Добродошли!
Od iskustva jača je nada Tako i leptira svetlost mami Iskorak napred završi u tami Kao obličje uspona il pada. Piši,lakrdijaj, ko stablo budi Prolaznost za tobom putuje I grumen praha nalik osudi Kroz maglu zena se osmehuje.
Od iskustva jača je nada
Tako i leptira svetlost mami
Iskorak napred završi u tami
Kao obličje uspona il pada.
Piši,lakrdijaj, ko stablo budi
Prolaznost za tobom putuje
I grumen praha nalik osudi
Kroz maglu zena se osmehuje.
Voljena moja zašto me tražiš sad kad me nema više, kada su davno tragove moje isprale jesenje kiše. voljena moja zašto u vetru još uvek čuješ mi ime, zašto ti leta topla i svetla zauvek postaše zime. Ja želim da živiš naše snove, da živiš za tebe i mene, ne želim da oči … Настави са читањем “VOLJENA MOJA – Milovan Petrović”
Voljena moja zašto me tražiš
sad kad me nema više,
kada su davno tragove moje
isprale jesenje kiše.
voljena moja zašto u vetru
još uvek čuješ mi ime,
zašto ti leta topla i svetla
zauvek postaše zime.
Ja želim da živiš naše snove,
da živiš za tebe i mene,
ne želim da oči ti suze kriju
da tuga teče ti kroz vene.
Za mene samo ponekad uzberi
crveni karanfil samo,
da sam uz tebe u dahu vetra
to samo ti i ja znamo.
Crveni cvetak na humku stavi
nek na njoj lagano vene,
i živi život ko nekad sa mnom,
živi za tebe i mene.
Udahni duboko i kreni dalje
vrati osmeh na lice,
prigrli život rukama obema,
jedan je lepotice.
Milovan Petrović
–
ЖАБЉИ ХОР Жалила се жаба, да је вреба рода, зато вели хоће, свој локвањ да прода,,, Жели да се сели, свој мир да пронађе али авај свађе све док сок сунце зађе… Хору ће фалити, тако добар глас, замене јој нема, веле сви углас…!!! Такав сопран не познаје, цела царска бара… а, она би да … Настави са читањем “ЖАБЉИ ХОР – Миладиновић Сандра”
ЖАБЉИ ХОР
Жалила се жаба,
да је вреба рода,
зато вели хоће,
свој локвањ да прода,,,
Жели да се сели,
свој мир да пронађе
али авај свађе
све док сок сунце зађе…
Хору ће фалити,
тако добар глас,
замене јој нема,
веле сви углас…!!!
Такав сопран не познаје,
цела царска бара…
а, она би да путује…
не вреди јој слава?!
Пасош ће јој одузети,
вели старешина…
Због страха да бежи,
препала се жива?!
Лош пример да буде,
целом жабљем роду,
за слободу мора
надмудрити роду!
Надури се жаба,
окрете им леђа,
ни гласа да пусти,
а то много вређа…
Данима не учествује
ни у једној проби,
само гледа у небо,
и нада се роди…
Дан за даном иде,
јутро до заласка,
дошао је и ЧАС,
родиног доласка…
Клепет крила зачу се,
ноге су јој дуге,
све жабе се сакрише,
ко од краља слуге….
Само наша жаба,
и даље се дури,
леђа је окренула,
и у небо зури…
Када је испред себе,
угледала роду,
сопран је тад пустила,
далеко низ воду….
Од чуда се рода,
на ноге пропела,
а соко се надви,
ватра из пепела…
Он однесе роду,
према хоризонту,
нове шансе ето,
жаби у животу!
Ето новог чуда,
главе промолише
цео жабљи хор
тад напусти скровиште…
А, наша је жаба,
мудрија за сен,
одмах сопран пустила,
да прослави трен…
Сада баром ори се
опет цео хор
добила је пасош назад
ал јој локвањ није празан…
(с) Миладиновић Сандра
. Šapuću krila Kroz nutrine mramora …. Vapaj kopa korijene… Laste se umorile…. . Tamo Tamo negdje tamo postoji… Skliski su brojevi…
.
Šapuću krila
Kroz nutrine mramora ….
Vapaj kopa korijene…
Laste se umorile….
.
Tamo
Tamo negdje tamo postoji…
Skliski su brojevi…
ИСКРЕНО….. Заборави ме хајде, не буди луд, због жене да плачеш сада, не лиј те сузе узалуд, човек је да се нада… Заборави ме, и пољупце, све оне наше стазе, какав је ово страшан суд, молиш се за оне што одлазе… Заборави ме иди што пре, душа ми душу тражи…. Ја нисам хтела да боли … Настави са читањем “ИСКРЕНО….. -Миладиновић Сандра”
ИСКРЕНО…..
