ПЕСНИЦИ ИЗ ШИДА ПОДРЖАЛИ АКЦИЈУ СРЕЂИВАЊА ЦЕНТРАЛНОГ ПАРКА

  Дана 20.06.2015.године познати шидски репер ЈУ-ПАЦК организовао је сређивање централног парка у Шиду. Акцији су се прикључили ОДРЕД ИЗВИЂАЧА”ЛАЗАР БИБИЋ” и Књижевни клуб”Шид”. Поправњене су изломљене клупе и донете су нове бетонске канте за смеће. У току дана завршено је фарбање свих клуба уз помоћ омладине из нашег града. У вечерњим сатима одржан је … Настави са читањем “ПЕСНИЦИ ИЗ ШИДА ПОДРЖАЛИ АКЦИЈУ СРЕЂИВАЊА ЦЕНТРАЛНОГ ПАРКА”

 

Дана 20.06.2015.године познати шидски репер ЈУ-ПАЦК организовао је сређивање централног парка у Шиду. Акцији су се прикључили ОДРЕД ИЗВИЂАЧА”ЛАЗАР БИБИЋ” и Књижевни клуб”Шид”. Поправњене су изломљене клупе и донете су нове бетонске канте за смеће. У току дана завршено је фарбање свих клуба уз помоћ омладине из нашег града. У вечерњим сатима одржан је пригодан програм који су употпунили извиђачи, песници нашег клуба и репери. Наше песникиње су направиле колаче за присутне госте. Детаље можете пропратити уз следеће забележене фотографије:

10338780_1048846218482471_1571342113155203726_n
песник Драган Мандић и ЈУ-ПАК

10455149_1048845845149175_7016969599023937704_n
Песникиња Снежана Михајловић и Рада Цвитковић10898293_1048844361815990_6915950031575721577_n
Веселинка Игић Филагић говори своју поезију Настави са читањем “ПЕСНИЦИ ИЗ ШИДА ПОДРЖАЛИ АКЦИЈУ СРЕЂИВАЊА ЦЕНТРАЛНОГ ПАРКА”

ZA NEOPEVANU – Nena Miljanović

Pisali su i pišu o ženi  pesnici Ushićeni sjajem  mladih ljubavnica Čak i prolaznica čija ih lepota  podstakne na stih I niko  i nikad o običnoj ženi (a svaka je pesma) Njoj Skromnoj i tihoj niko nije odu ni odao počast : Duguje joj život Duguju joj pesmu I sama je sebi dužna svest o … Настави са читањем “ZA NEOPEVANU – Nena Miljanović”

Pisali su i pišu o ženi  pesnici

Ushićeni sjajem  mladih ljubavnica

Čak i prolaznica čija ih lepota  podstakne na stih

I niko  i nikad o običnoj ženi (a svaka je pesma)

Njoj

Skromnoj i tihoj niko nije odu ni odao počast :

Duguje joj život

Duguju joj pesmu

I sama je sebi dužna svest o sebi

I ja

Sitna pesnikinja  i obična žena

Ovu malu  pesmu

Posvećujem:

 

Tebi velika ( i sebi )

ŽENO iz senke i drugog plana

Posvećujem ovih par šturih stihova

I pišem o čemu nije niko

(O) rukama   neiznegovanim i dobrim

Ko krila anđela uvek raširenim

Da se na njih  oslone

Tvoji  posrnuli u svačijim očima

Osim pred tvojim očima ljubavi …

 

 

I  tim tvojim zenicama  beskrajnim

Ostaću dužna odu

Jer ne umem dovoljno dobru

O budnosti i kad spavaš:

Pod kapcima ti ne spava  pomilovanje za (ne)ljubav

(i samom  bogu što nisi sjaj o kom se stihuje )

Budnoj na noćnoj straži srca

Čak i u snu

U duši ti oprost za tvoje (po)grešne

Sinove

Muževe

Ljubavnike

Na ivici sna i ivicama postelja  tvojih usnulih

Toj duši tvojoj što nikoga ne duži se razdužujem

(Ne)lepa moja

Ovom pesmom

Iskupljujem pesnike koji ne opevaše

Lik tvoj u liku mome

I srcu tvome u srcu mome  ostadoše dužni

Tebi običnoj

Ovo je od mene obične o nama

Svačijim kad im trebamo

Ničijim

Kad nam trebaju…

 

Stvarna nestvarnost — Marina Adamović

Sve sam davno mogla, samo da sam  htela! Sada mi je jasno u čemu je greška: Moja duša živi izvan svoga tela I priznajem svima – to je kletva teška.. Činila sam dela Nejasna, Daleka, Poklanjala pažnju svakom ko mi Pridje Srce nije znalo mirno da Sačeka Da mu sudba sama S Ovog Neba Siđe. … Настави са читањем “Stvarna nestvarnost — Marina Adamović”

