МЛАД МЕСЕЦ – Миладиновић Сандра

МЛАД МЕСЕЦ

И млад се месец
овом улицом,
у очи таме загледао,
косе јој црне срмом мрсио,
љубио нежне груди лагано…
Спустио се до изворишта,
па јата птица пробудио,
потом је посред вољеног лица,
пупољак пролећа зарудео…
И занео се као свако вољен,
што воли својом душом свом,
заборавио да свиће јутро,
долази растанак са вољеном…
И први освит ружичасти,
када роса кану јој посред браде,
зашкрипа капија и корак нем
с’мирисом лаванде се искраде…
Тек тако нестадоше за оном косом,
он у кочијама јури за њом,
дуге јој ноге голе и босе,
хитају право дому свом…

(с) Миладиновић Сандра