Добродошли!
Pasoš i klešta odmah je tu Budimpešta, ograda se namešta, preći će granicu ko precvika žicu. Budućnost je jaka njuška čopor vučjaka, naleteće izbeglička „horda“ na napujdanog staforda. Raspršile se čari profitiraju krijumčari, servirane su nam bajke za evropski put potrebne su papagajke, čvrsto stajemo na tlo „integracije“ su prinudno zlo.
Pasoš i klešta
odmah je tu Budimpešta,
ograda se namešta,
preći će granicu
ko precvika žicu.
Budućnost je jaka
njuška čopor vučjaka,
naleteće izbeglička „horda“
na napujdanog staforda.
Raspršile se čari
profitiraju krijumčari,
servirane su nam bajke
za evropski put potrebne su papagajke,
čvrsto stajemo na tlo
„integracije“ su prinudno zlo.
NEZAHVALNA DAMO – Lepa Simic Očima me streljas Kao da vučeš moj teret Na svojim ledjima Cutim… Posmatram te Rukama mašeš u prazno … Настави са читањем “NEZAHVALNA DAMO – Lepa Simic”
NEZAHVALNA DAMO – Lepa Simic 
Očima me streljas
Kao da vučeš moj teret
Na svojim ledjima
Cutim…
Posmatram te
Rukama mašeš u prazno
Da li ti je bagremova grana
Ogrebala kožu
Malo mi te zao …
Umazana
Zalizana
Vučeš se
koracima grešne starice
Da sam staklo
razlila bih se po podu
K’o kiša po asvaltu
Zasto?
Budi srećna što ćutim
Dok ćutim…
GNEZDO MLADOSTI – Lepa Simic Na karti sveta Tražim gnezdo iz maldosti Prstom pokazujem Devojačku sobu Ikone na zidu Dunje na starom ormanu Ote se krik iz grudi Nado Umireš li pre mene Sakatim srcem Neću ni ja dugo A ljubav Ljubav će ostati živa I oči Zauvek vezane za prostranstvo rodne grude
GNEZDO MLADOSTI – Lepa Simic
Na karti sveta
Tražim gnezdo iz maldosti
Prstom pokazujem
Devojačku sobu
Ikone na zidu
Dunje na starom ormanu
Ote se krik iz grudi
Nado
Umireš li pre mene
Sakatim srcem
Neću ni ja dugo
A ljubav
Ljubav će ostati živa
I oči
Zauvek vezane
za prostranstvo rodne grude
AVRAMOVA SLAVA – Dragan Borisavljević Kad se Godine 1880-te Doseli u Toplicu U selo Pločnik Avram Milanović Sa Zlatara Ne ponese ništa Ni zrno prosa Ni šaku brašna Ni ražanog Ni ječmenog Ni kap meda Na parče voska Ni grumen soli Samo u levoj pregradi bisaga Nadgrobni spomenik predaka I ikonu slavsku A u desnoj … Настави са читањем “Pesme nedelje juna 2015 bira Lepa Simic”
AVRAMOVA SLAVA – Dragan Borisavljević
Kad se
Godine 1880-te
Doseli u Toplicu
U selo Pločnik
Avram Milanović
Sa Zlatara
Ne ponese ništa
Ni zrno prosa
Ni šaku brašna
Ni ražanog
Ni ječmenog
Ni kap meda
Na parče voska
Ni grumen soli
Samo u levoj pregradi bisaga
Nadgrobni spomenik predaka
I ikonu slavsku
A u desnoj tovar knjiga
Crkvenih i mirskih
O krsnom imenu
Pred svakog gosta
Avram postavi po knjigu
Sa one gomile
Što vazda stajaše
Na stolu hrastovom
U sobi gostinskoj
I njemu
Niko nikad
Ne potraži
Ni koljiva
Ni jestiva
Ni vina ni rakije
Ni drugoga ića i pića
Pa mu je
Kažu
Lako bilo
Slavu da preslavi
Sad kada su
Potomci Avramovi
Po svetu rasuti
A od kuće
Ni kamen
Na kamenu
Bože gde li su
Knjige one silne
Sve se češće pitam
U ova oskudna
Vremena
© Dragan Borisavljević
NESAN – Goran Minić
Noću se sve smiri
Tvoje oko spava
List diše
I sat uporno kuca
Noću se sve smiri
Da zvezde slete u tvoje kose
Da usnula poletiš meni
Noću se sve smiri
I tvoje oko spava
I list diše
I sat uporno kuca
Samo ja nesanom
Očekujem tebe.
