Добродошли!
“ljubav za Ljubav” . Kad crna trinja prekrije poverenje Zastrasen si od svakesjene… Malo mace divokozu oslikuje… Krici izletjeli sve su uzvapili. . Pada odstreljena ruka, Snaga pomoci vise nema puta… Oprost od oprosta oprost ne prima, Savjest se grci pod gresnim secanjima. . Sujeta nece odstup dozvoliti, Logika je davno izostala, Pobijedi oholost, sebe ces … Настави са читањем “OHOLOST milka vukic vujnovic”
“ljubav za Ljubav”
.
Kad crna trinja prekrije poverenje
Zastrasen si od svakesjene…
Malo mace divokozu oslikuje…
Krici izletjeli sve su uzvapili.
.
Pada odstreljena ruka,
Snaga pomoci vise nema puta…
Oprost od oprosta oprost ne prima,
Savjest se grci pod gresnim secanjima.
.
Sujeta nece odstup dozvoliti,
Logika je davno izostala,
Pobijedi oholost, sebe ces lakse savladati,
Poruka od predaka u molitvi trpljenje je sveta.
.
“ljubav za Ljubav” . Prolaznici mi ruke pruzaju, Poznanici u zagrljaj stezu, Susjedi na kafu pozivaju… Poneki i kolac pruzaju. . Moje se srce visoko propinje od ushicenja, miline… Sva sam svoja, a svoim voljenim, dragim, Vec setam poznatim sjajnim ulicama, Prliva me topla suncana poplava… Pozdravljaju me s Kupe brodovi, Grle pisvi,slikari, plesu djaci … Настави са читањем “SNOVIDJENJE milka vukic vujnovic”
“ljubav za Ljubav”
.
Prolaznici mi ruke pruzaju,
Poznanici u zagrljaj stezu,
Susjedi na kafu pozivaju…
Poneki i kolac pruzaju.
.
Moje se srce visoko propinje od ushicenja, miline…
Sva sam svoja, a svoim voljenim, dragim,
Vec setam poznatim sjajnim ulicama,
Prliva me topla suncana poplava…
Pozdravljaju me s Kupe brodovi,
Grle pisvi,slikari, plesu djaci i folklorni zborovi…
Moja srce uzlijece na vrh oblaka…
.
O, ne! Ne budite me!
Zivot mi samo snom radost pokazuje!?
Ne prekidajte moje snovidjenje
Snom gledam…- cujem rijeci svog roda i naroda
.
ШТА ЧЕКА? Милина ужурбаног јутарњег хода кроз росу…. Као да небо бисере просу да по њима газим, а ја се мазим кроз паперје, ваздушног огртача, уздишем под лишћем, које ми пада на косу, руком бришем случајну сузу добродошлице…. и флертујем са животом свилене измаглице! Да ли да се поклоним пред овом краљицом што шета под … Настави са читањем “ШТА ЧЕКА? – Миладиновић Сандра”
ШТА ЧЕКА?
Милина ужурбаног јутарњег
хода кроз росу….
Као да небо бисере просу
да по њима газим,
а ја се мазим кроз паперје,
ваздушног огртача,
уздишем под лишћем,
које ми пада на косу,
руком бришем случајну сузу
добродошлице….
и флертујем са животом
свилене измаглице!
Да ли да се поклоним
пред овом краљицом
што шета под
небеским сводом
и замолим је за партију
преферанса,
или постоји још једна
једина шанса…
шанса сновиђења?
У овом чудесном
моменту збуњености,
тренутне,
али слатке као
кошница пуна меда,
ништа ми друго не треба
сем једног вихора севера,
нека ме разнесе и натера….
Да одлучим!
Шта чека?!
(с) Миладиновић Сандра
Као стогодишња корњача на леђима носим бреме, Тромо се вучем, никако да стигнем свуда, Људи ме гледају и мисле да сам луда Што пуштам да узалуд пролази ми време. Као сенка прелазим из ноћи у јутра, У времену садашњем живим, Успоменама из прошлости се дивим И никад не мислим на сутра. Не мислим на време, … Настави са читањем “Време”
Као стогодишња корњача на леђима носим бреме,
Тромо се вучем, никако да стигнем свуда,
Људи ме гледају и мисле да сам луда
Што пуштам да узалуд пролази ми време.
Као сенка прелазим из ноћи у јутра,
У времену садашњем живим,
Успоменама из прошлости се дивим
И никад не мислим на сутра.
Не мислим на време, време је пролазно, време лети,
Мислим на ствари које ме срећном чине,
Јер кад тренутак среће мине,
Драга успомена на време среће ме подсети.
ДОБРО ЗА КРАЈ Истини у очи ниси се надао, као копљу кроз срце? На љубав подсећа, јер она то и јесте! Крв ти је жуборила као река, па се претворила у морске таласе, и образи ти посташе пурпуно небо, које зна да заведе аласе… Очи су ти шарале неспокојно, као дивљач заробљена у кавезу.. Неко … Настави са читањем “ДОБРО ЗА КРАЈ – Миладиновић Сандра”
ДОБРО ЗА КРАЈ
Истини у очи
ниси се надао,
као копљу кроз срце?
На љубав подсећа,
јер она то и јесте!
Крв ти је жуборила као река,
па се претворила у морске таласе,
и образи ти посташе пурпуно небо,
које зна да заведе аласе…
Очи су ти шарале неспокојно,
као дивљач заробљена у кавезу..