Sve sam davno mogla, samo da sam  htela!
Sada mi je jasno u čemu je greška:
Moja duša živi izvan svoga tela
I priznajem svima – to je kletva teška..
Činila sam dela
Nejasna,
Daleka,
Poklanjala pažnju svakom ko mi
Pridje
Srce nije znalo mirno da
Sačeka
Da mu sudba sama
S
Ovog
Neba
Siđe.
Danas me lagano
Luda
Bolest
Stiže,
Otvorene oči, grlo mi u kriku!
Kô da me sa Zemlje strana sila diže-
Kako da dočaram tu jezivu sliku?
O, zaspaću ipak, i usnuti mirno
Možida će mi odmor povratiti moći
Osvanuvši blago u jutro prozirno,
Ugledavši stazu kojom moram poći.
Ta će staza postati andjelima put,
A ja, već, Pinceza koju mnogi vole,
Lice će obasjati Sunca zračak žut,
O, za takav život moje oči mole!

 Glumica — Marina Adamović

    Glumica sam u čudesnoj bajci, Ne mogu ti reći sad ni njeno ime. Pogledaj me nekad i čuj moje reči:   Svakoga je dana- drugačiji tekst, A svake noći- drugačija scena…   Pristala sam rado na ulogu svoju, Pristala sam na nju od rodjenja svoga… Možda ćeš mi reći: ,,to je samo mašta…’’ … Настави са читањем “ Glumica — Marina Adamović”

 

 
Glumica sam u čudesnoj bajci,
Ne mogu ti reći sad ni njeno ime.
Pogledaj me nekad
i čuj
moje reči:
 
Svakoga je dana-
drugačiji tekst,
A svake noći-
drugačija scena…
 
Pristala sam rado na ulogu svoju,
Pristala sam na nju od rodjenja svoga…
Možda ćeš mi reći:
,,to je samo mašta…’’
Ne, nije, znam – nije!
Maštom se tu stiže,
Ali ne ostaje,
Carstvo je ovo što do kraja traje.
 
Glumica sam dugo u vlastitoj bajci.
Neću ti reći što ne možeš čuti.
Pogledaj me samo i
Shvatićeš čudo-
Lepo je ono što je zamišljeno,
A mudro samo
što izgleda ludo!

BEZ LAŽI — Marina Adamović

  Korak po korak do kraja svega Imaš li osećaj da toneš kroz noći? Vidiš li, ipak, zvezdu iznad brega? Želiš li sa mnom do ponora poći? Svaki živi stvor istom kraju cilja. Uz osmeh i bol – život nam je isti. Naučiti moraš živeti od milja samo su tako svi putevi čisti. Želim da … Настави са читањем “BEZ LAŽI — Marina Adamović”

 
Korak po korak do kraja svega
Imaš li osećaj da toneš kroz noći?
Vidiš li, ipak, zvezdu iznad brega?
Želiš li sa mnom do ponora poći?
Svaki živi stvor istom kraju cilja.
Uz osmeh i bol – život nam je isti.
Naučiti moraš živeti od milja
samo su tako svi putevi čisti.
Želim da saznam ta istina šta je.
Želim da odam svaku svoju tajnu
i nesebično da delim zagrljaje
onome ko shvati takvu želju bajnu.
I ne plači za mnom,
o,
ne tuguj mnogo!
Sačuvaj za sebe ono što ti kažem;
saznanje je moje –
dete bosonogo
jedino što činim –
ne želim da lažem.

Šta sam? – Marina Adamović

Čitala sam stihove jednom divnon stvoru. Znala sam da govorim sve što stvarno želim. Odmah mu je čelo uraslo u boru „Ovde sam da s tobom istinu podelim“. „Mislim, dušo, da imaš baš logiku zdravu“, izmenjenim pogledom, željan da me gane, uzbudjeno pokaza prstom moju glavu: „Stvarno ne znam zašto ne pišeš romane! O, ne … Настави са читањем “Šta sam? – Marina Adamović”

Čitala sam stihove jednom divnon stvoru.
Znala sam da govorim sve što stvarno želim.
Odmah mu je čelo uraslo u boru
„Ovde sam da s tobom
istinu
podelim“.
„Mislim, dušo, da imaš baš logiku zdravu“,
izmenjenim pogledom, željan da me gane,
uzbudjeno pokaza prstom moju glavu:
„Stvarno ne znam zašto
ne pišeš
romane!
O, ne mogu, plašim se šta ću time reći,
duge priče zahtevaju da toneš u mrak,
iz sumornih misli svašta će poteći,
jednom sam pokušala –
bio je
loš znak.
Vodila sam sećanja u najteže dane
kada sam se pitala :zašto više živim,
padala u ponore gde nikad ne svane,
iz kojih se uspinjem
sa
očima
sivim.
Posle toga danima pričati ne mogu,
niti umem s mirom gledati na ljude,
a ne znam ni kako da se molim Bogu
da me tad ne ostavlja
medju
bolne,
lude.
Prijatelj me shvatio, zagrlio jako:
„Sada mi je jasno što su takvi sami,
i zašto su patili. Nije to tek tako
biti jadni Kafka,
Marsel Prust
i Kami“

Marina Adamović

OKRENI SE MAJKO ~ milka vukić v.

