www.poezija.rs

Ne traži u meni anđela sa neba

ja anđeo nisam na zemlji sam rođen,

šiban vetrovima, kišom, snegovima

ja srcem čoveka običnim sam vođen.

Ne traži u meni savršenstvo neko,

u meni ćeš naći od svega po malo

suviše je toga i lepog i lošeg,

a ipak je sve to baš u mene stalo.

Ne traži u meni svog princa iz bajke,

i na laži sada ti ne teraj mene,

rođen sam običan bez titule neke,

i crvena krv mi znaj teče kroz vene.

Ne traži u meni ni lošeg čoveka,

mada svega ima u meni po malo,

ti pokupi dobro što nađeš u meni,

dovoljno je toga u meni ostalo.

Kad u meni tako sva dobra pokupiš,

ti od mene gradi boljega čoveka,

buniti se neću, još ću ti pomoći,

predaću se tebi ko koritu reka.

Možda tako jednom kada se probudiš,

kraj sebe ugledaš svog princa iz bajke,

a ipak sam rođen, bez dvorova, krune,

rođen od običnih i oca i majke.

Milovan Petrović

–

Još se moje utrkuju zore

koja će mi tebe pokazati,

k’o da znaju koliko te volim

i da ću se ja tebi predati.

Još se dani ponose sa tobom

na poklon mi samo tebe nude,

ja te volim kao prvog dana,

volim tebe, naše igre lude.

Još vetrovi moju maštu pale,

dižući ti haljinu visoko,

i još strasti divljaju u meni,

od pogleda moje plavo oko.

Još mi oči lutaju po tebi

ne zasite te tvoje lepote,

još se igram spretnog detektiva,

… pa volim te, volim te živote.

Još bi jedan život proživeo

kad bi Bog te opet meni dao,

živeo bi baš isto ovako,

i tu ništa ja nebi menjao.

Milovan Petrović

–

Парче слике, број улице

Зашто си овај пут машта?

Моја рука не прашта

Ове немире…

А у ћутњи

Мој те глас презире;

Причам свашта.