Sine — Marina Adamović

plakala sam – nije čuo “otići ću” to je čuo “šta mi radiš” rekao je “rastajmo se – za života” “nisi jasna” slutila sam vrisnula sam – čuo me je pobegla sam – plakao je “srce Moje…” – “gde je moje???” zbogom, sine goto vo je kamin(n)gs

plakala sam – nije čuo
“otići ću” to je čuo
“šta mi radiš” rekao je
“rastajmo se – za života”
“nisi jasna” slutila sam
vrisnula sam – čuo me je
pobegla sam – plakao je
“srce Moje…” – “gde je moje???”
zbogom, sine
goto
vo
je

kamin(n)gs

Odnela sam sat na popravku — Marina Adamović

…………. “ ne može se popraviti sat “ rekli su mi “ vi ga ne možete ili on se ne dâ ?” pitala sam “ne može se popraviti sat “ nije bilo kraja očajanju mome – mislim kada me je probudilo zvono odnela sam sat i potvrdila “ on se popraviti dâ“ “ ne može … Настави са читањем “Odnela sam sat na popravku — Marina Adamović”

………….
“ ne može se popraviti
sat “
rekli su mi
“ vi ga ne možete
ili
on se ne dâ ?”
pitala sam
“ne može se popraviti
sat “
nije bilo kraja očajanju
mome – mislim
kada me je probudilo zvono
odnela sam sat
i potvrdila
“ on se popraviti dâ“
“ ne može se popraviti
sat “
tinjali su i klanjali se u rimu zvona
– nema mu spasa
tek se raduje
što je
odigrao svoje
a zvuk uspomena je neopisivo radovanje “
Omnia Mea Mecum Porto
i
i lepim parolu
“ sat je na popravci – tišina
molim“

kamin(n)gs

 

SRCE ANDJELA – Miladinović Sandra

SRCE ANDJELA Čuj, reći cu ti svoju tajnu! Videh da krila krše andjelu, uz grohot i bezočni smeh, teraše i mene tako u greh, jer ni prstom nisam makla, bez tela ostadoh nema i bela kao smrt, tu na litici bezumlja, skrivena! A, njima behu krila ta čudna, jame iz očiju su im strašne zjapile, … Настави са читањем “SRCE ANDJELA – Miladinović Sandra”

aaaaaa

SRCE ANDJELA

Čuj, reći cu ti svoju tajnu!
Videh da krila krše andjelu,
uz grohot i bezočni smeh,
teraše i mene tako u greh,
jer ni prstom nisam makla,
bez tela ostadoh nema i bela kao smrt,
tu na litici bezumlja, skrivena!
A, njima behu krila ta čudna,
jame iz očiju su im strašne zjapile,
a, blud na licu im je šarala…
dok krv je potekla kao reka…!

Bez glasa i suza, bez savesti,
počeše srce dok mu čupaju,
u njihove grešne grudi da trpaju,
a, ono je odmah kopnilo i nestajalo,
da kuca odmah je prestajalo..

Znam da mi ne veruješ,
i da se čudiš, da me u ludilo
guraš u trenu,a sigurna sam
zbog neverice tama pohadja ti
zenu po zenu….
Ali ništa zato!

Neverica i neznanje i lakoumlje
se skupo plaćaju!

© Miladinović Sandra

NEVINOST – Miladinović Sandra

NEVINOST Ala je lepa reka što teče, planine gorde oko nje, dok ona buja niz korito, grle je obala i kamenje! Rado je slušaju jelove šume, vrbaci gusti, ali nadasve, nove mladike što krase polja, i trošne grane što lome se! Od izvorišta vole je baš svi, i utroba što daruje, sva ta prostranstva što … Настави са читањем “NEVINOST – Miladinović Sandra”

devojka na reci

NEVINOST

Ala je lepa reka što teče,
planine gorde oko nje,
dok ona buja niz korito,
grle je obala i kamenje!

Rado je slušaju jelove šume,
vrbaci gusti, ali nadasve,
nove mladike što krase polja,
i trošne grane što lome se!

Od izvorišta vole je baš svi,
i utroba što daruje,
sva ta prostranstva što ona mije,
i nebo joj se raduje….!!!

Ponekada grmi, lomi i seva,
kao da zemlja valja se,
ali, ona svemu odoleva,
žubori, trpi, ne umara se!

Putnik kroz vekove, svedok verni,
ljubavlju protkane joj varnice,
devojački virovi mirišu cvetni,
i momci sto glume alase!

Tu iza grana sakriveni,
dive se raspletenim kikama,
rumenim obrazima i nevinosti,
a, reka sve to odslikava!

I kada sednem u predvečerje,
tu na njenoj magičnoj obali,
čujem šaptanje i čudne glasove,
kraj nje mi se duša odmori!