  . Okreni se majko….. Koža mi se sva cik-cak raspucala… Srce lome najcrnji vjetrovi… Krv naša se razvodni… stranca prigrli… . ” kceri mila, daj vremena vremenu.. Jutrom zora svanuće … Sija sunce za sve…pogledaće i tebe. Naočale pokrivaju podočnjake. . Ljubi sve i poštivaj, obraz mi naokaljaj…. Gospod cjeni trpljenje i strpljenje.. Svi prolaze … Настави са читањем “OKRENI SE MAJKO ~ milka vukić v.”

 

.

Okreni se majko…..

Koža mi se sva cik-cak raspucala…

Srce lome najcrnji vjetrovi…

Krv naša se razvodni… stranca prigrli…

.

” kceri mila, daj vremena vremenu..

Jutrom zora svanuće …

Sija sunce za sve…pogledaće i tebe.

Naočale pokrivaju podočnjake.

.

Ljubi sve i poštivaj, obraz mi naokaljaj….

Gospod cjeni trpljenje i strpljenje..

Svi prolaze staze dodijejenje.

Nemožeš ih ni ti izbjeći…bol ce proći.”

.

ENIGMA ~ milka vukić v.

“ljubav za ljubav” . Enigma iz pozlaćena rama iskače Jauče, huli, zavija, urla, Kuca, kleči – u senku zidovi ulaze, Huk me para i razdvaja, nisam u sebi ostala… . Majka ispod mramora Ruke pruža pa me sastavlja; “Nemoj majko, odmaraj tjelo mučeničko, Nisam ja ovde nikom potrebna. . Glas nečiji me obgrli; ” …javi … Настави са читањем “ENIGMA ~ milka vukić v.”

“ljubav za ljubav”

.

Enigma iz pozlaćena rama iskače

Jauče, huli, zavija, urla,

Kuca, kleči – u senku zidovi ulaze,

Huk me para i razdvaja, nisam u sebi ostala…

.

Majka ispod mramora

Ruke pruža pa me sastavlja;

“Nemoj majko, odmaraj tjelo mučeničko,

Nisam ja ovde nikom potrebna.

.

Glas nečiji me obgrli;

” …javi se ako te iko pozove,

Bole suze nade…

Nisam vas podizala u tuđim jaslama…”

.

Zagrmi zemlja hukom strašnim,

Nesta majke, nesta svega moga…

Enigma me ostavlja usred vapaja…

O, majko moja…!?

.

RAZLIČITI – Nena Miljanović

 (pesmu posvećujem fejs pesnicima)   Praoci su nam  prvobitni proroci i vidovnjaci: Plemenski vrači u transu Moćnici Magije tek artikulisanih reči Iscelitelji Svih osim sebe Isterivači Zlih duhova iz duša Čuvari Prometejske vatre u prsima Berači Pogašenih  zvezda u očima Lovci Na bisere bezrazložnih   suza Svirači Na lirama pokidanih struna  srca Pevači plača Radi lepote … Настави са читањем “RAZLIČITI – Nena Miljanović”

 (pesmu posvećujem fejs pesnicima)

 

Praoci su nam  prvobitni proroci i vidovnjaci:

Plemenski vrači u transu

Moćnici

Magije tek artikulisanih reči

Iscelitelji

Svih osim sebe

Isterivači

Zlih duhova iz duša

Čuvari

Prometejske vatre u prsima

Berači

Pogašenih  zvezda u očima

Lovci

Na bisere bezrazložnih   suza

Svirači

Na lirama pokidanih struna  srca

Pevači plača

Radi lepote patnje …

 

Takvih praotaca smo potomci

Mi pesnici

Sa aurom posebnosti  oko sebe

Svetlimo

Kao deca Kastanedinog Don Henara

Srećni

Samo kad smo nesrećni:

Živimo od svog bola

Ludi kao šamani

Umiremo

Kad prestane da nas boli ljubav

Doživljena

Izmišljena

Isto je

Isto

Za nas

Različite

 

 

 

SVETIONIK TAME ~ milka vukić v.

  “NADA” . Vetar lišćem mete ulice, Kiše štrče iz okeana, … Bučne noći nemirom guše Zaborav uporno doziva. Svetionik svoje tame Najdublju istinu pokriva, Voli te svim bolovima , Zaključana u zrnu okajanja. Prate te tužni pogledi nemoći Vriskala bi,  glasa nema… Nesnom je snovi nose. Svetionik tame da obiđe.

 

“NADA”

.

Vetar lišćem mete ulice,

Kiše štrče iz okeana,

…

Bučne noći nemirom guše

Zaborav uporno doziva.

Svetionik svoje tame

Najdublju istinu pokriva,

Voli te svim bolovima ,

Zaključana u zrnu okajanja.

Prate te tužni pogledi nemoći

Vriskala bi,  glasa nema…

Nesnom je snovi nose.

Svetionik tame da obiđe.