Заборави ме
хајде, не буди луд,
због жене да плачеш сада,
не лиј те сузе узалуд,
човек је да се нада…
Заборави ме,
и пољупце,
све оне наше стазе,
какав је ово страшан суд,
молиш се за оне што одлазе…
Заборави ме
иди што пре,
душа ми душу тражи….
Ја нисам хтела да боли те,
али, савест ме гуши на стражи….
Заборави ме,
схвати то,
не одлазим са другим,
ја само хоћу слободу,
и хоћу правог да волим!
Заборави ме,
не буди луд,
не мучи себе више…
Овакве као ја никада
не претачи у сузе више…
Јер искрена сам…….
(c)
Srušio je sve mostove a drumove preorao, da će jednom nazad hteti u mladosti nije znao. Gradio je mnoge kule i gradove širom sveta, sve dok mladost nije prošla, dok tuđina ne zasmeta. Sad kada je ostario a mladosti nema više, mesto lepih vedrih dana, nastupiše hladne kiše. Pogled mu se često … Настави са читањем “RUŠITELJ I GRADITELJ – Milovan Petrović”
Srušio je sve mostove
a drumove preorao,
da će jednom nazad hteti
u mladosti nije znao.
Gradio je mnoge kule
i gradove širom sveta,
sve dok mladost nije prošla,
dok tuđina ne zasmeta.
Sad kada je ostario
a mladosti nema više,
mesto lepih vedrih dana,
nastupiše hladne kiše.
Pogled mu se često gubi
negde tamo u daljinu
dok grudi se bolom stežu,
spoznao je sad istinu.
Puteve je preorao
a mostove porušio,
u mladosti svojoj ranoj
suviše je bahat bio.
Sada samo Boga moli
da mu malo snage vrati,
da mostove što poruši
i puteve sam izgradi.
Milovan Petrović
–
ОСТАВЉАМ ТЕ ПЕСМИ Као гром ме погоди са неба, kад ми рече да ти нисам драга, да са „модом“ не играм у пару…. Пут путујем одлазим без трага…. Боље ми је не траћити време на некога ко не зна шта иште, боље ми је збацити то бреме, но са ветром делити поприште…. Шта ће мени … Настави са читањем “ОСТАВЉАМ ТЕ ПЕСМИ – Миладиновић Сандра”
ОСТАВЉАМ ТЕ ПЕСМИ
Као гром ме погоди са неба,
kад ми рече да ти нисам драга,
да са „модом“ не играм у пару….
Пут путујем одлазим без трага….
Боље ми је не траћити време
на некога ко не зна шта иште,
боље ми је збацити то бреме,
но са ветром делити поприште….
Шта ће мени срце без дамара,
шта ће мени очи без милости,
и те речи хладне попут стене,
што ни талас не може разбити?!
Да самујем измеђ четири руке,
кад зидови постају ми тесни….
Зар да дане поклоним надању?
Пут путујем, остављам те песми!
(с) Миладиновић Сандра
ТАКО ТИ И ТРЕБА!!! Несанице моја ти ми ниси мати да ме увек будиш када уздахнем тихо и ниси ми друга нити си молитва и ниси ми жеља а познанци ми смо! У снове ми море шаљеш непозване а гости ми драги никада нису биле кораке ми бројиш бојиш ведре дане играш самном смело…. Бројиш … Настави са читањем “ТАКО ТИ И ТРЕБА – Миладиновић Сандра”
ТАКО ТИ И ТРЕБА!!!
Несанице моја ти ми ниси мати
да ме увек будиш
када уздахнем тихо
и ниси ми друга
нити си молитва
и ниси ми жеља
а познанци ми смо!
У снове ми море
шаљеш непозване
а гости ми драги
никада нису биле
кораке ми бројиш
бојиш ведре дане
играш самном смело….
Бројиш Богу дане?
И проклета јесам
што сам се предала
теби оног трена
када спознах тугу
јастуке си моје
сузама појила ,
облак си надвила
над пољем ко’ слугу….
Али, један цвет ми
још од лане ниче
испод паучине
ТЕБИ мира неда…
знам смета ти мирис
и лишће што њише,
корење што пушта
Ал’ тако ти и треба!!!!
(с) Миладиновић Сандра
У ОТКОСУ…… Тајну ми одај плетену од месечине, проговори моје име и јецај нек оде у беспуће, нек језди небом сребрне паучине…. Убери ружу неубрану са јутарњег длана пробдевши до свитања…. Наточи зраком моје очи ма где да сам… И, нежно ме пољуби у косу као пролећни лахор прамичак детелине у откосу! (с) Миладиновић Сандра
У ОТКОСУ……
Тајну ми одај
плетену од месечине,
проговори моје име
и јецај нек оде у беспуће,
нек језди небом
сребрне паучине….
Убери ружу неубрану
са јутарњег длана
пробдевши до свитања….
Наточи зраком моје очи
ма где да сам…
И, нежно ме пољуби у косу
као пролећни лахор
прамичак детелине у откосу!
(с) Миладиновић Сандра