Неко је спустио димну завесу
преда те!?
Суза ми крену из ока,
суза среће…
Има ли наде твојој души или те неће?
Нисам ли у теби пробудила човека?
Било би добро за КРАЈ!
(С) Миладиновић Сандра
Sreo sam te posle mnogo leta na ulici u dugom kaputu, nosila si buket belih ruža i u njemu jednu ružu žutu. Ti u mene nisi pogledala pri susretu kad kraj mene prođe, ceo svet sam zbog tebe prevrn’o a ti eto iznenada dođe. Zar da opet nesanicu vratiš u moj život ko … Настави са читањем “NESANICA – Milovan Petrović”
Sreo sam te posle mnogo leta
na ulici u dugom kaputu,
nosila si buket belih ruža
i u njemu jednu ružu žutu.
Ti u mene nisi pogledala
pri susretu kad kraj mene prođe,
ceo svet sam zbog tebe prevrn’o
a ti eto iznenada dođe.
Zar da opet nesanicu vratiš
u moj život ko nekad ranije,
kad sam budan snevao o tebi
a da niko za to znao nije.
Naj lepša si ti u gradu bila
i drugi su maštali na javi,
pratili te kao senke tvoje
a ime ti pravo nisu znali.
Šetala si ulicama grada
i mamila osmehe sa lica,
tvoje ime znao niko nije,
zvali smo te kratko,” NESANICA”.
Sad po gradu ti ponovo šetaš
baš se ništa promenilo nije,
lepa, vitka, ko košuta gipka
ti zavodiš kao i ranije.
Vest se brzo po gradu proširi
osmesi se vratiše na lica,
da si došla i da su te sreli,
“Vratila se naša nesanica”.
Milovan Petrović
–
ПЕСМО МОЈА Тишина је раширила своја крила на мојим уснама у облику твог имена. То што ниси ту и што можда нећеш никад ни бити, чини да те има све више и више. Дајеш радост стварима па имам срећу да су у мраку мог живота пале бакље истине, које све више осећам у кожи и … Настави са читањем “Песмо моја – Угринић М. Саша”
ПЕСМО МОЈА
Тишина је раширила своја крила на мојим уснама
у облику твог имена.
То што ниси ту
и што можда нећеш никад ни бити,
чини да те има све више и више.
Дајеш радост стварима
па имам срећу да су у мраку мог живота
пале бакље истине,
које све више осећам у кожи и телу,
да то што не могу директно да гледам у Сунце
могу да надокнадим
увек кад
покушам да се сетим твога лица.
За тебе немам велике речи
и то детиње сиромаштво ми прија,
та тешкоћа, немогућност, да себе одвојим од своје крви,
костију, мишића,
како бих себе загрлио, пољубио, погладио по коси, рамену.
За мене си рођена
и то што се поново рађаш
је за мене велика част.
Приметиш ли неку нелогичност у свитањима и повечерјима,
и у песмама птица,
знај да те мој глас и инструмент славе
ПЕСМО МОЈА.
Godine su prolazile mnoge lutao sam od grada do grada, sad bi hteo negde da se smirim ali gde bi ne znam ni sam sada. Koreni su moji počupani stara mesta kroz sećanja zovu, a ja samo želim da se skrasim i ne želim avanturu novu. Prijatelje ostavlj’o sam lako iz mladosti što … Настави са читањем “KORENI SU MOJI POČUPANI – Milovan Petrović”
Godine su prolazile mnoge
lutao sam od grada do grada,
sad bi hteo negde da se smirim
ali gde bi ne znam ni sam sada.
Koreni su moji počupani
stara mesta kroz sećanja zovu,
a ja samo želim da se skrasim
i ne želim avanturu novu.
Prijatelje ostavlj’o sam lako
iz mladosti što su pravi bili,
one nove što sam uz put stek’o
prijateljstvo samo su glumili.
Kud bi sada, gde bi se vratio
Kad sam post’o uspomena samo,
prijatelji rekli bi mi možda
da se samo iz mladosti znamo.
Šta ću sada kad mi mladost prođe
kad ostarih svetom lutajući,
napred ne smem, a nazad ne mogu
probisvet bi da se vrati kući.
Kol’ko vidim, kako stvari stoje
da li ići ili se vratiti!?,
Možda bolje da ostanem ovde
pa možda ću korene pustiti.
Milovan Petrović
–
Ja još….. . Ja još uvijek zamišljam tvoj osmjeh i tvoje pružene ruke prema meni, i nikako ne mogu da sebi oprostim što sam te tako sebično zamislio. . Ne ostani u zabludi, nisam ja tebi niti do koljena, ja sam obična protuva polomljenih krila, niko i ništa, niti do gležnja ja nisam tebi, tebi … Настави са читањем “Ja još….. – Miro Beribaka”
Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу ће учествовати на САЈМУ КЊИГА И ИЗДАВАШТВА РАСИНСКОГ ОКРУГА за 2014.-ту годину са целокупним својим овогодишњим издаваштвом. Представићемо своје издања: књигу поезије КРУГОВИ – Љубодрага Обрадовића, коју смо објавили у сарадњи са Културним центром Крушевац, роман Данице Рајковић – КАПИ КИШЕ НА СМАРАГДНОЈ ЛЕПЕЗИ, књигу дечје … Настави са читањем “Промоција часописа ПоезијаСРБ & Песнички Маратон”
