Време

Као стогодишња корњача на леђима носим бреме,
Тромо се вучем, никако да стигнем свуда,
Људи ме гледају и мисле да сам луда
Што пуштам да узалуд пролази ми време.
Као сенка прелазим из ноћи у јутра,
У времену садашњем живим,
Успоменама из прошлости се дивим
И никад не мислим на сутра.
Не мислим на време, време је пролазно, време лети,
Мислим на ствари које ме срећном чине,
Јер кад тренутак среће мине,
Драга успомена на време среће ме подсети.