www.poezija.rs

Nije mi se dalo da na miru živim,

da uživam mirno u nekom zapećku,

tražio sam više, jurio za nečim

ulagao mnogo na pogrešnu srećku.

 

Ni jedno me mesto baš držalo nije,

tražio sam biser, al pogrešna školjka,

vrlo bih se brzo zasitio svega

ništa novo nije, stara moja boljka.

 

Rekao sam sebi ko zna kol’ko puta

prestani da jurcaš, smiri se, ohladi

i kuče se teško na lanac navikne

a ja neću nikad, pa šta da se radi.

 

Ma ne mogu više terati po svome,

godine me više ne trpe ovako

kad bi mogo barem malo da se smirim

dom sebi da nađem, ostalo bi lako.

 

Pa ipak na kraju ja ukrotih sebe,

biser školjku nađoh u plavoj laguni,

još ponekad samo, ali tako retko

stari pustolov se u meni pobuni.

 

Neka, nek se buni nasmešim se samo,

stara navika me prevariti neće,

sad se divim školjci i plavoj laguni

pustolov me neće rastavit’ od sreće.

 

Milovan Petrović

–

Još me jednom zavedoše oči,

tvoje oči i vatra u njima,

još mi jednom probudiše strasti

pa ne mogu spavati noćima.

 

Još me jednom,… prosto ne verujem,

zavedoše oči crne tvoje,

još me jednom,… a znam raniće me,

… bole rane iz mladosti moje.

 

Još ćeš jednom poigrat’ se sa mnom,

zavesti me, baciti pod noge,

još ćeš svoje čari isprobati,

na taj način ranila si mnoge.

 

Još ćeš jednom,… ja ću se predati,

s’ tobom bitke il’ revanša nema,

umetnik si ti u ovoj igri,

najbolja si,… bitka izgubljena.

 

Još ćeš jednom uzeti mi srce

još ću jednom sebe tebi dati,

još ću jednom uživati kratko

a posle će samo bol ostati.

 

Pa nek boli na bol sam navik’o

neka boli taj trenutak jedan,

tog trenutka sećaću se uvek,

neka boli, svog bola je vredan.

 

Milovan Petrović

–

Jesen kad prođe i zima dođe

kad snegom sve zabeli,

kad pahulje bele tragove skriju

a mi bi toplo leto hteli.

 

Kad noći postanu duge i hladne

severac hladni dok duva,

ljubav ti moja srce greje

telo od vetra čuva.

 

Tvoje mi oči u mračnoj noći

svetlost čarobnu daju,

a tvoji prsti dugi i nežni

po meni nežno traju.

 

Te noći takve, duge i hladne

postati mrske mi neće,

poželeću tad da zima potraje,

eh da je samo sreće.

 

Zato vas molim volite zimu

bele snegove njene,

njenu hladnoću i duge noći,

dobra je za zaljubljene.

 

Milovan Petrović

–