviPut2013/IMG_1099.JPG’] Pročitajte celu vest…
[flowplayer src=’http://www.poezijascg.com/video/PrviPutPromocijaPoezijaSrb.flv’ width=450 height=330 splash=’http://www.poezijascg.com/slike/PrviPut2013/IMG_1099.JPG’]
МОЈА ДУША… Моја душа је празна док мјесец шапуће зори, овај живот је казна, нешто говори. Љубав дамара у мени твојим стихом се пише, цвјетићу мој малени, нема нас више. Облацима мисли лете срећа и туга у зраку, љубе се наше сете у мраку. За један живот превише туге ни сам јој не знам броја, … Настави са читањем “МОЈА ДУША … – Милисав Ђурић”
МОЈА ДУША…
Моја душа је празна
док мјесец шапуће зори,
овај живот је казна,
нешто говори.
Љубав дамара у мени
твојим стихом се пише,
цвјетићу мој малени,
нема нас више.
Облацима мисли лете
срећа и туга у зраку,
љубе се наше сете
у мраку.
За један живот превише туге
ни сам јој не знам броја,
Теби пишем, кроз стих дишем
једина моја.
Нема те а април је био,
ласта је дошло јато,
наде сам поломио
баш за то!.
Милисав Ђурић
На другој страни немирне реке лепоти предела чест сам гост и пијем росу равнице меке а руке обала спајам ко мост. На мојим леђима расту снови од ситног зрна до златног цвета. У корак са мном садашњост плови далеко спорије од другог света. А свет се мења…лети под облаке ја нити могу…нити бих хтела, мој … Настави са читањем “ТАРАШКА СКЕЛА – Татјана Ђулинац”
На другој страни немирне реке
лепоти предела чест сам гост
и пијем росу равнице меке
а руке обала спајам ко мост.
На мојим леђима расту снови
од ситног зрна до златног цвета.
У корак са мном садашњост плови
далеко спорије од другог света.
А свет се мења…лети под облаке
ја нити могу…нити бих хтела,
мој живот прати сељака кораке
име је моје ТАРАШКА СКЕЛА.
Кад сутон успава људе у селу
нада мном Месец ко фењер виси
у чуду гледа ме увек веселу
док многе тајне шапућем Тиси.
PESME NEDELJE FEBRUARA 2013 bira Aleksandra Mladenović С-ТИХ-Милош Ристић Идеје излазе неке Из песме краду мене Оно што немам рећи То само, одједном крене. И ја бленем, бленем: Одакле ми те илузије Бркајући алузије Сликајући монотоне жалузије. Нека, сила прека Нека, старина од менека И нека, авангарда Воде ме ван гарда. Ван гарда, ван града … Настави са читањем “PESME NEDELJE FEBRUARA 2013.”
PESME NEDELJE FEBRUARA 2013 bira Aleksandra Mladenović
С-ТИХ-Милош Ристић
Идеје излазе неке
Из песме краду мене
Оно што немам рећи
То само, одједном крене.
И ја бленем, бленем:
Одакле ми те илузије
Бркајући алузије
Сликајући монотоне жалузије.
Нека, сила прека
Нека, старина од менека
И нека, авангарда
Воде ме ван гарда.
Ван гарда, ван града
Ван раге, ван рада
Ван закона и синтаксе
Живота празне праксе.
У свет осећаја
Свет очију радозналства
Свет демона и божанства
Где је пак’о предзнак раја
************************
Sijena sijeni-sijen-MIROSLAVA ODALOVIĆ
na podu sred kose crvene
sjedi žene sijen
sjeni sijen
sred sunca sred kose
ko kruška bremenita
sjedi žene sijen
sjeni sijen
na podu besprostorno
sred odsjaja
sjedi žene sijen
sjeni sijen
maglovito linije tijela rubi
žene sijeni sjen
rubi sijen
s vatrom niz kosu
gori žene sijen, sijeni sijen
ko kruška bremenita
rađa žene sijen, sijeni sijen
zarubljena sjećanjem kao kišni dan
na podu sjedi žene sijen
sjena sijeni – sijen
ka kapi prolazi ka kapi sijen
sjena sijeni – sijen
prvom riječju obasjana
govori žene sijen
sjena sijeni-sijen
kao ‘dobro jutro’ sjena sijeni riječ
sred riječi sjedi sjena sijeni sijen
sjedi žene sijen, sjena sijeni-sijen
sred odsjaja sijen
sred sijeni riječ
***************************
Ljubav-DRAGAN PAVLOVIĆ
Kroz kapiju od duge,
sa bravom bez ključa,
ušla si u dvorac
od naših maštanja,
sa parkom od ruža,
zalivanim prolećem,
i dala si im mirise
slasnih nektara iz kože.
Sama si sebi robinja i evnuh,
strogi gospodar i marljivi ključar.
Jer, ljubav je sloboda,
voleti je ljubav.
Kada ćutanje reči zameni,
znaću da ga razumem,
pogledi razgovetno govoriće,
a mirisi tvoji sveži ostaće.
*********
Kad jednom odeš-MIRO BERIBAKA
Kada jednom odeš,
od tamo gdje si postao,
nećeš više biti onaj
koji si bio, prije no što si otišao,
i zaboravićeš da si ikada bio
kao oni koje si ostavio,
a nećeš biti niti kao oni
koje si zatekao, tamo gdje si došao.
Nakon što si tolike nevolje prošao,
tolike puteve prepješačio
i tolikim morima brodio,
shvatićeš da je bilo zalud
i da je svaki tvoj pogled
niz puteve koje si prohodio,
žal za tobom samim
koji si bio, a koji više nisi,
i da je svaki val
koji ti je brod zapljusnuo,
dok si morima brodio,
napravio ožiljak koji niko ne vidi,
koji ni ti sam ne vidiš,
dok vodu dlanom zahvaćaš
sa mirne rijeke, da žeđ ugasiš
i ne bi li se kraj nje odmorio,
nadajući se da ćeš na njoj
prepoznati svoj odraz
onakav, kakvim si sebe upamtio!
Shvatićeš da si
negovorljiv nijemac
zadebljalog jezika,
medju nepoznatim ljudima
koje nikada ni upoznati nećeš,
niti ćeš to ikada htjeti
iako si možda nekada i poželio,
i da si ti vječiti putnik
sa nesvjesnom nadom
da si i dalje isti
kao onaj ti, koji si nekada bio!