Добродошли!
СЛУГА ПРОЛЕЋА Пој птица, то је сам Рај, месечина обасјава крај… Жагор као полен живота… Кошава је и није грехота смејати се гласно… Док ноћ жури у дан, не треба ми сан, јер хоћу да играм као трепераво лишће да се као сврдло окрећем у ритму разигране улице….и процветалих грана…и, да бдим до сањивог јутра, … Настави са читањем “СЛУГА ПРОЛЕЋА – Миладиновић Сандра”
СЛУГА ПРОЛЕЋА
Пој птица,
то је сам Рај,
месечина
обасјава крај…
Жагор као полен живота…
Кошава је и није грехота
смејати се гласно…
Док ноћ жури у дан,
не треба ми сан,
јер хоћу да играм
као трепераво лишће
да се као сврдло
окрећем у ритму
разигране улице….и
процветалих грана…и,
да бдим до сањивог јутра,
а онда наставим даље
макар сама…
низ сокаке и поља
кроз градове и села севера у југа…
Бићу срећна, а и боља,
пролећу ћу бити слуга…
(с) Миладиновић Сандра
Знам да рећи ћеш; Чекам, ево већ читав један Живот корак твојих скитница на мом друму Твој сат иде споро… И свих седам велова ево скинућу да ту Тајну Чекања поделим са Тобом! Знам да рећи ћеш ми; Оседех и боре су мапу изгубљеног дрхтаја на мом лицу уклесале Чекајући да те Дочекам! А, знакови … Настави са читањем “Круг”
Знам да рећи ћеш;
Чекам, ево већ читав један Живот
корак твојих скитница на мом друму
Твој сат иде споро…
И свих седам велова ево скинућу
да ту Тајну Чекања поделим са Тобом!
Знам да рећи ћеш ми;
Оседех и боре су мапу изгубљеног дрхтаја на мом лицу уклесале
Чекајући да те Дочекам!
А, знакови су били ретки
Kао љубав у баченој бомби ван граница времена
а ипак Чекам и Дочекаћу те!
Макар још један рат ишао предамном
Макар још један гроб мој остао отворен
Макар срушили све бране и ограде
и људи се у звери обрели,
Чекам те!!!
Знам да рећи ћеш ми;
Ево сад плетем сам у беспућу овог олињалог и гладног града
све што је остало
све што је претекло и могло се наћи у мени
а да сличи Чекању с почетка
И предем нервне завршетке да Дочекам а да није Сан,
И останем колко толко присебан и нормалан
када те Дочекам да те Препознам!
Утеху су доносили и односили тамјани сећања,
Барут и крици ветрова
расплитали су Маске оних које су Глумиле да њих Чекам
лажирајући светлост своје ноћи жалећи што Њих не чекам
јер падоше и предаше се порнографији ове јаве
Док ја и даље познајући корак твој
Чекам те јер знам да ћеш доћи!
Знам да рећи ћеш ми;
Олујни вапаји затурених клонова у гету не знају за ту Магију Чекања
Они само симулирају Живот који Ја преживех Чекајући Твоју Kомету
Бранећи се од псеудодуха и пимитивизма садашњег света!
Знам да рећи ћеш ми и то;
Kолико је птица злослутница претило да прождере тог Војника Свести
Kад пре огледало ступим да не пљунем
На мемљиви пут руку да не пружим…
И зло у очи да погледам
Па ко псето реп да повијем и у мишију рупу себе скријем
Да останем колко толко нормалан и присебан
Kада Дочекам да те Препознам
И ту патолошку потребу Чекања Тебе
нахраним новим немиром што извире…
И дане бројим
Ноћи кујем
У лагумима тишину тајим
Ћутањем невину стрепњу у недрима гајим
Равницом кад пођеш
Да видим топле стопе твоје
У беоњачама загрљај да спремим
И Дочекам Тебе Чекајући!