© Goran Minić
EPILOG – Svetlana Đurđević
Eto, to sam Ja.
Ja sva, pa Ja, i sva Ja,
pa opet Ja.
Negde, kao kroz maglu,
podsvešću mi promičeš.
Nestvaran si, nepostojan.
Stalno uzmičeš
dodiru i prelamaš
se i imaginarnoj, našoj…
Ipak, hvala ti.
Hvala što si, makar i tako,
bio sa mnom;
što si mi pomogao da nađem
sebe… u tom nestvarnom i
nepostojanom delu … tebe.
© Svetlana Đurđević
ZAŠTO – Ljubodrag Obradović
Zašto se budim misleći na tebe,
kad je proleće i drugu viđam?
Zašto noći provodim ko mesec,
kad se tebi ta svetlost ne sviđa?
Zašto pišem pesmu
i želim da je pročitaš?
Zašto kad si ti mlada
i po mašti ne skitaš.
Zašto minute i večnost gubim,
gledajući čari sjajnog ti tela?
Zašto varam svoja osećanja?
Kad si me to i čime zavela.
Da li je to samo želja za novim,
prost nagon, još jedna obmana?
Da li za tobom za budućnost gorim,
ili te u prolazu ko i druge volim?
Odgovor je sasvim prost, sudbina je to!
Ti si moj najslađi san
i ja ću te uvek voleti,
jer te danas volim.
© Ljubodrag Obradović
Ponovo sam u “Malom Parizu” koji nema slavnu Mona Lizu ali ima još slavnije žene, Mona Lize za Šabac i mene. Lepu Veru, Jovanu, Ivanu, sve dragulje, Zoricu, Mirjanu, Marijanu, Milicu i Sanju, mnoge druge da vam je na znanju. Bez zidina, katanaca, brava, moj grad muzej, čarolija prava i Luvr bi se jadan postideo … Настави са читањем ““MALI PARIZ” – Milovan Petrović”
Ponovo sam u “Malom Parizu”
koji nema slavnu Mona Lizu
ali ima još slavnije žene,
Mona Lize za Šabac i mene.
Lepu Veru, Jovanu, Ivanu,
sve dragulje, Zoricu, Mirjanu,
Marijanu, Milicu i Sanju,
mnoge druge da vam je na znanju.
Bez zidina, katanaca, brava,
moj grad muzej, čarolija prava
i Luvr bi se jadan postideo
kad bi ovu lepotu video.
Mona Liza nestala bi s’ zida
sve zbog srama i velikog stida.
Vrata bi se Luvra zaključala,
oko njega prorasla bi trava.
Sve bi tada ka Šapcu krenulo,
kada bi se za lepotu čulo.
Lepih žena, nasmejanih lica,
restorana, sunčanih ulica.
Nešto mislim,… bolje je ovako
s’ turistima nikad nije lako.
Sva lepota ostaće za mene,
restorani, ulice i žene.
Milovan Petrović
–
У СНУ Уранку се радујем, и страдам и гладујем, само да те додирнем, и сновима побегнем… У сновима губим те птице ми те односе, а магле заклањају, непознати гањају… Ја ти пружам руке своје, али ти си далеко, ко’ да шуме расту нагло, до месеца свако стабло… Будим се у бунилу ма недам те ни … Настави са читањем “У СНУ – Миладиновић Сандра”
У СНУ
Уранку се радујем,
и страдам и гладујем,
само да те додирнем,
и сновима побегнем…
У сновима губим те
птице ми те односе,
а магле заклањају,
непознати гањају…
Ја ти пружам руке своје,
али ти си далеко,
ко’ да шуме расту нагло,
до месеца свако стабло…
Будим се у бунилу
ма недам те ни у сну,
не могу да смирим срце
видим мирно спаваш сунце…
Еј, месече стари момче,
проспи сребра једно лонче,
али оне што се воле,
не дирај до ране зоре!