© Miladinović Sandra

SUZA SRECE – Miladinovic Sandra

SUZA SRECE Vec odavno ne brojim minute ni dane, prolaze necujno i godisnja doba, ko da padne vece, a za tren vec svane, ali, trenutke smeha i srece, e to da…! Njima se radujem kao dete majci, ko prolece suncu kad priroda buja, pupoljci polako raduju se bajci, s’ njima izvor boja, kao izvor kulja! … Настави са читањем “SUZA SRECE – Miladinovic Sandra”

suza srece

SUZA SRECE

Vec odavno ne brojim minute ni dane,
prolaze necujno i godisnja doba,
ko da padne vece, a za tren vec svane,
ali, trenutke smeha i srece, e to da…!

Njima se radujem kao dete majci,
ko prolece suncu kad priroda buja,
pupoljci polako raduju se bajci,
s’ njima izvor boja, kao izvor kulja!

Vec odavno ne osecam ni uzdah, ni izdah,
kao da sama sebi vise nisam bitna,
desi se lagano nekad izuzetno,
da pozelim strasno tog zivota ritam!!!

Izadjem na balkon tada kad je vedro,
zagledana u mesec stojim tako nema,
cini mi se da tamo negde u daljini,
u susret mi pada suza srece verna!

Kikoce se glasno, ja je jasno cujem,
i nebo dobija neku cudnu boju,
vatrometom hoce bas da me opcini,
ta luda od srece, pruza ruku svoju!

Vec odavno ne brojim minute ni dane,
prolaze necujno i godisnja doba,
ali, ova me suza iz takta istera,
hvala joj zbog toga, hoce da me proba!?

Ne, nisam imuna na vilinsku srecu,
na praporce dobra sto zvone nad nama,
a, zadivljen pogled jedne ciste duse,
e, za to bi znajte i svoj zivot dala!

© Miladinovic Sandra

POGODI – Miladinovic Sandra

POGODI Pogodi kako mi sjaje one vragolaste staze detinjstva, kad sam se radovala slobodi bez znanja, i treperila na vetru kao list breze, preskakala vrbake i bistre potoke, kao da umesto nogu imam krila poput lepeze!!! A, snovi, pusti snovi – i danju i nocu, kraja im nema dok ruke beru uzrele sljive, i ja … Настави са читањем “POGODI – Miladinovic Sandra”

pogodi

POGODI

Pogodi kako mi sjaje one vragolaste staze detinjstva,
kad sam se radovala slobodi bez znanja,
i treperila na vetru kao list breze,
preskakala vrbake i bistre potoke,
kao da umesto nogu imam krila poput lepeze!!!

A, snovi, pusti snovi – i danju i nocu,
kraja im nema dok ruke beru uzrele sljive,
i ja rastem u zenskog boema…
Priznaj da nije to lako, na ovim poljima mesta nema,
za dusu zeljne sokolice,
sa tvrdjavom oko nje za nemirne ptice!!!

A, nebo je veliko…zar ne?
Ima mesta za sve!?

Pogodi kako mi sjaje one vragolaste staze detinjstva,
iz perspektive zrele zene, koja za ljubav jos ne zna,
sem za onu sto pruza bez cenjkanja…
Ta tajna bi te sigurno prepala,
jer to sam ja – zagonetna,
a, cini se da ko otvorena knjiga se citam,
pa cutim i samu sebe pitam…
Kuda hitam…..!?
Beskraj me zove kroz prozore…
prilazim mu cuteci…
i kao balerina vrteci se na pozornici!
Tabani su vruci, ali neka….

© Miladinovic Sandra

PRIZNAJ MI – Miladinovic Sandra

PRIZNAJ MI…. Priznaj mi dok nije kasno, ja znam da ostacu sama, odavno sve mi je jasno… Ja zaljubljena u vecnost uvek cu verovati u ljubav, i cinicu cu cuda u njenu cast… S’ tamburasima u crvenoj haljini proci kroz grad kao boginja, i prenecu njen polen u ljudske duse, jer ljubav je crvena ruza … Настави са читањем “PRIZNAJ MI – Miladinovic Sandra”

priznaj mi

PRIZNAJ MI….

Priznaj mi dok nije kasno,
ja znam da ostacu sama,
odavno sve mi je jasno…
Ja zaljubljena u vecnost
uvek cu verovati u ljubav,
i cinicu cu cuda u njenu cast…
S’ tamburasima u crvenoj haljini
proci kroz grad kao boginja,
i prenecu njen polen u ljudske duse,
jer ljubav je crvena ruza
cije bodlje i najtvrdje zidove ruse!
Priznaj mi dok nije kasno,
o, Boze zasto mi to radis?!
Sve si mi dao i puste snove,
ali, dusu mi niko otkljucao nije,
i nece…a, ti kao da se sladis?!
A, prolece buja mojim telom,
dok bore polako i tiho bore se…
Priznaj mi dok nije kasno,
lakse u ljubav pretvoricu se!

© Miladinovic Sandra