Знам да рећи ћеш ми и то;
Kолико је јутара однело гранате садашње свести
Kолико се зора распукло пред очима овим у неповрат
Да Заврши и овај Kруг мог Чекања Тебе!!!
Osmehom vedrim tugu skriva da ljudi u njoj ne vide jad, da se ne slade nevoljom njenom i pričaju kako je nesrećna sad. Od sveta ona u snove beži i oko njih diže visoki zid, kao da teške grehe skriva, kao da je, od nečega stid. Ona kroz život korača sama, sa nadom … Настави са читањем “U zamci čekanja – Nenad Đekić”
Osmehom vedrim tugu skriva
da ljudi u njoj ne vide jad,
da se ne slade nevoljom njenom
i pričaju kako je nesrećna sad.
Od sveta ona u snove beži
i oko njih diže visoki zid,
kao da teške grehe skriva,
kao da je, od nečega stid.
Ona kroz život korača sama,
sa nadom da će nekog pronaći,
nekoga ko će samo da je voli
i da joj noći učini kraćim.
Često u sobi sama sedi
i čeka svoga princa iz bajke,
što samo postoji u nestvarnoj priči
koju su deci izmišljale majke.
I vene tako iz dana u dan,
u snovima lažnim što život ih zove,
veruje da će bolji dani doći
a godine mlade u nepovrat plove.
Jednoga dana život će proći,
i kosa plava postaće bela,
zelene oči postaće mutne,
shvatiće tada, da je uzalud svela.
МЛАД МЕСЕЦ И млад се месец овом улицом, у очи таме загледао, косе јој црне срмом мрсио, љубио нежне груди лагано… Спустио се до изворишта, па јата птица пробудио, потом је посред вољеног лица, пупољак пролећа зарудео… И занео се као свако вољен, што воли својом душом свом, заборавио да свиће јутро, долази растанак са … Настави са читањем “МЛАД МЕСЕЦ – Миладиновић Сандра”
МЛАД МЕСЕЦ
И млад се месец
овом улицом,
у очи таме загледао,
косе јој црне срмом мрсио,
љубио нежне груди лагано…
Спустио се до изворишта,
па јата птица пробудио,
потом је посред вољеног лица,
пупољак пролећа зарудео…
И занео се као свако вољен,
што воли својом душом свом,
заборавио да свиће јутро,
долази растанак са вољеном…
И први освит ружичасти,
када роса кану јој посред браде,
зашкрипа капија и корак нем
с’мирисом лаванде се искраде…
Тек тако нестадоше за оном косом,
он у кочијама јури за њом,
дуге јој ноге голе и босе,
хитају право дому свом…
(с) Миладиновић Сандра
Prstenuj me Srcem i vlatima trave Sam ih spleti u poljima Bez reči i svedoka Venčaj me vetrom za svoju dušu Pod Suncem Između trave i tebe samo Svemir Između tebe i mene samo Ljubav Bez potpisa i overe Neka nas overi život Dok trajemo kao trava: I gažena ostaje zelena I kad nas izgazi … Настави са читањем “EVIN PSALM – Nena Miljanović”
Prstenuj me
Srcem i vlatima trave
Sam ih spleti u poljima
Bez reči i svedoka
Venčaj me vetrom za svoju dušu
Pod Suncem
Između trave i tebe samo Svemir
Između tebe i mene samo Ljubav
Bez potpisa i overe
Neka nas overi život
Dok trajemo kao trava:
I gažena ostaje zelena
I kad nas izgazi život volećemo se
Bez zakletvi i velikih reči o večnosti
Dragi
Ništa
Ništa mi ne nudi što će nas okovati
Ni neraskidivost braka
Ni sitost hleba (i života)
Ni sigurnost zidina doma
Gladnu ljubavi
U šume tišine me povedi i nahrani
Pronađi
Divlje kupine tamne kao tvoje oči
Golu kao istina
Ogrni me tvojim pogledima
Oblake svuci da me usnulu u tebi pokriješ
I nebo nam razapni za krov i dom :
Jedini je koji se ne ruši
Jer temelj mu je tvoje srce
Tu
Neka ti budem Eva
Samo to i ništa više
Samo prva Žena
Prvom Muškarcu…
САМО НА ТРЕН Oтпој ми песму што чуо није још нико на овом белом свету, нахрани моје илузије, погоди стрелом сањиву мету…. Пробуди ме рајским стихом, не, није важно, што је лаж, као стари просјак што уздише, шапће ми душе ожиљак…. Занеси ме ко палму југо, заварај паучином траг, и буди варалица знана, чија стопала … Настави са читањем “САМО НА ТРЕН – Миладиновић Сандра”
САМО НА ТРЕН
Oтпој ми песму што чуо није
још нико на овом белом свету,
нахрани моје илузије,
погоди стрелом сањиву мету….