(с) Миладиновић Сандра
У УГЛОВИМА УСАНА У угловима усана станују опомене, али често су сакривене у тамном вилајету мрака, који је ту вазда, и када је са оне стране длана, и када је на другом крају света, ама баш ништа му не смета, да се као за сламку држи ових кутова, где је залутала и суза радознала, а … Настави са читањем “У УГЛОВИМА УСАНА – Миладиновић Сандра”
У УГЛОВИМА УСАНА
У угловима усана
станују опомене,
али често су сакривене
у тамном вилајету мрака,
који је ту вазда,
и када је са оне стране длана,
и када је на другом крају света,
ама баш ништа му не смета,
да се као за сламку држи
ових кутова, где је залутала
и суза радознала,
а све само да би сазнала,
шта ово двоје спремају,
или стварно дремају?
Докле докони оклевају,
ил’ заробљеног лептира исмевају?
У угловима усана спавају опомене
које једино училе,
у тренуцима разуздане среће
и лавине осмеха!
Тако настаје осека,
а плима доноси боју у образе!
(с) Миладиновић Сандра
МОЛБА Лепо бих те молила, не спомињи моје очи… Прескочи тај тренутак за који обоје знамо… Плакала сам од среће, а у твом погледу се назрео сунчани вео, и само зрео сутон могао је да умије и наше илузије, да смо једно од другог скрили, то што река од обале није! ( с) Миладиновић Сандра
МОЛБА
Лепо бих те молила,
не спомињи моје очи…
Прескочи тај тренутак
за који обоје знамо…
Плакала сам од среће,
а у твом погледу се назрео
сунчани вео,
и само зрео сутон
могао је да умије
и наше илузије,
да смо једно од другог
скрили, то што река
од обале није!
( с) Миладиновић Сандра
. Niti mogu… niti hoću ožiljke ispeglati, Patnje i boli pokritii… Sve tegli ramove, ima sjećanje… Ljudi vole oči zatvorene. . Herojska snaga je neophodna Kroz razmnožavanja intriga… Tereni se olako zloupotrebljavaju… Duše mnogi na ispitu ostavljaju. . Dok klasificiramo sva dešavanja Odvezujemo pogrešna nadanja… Srž srž razotkriva: Otrovna zmija je zarazna.
.
Niti mogu… niti hoću ožiljke ispeglati,
Patnje i boli pokritii…
Sve tegli ramove, ima sjećanje…
Ljudi vole oči zatvorene.
.
Herojska snaga je neophodna
Kroz razmnožavanja intriga…
Tereni se olako zloupotrebljavaju…
Duše mnogi na ispitu ostavljaju.
.
Dok klasificiramo sva dešavanja
Odvezujemo pogrešna nadanja…
Srž srž razotkriva:
Otrovna zmija je zarazna.
Suza sreće zablistala majci u očima kad na pragu svoje kuće vide svoga sina. Došao je svojoj kući posle mnogo leta, vratio se da je vidi, iz daleka sveta. Sad ne kvase suze tuge njeno staro lice, to su sada suze sreće, suze radosnice. Raširila ruke stare, zagrlila sina, dal’ ljubavi iskrenije od majčinske ima. … Настави са читањем “SUZA SREĆE – Milovan Petrović”
Suza sreće zablistala
majci u očima
kad na pragu svoje kuće
vide svoga sina.
Došao je svojoj kući
posle mnogo leta,
vratio se da je vidi,
iz daleka sveta.
Sad ne kvase suze tuge
njeno staro lice,
to su sada suze sreće,
suze radosnice.
Raširila ruke stare,
zagrlila sina,
dal’ ljubavi iskrenije
od majčinske ima.
Kuća stara zablistala
i sama od sreće,
mislila je, tugovala
vratiti se neće.
Čak i breza iza kuće,
šaputala Žući,
“Stigao je stigao,
vratio se kući.”
Zacvileo Žuća stari
oko mu zablista,
a sa breze mesto suze
pade dva, tri lista.
Milovan Petrović
–