Пробуди ме рајским стихом,
не, није важно, што је лаж,
као стари просјак што уздише,
шапће ми душе ожиљак….
Занеси ме ко палму југо,
заварај паучином траг,
и буди варалица знана,
чија стопала познају мој саг….
Са тобом у земљи чуда поново,
још једном за живота барем,
летећу као птица заносна,
за фатаморганом над твојим морем…
САМО НА ТРЕН….
© Миладиновић Сандра
КАО НЕКАДА Ћутим јер мислим неће знати, какве ме боли сада муче, али све муке узалуд су, срце јој убрзано туче… Кријем јер мислим неће чути како ми сузе на јастук лију, -Како си дете, целу ноћ сањам неког опасног пустахију?!- Смејем се јер мислим завараћу, ту брижну душу навек младу, руку ми стегне изнанада … Настави са читањем “КАО НЕКАДА – Миладиновић Сандра”
КАО НЕКАДА
Ћутим јер мислим неће знати,
какве ме боли сада муче,
али све муке узалуд су,
срце јој убрзано туче…
Кријем јер мислим неће чути
како ми сузе на јастук лију,
-Како си дете, целу ноћ сањам
неког опасног пустахију?!-
Смејем се јер мислим завараћу,
ту брижну душу навек младу,
руку ми стегне изнанада
гледа ме са осмехом у трагу…
Певам и мислим повероваће,
веселом гласу што се ори,
-Погледај руже испред куће,
иза леђа ми проговори!-
Ех моја мати, што навек чекаш
у сенци старог јоргована,
бодриш када падам док тајно плачеш,
недаш да престанем да се надам…
Има ли те у облацима,
ил сунцу што шара мојим лицем,
жубору реке ил крошњи липа,
међ пролазницима ове улице…?!
Има ли те у овој песми,
стиховима који ме лече?
Има ли те у овом граду,
руменилу што зна да шара вече…?
Има ли те мађу зваздама,
јутру што уздахом ме буди?
Жива ми буди најмилија,
нежно ме привиј уз своје груди….
Као некада ….
(с) Миладиновић Сандра
Mikrofon smena astroloških fenomena, “mistiku” regler krije kada Mesec Sunce prekrije. Ulogu drvenog advokata ozbiljno shvata, ona je pošteno biće oblaci svedočiće, javno mnjenje čeka na uključenje. O njoj ne brinem, Mesečinu ću da joj skinem, Bregovićev orkestar svima štopuje note prstima, duva trubu na Ju Tjubu.
Mikrofon smena
astroloških fenomena,
“mistiku” regler krije
kada Mesec Sunce prekrije.
Ulogu drvenog advokata
ozbiljno shvata,
ona je pošteno biće
oblaci svedočiće,
javno mnjenje
čeka na uključenje.
O njoj ne brinem,
Mesečinu ću da joj skinem,
Bregovićev orkestar svima
štopuje note prstima,
duva trubu na Ju Tjubu.
У суботу 21. марта 2015. године у Дому пензионера у Шиду одржана је промоција књиге поезије “МАШТАЊА И СТВАРНОСТИ ТРЕЋЕГ ДОБА ” Веселинке Игић Филагић. Дан поезије у Шиду обележен је Веселинкином књигом. Издавач књиге је Удружење песника Србије-Поезија СРБ, Књижевни клуб Шид. О књизи су говорили: рецензент Веселин Вељко Вучковић, лектор и коректор Љиљана … Настави са читањем “Промоција књиге”МАШТАЊА И СТВАРНОСТИ ТРЕЋЕГ ДОБА “Веселинке Игић Филагић”
У суботу 21. марта 2015. године у Дому пензионера у Шиду одржана је промоција књиге поезије “МАШТАЊА И СТВАРНОСТИ ТРЕЋЕГ ДОБА ” Веселинке Игић Филагић. Дан поезије у Шиду обележен је Веселинкином књигом. Издавач књиге је Удружење песника Србије-Поезија СРБ, Књижевни клуб Шид. О књизи су говорили: рецензент Веселин Вељко Вучковић, лектор и коректор Љиљана Вучковић и приређивач Дарко Колар. Стихове из књиге читали су: Ана Станојевић, унука-Катарина Сладојевић, Снежана Михајловић, Љиљана Јовановић и ауторка Веселика Игић Филагић. Промоцији су допринели и хор Општинске организације инвалида рада Шид “Златни глас“, Протојереј Старвофор Ђорђе Воларевић и стална музичка пратња сина Дејана Игића. Детаље можете послушати и погледати:
Вечерас се нашла поезија наше Веселинке и Маштање. Ово је прва књига Књижевног клуба“Шид“ у издаваштву УДРУЖЕЊА ПЕСНИКА СРБИЈЕ“ПОЕЗИЈА-СРБ“, тако да се машта претворила у стварност.
Веселинка Игић Филагић рођена је 27. маја 1940. године од оца Кузмана Петковића и мајке Јеле у селу Винковачки Бановци. Основни школу учила је у своме селу,а средњу управну школу у Винковцима где је и радила у комерционалној банци.
Удала се 1968 године и у Шиду наставља рад у адвокатској канцеларији свога супруга Игић Саве.
Након одласка у пензију, активно ради у општинској организацији инвалида рада у Шиду. У више мандата бирана је за председника а истовремено била је члан Извршног одбора савеза инвалида рада Војводине и члан Скупштине савеза инвалида рада Србије.
Писањем песама бавила се још од ране младости али судбина је одлучила да свој првенац објави у трећем добу.
Настави са читањем “Промоција књиге”МАШТАЊА И СТВАРНОСТИ ТРЕЋЕГ ДОБА “Веселинке Игић Филагић”
Србија и мајка, две најљепше ријечи, из грудије Српски што изаћи могу, и нема те силе што може да спријечи, љубав према земљи, мајци, драгом Богу. …………………………………………………………. Кад је босих ногу, крвавијех рана, прозебо и гладан, костур људски био са постеље смртне чек’о задњег дана пјевао је мајци и Србију сниво’ васкрсао мртвац уз корицу … Настави са читањем “Србија мајка”
Србија и мајка, две најљепше ријечи,
из грудије Српски што изаћи могу,
и нема те силе што може да спријечи,
љубав према земљи, мајци, драгом Богу.
………………………………………………………….
Кад је босих ногу, крвавијех рана,
прозебо и гладан, костур људски био
са постеље смртне чек’о задњег дана
пјевао је мајци и Србију сниво’
васкрсао мртвац уз корицу хљеба…
сит , захвалан Богу сачуво је знамен
сањајући комад свога плавог неба
из гроба се диже , величанствен, стамен,
Аполон из лиру и србрене луке,
свладао је змију , за врат ногом стао
па уморан смирен небу шири руке
и захвали Богу, што му снагу дао,
да се адски ланци са Српских руку сломе
што дочека смирај, одмор срцу своме,
и запјева пјесму громогласно јако..
…слободна си Србијо, ево т’ сина мајко.
Предраг Бабић