Добродошли!
SERENADE LJUBAVI ~ milka vukic v. . Zastat ce protok oceana Ogrnut te zvezdanim velom… Da dusa bude prosvetljenija … Untrasnjost je njena pravna. . Pjevaju ptice s orkestrom cvrcaka Serenade ljubavi su bajne, Popunice bice tvoje do neba… Te su ljubavi za snazne … odabrane… . Cvrcace cvrcci svakoga ljeta… Treptace ljubav kao vjecna petrolejka… Sve … Настави са читањем “SERENADE LJUBAVI ~ milka vukic v.”
.
Zastat ce protok oceana
Ogrnut te zvezdanim velom…
Da dusa bude prosvetljenija
…
Untrasnjost je njena pravna.
.
Pjevaju ptice s orkestrom cvrcaka
Serenade ljubavi su bajne,
Popunice bice tvoje do neba…
Te su ljubavi za snazne … odabrane…
.
Cvrcace cvrcci svakoga ljeta…
Treptace ljubav kao vjecna petrolejka…
Sve sto dugo gori ne pregori….
Sjaj dana romantiku obnavlja….
.
Gospodnja volja posjeti odabranoga
Slava Mu I hvala!
Заривена у игличасте стене, Планина је као крстача дубоко Загазила у паклену реку Стикс, Понављала својим хуком опорим Да су паклене двери затворене И да се уз њих нико Не пење у рајске висине. Ни свеће нису хтеле… Из дубине амбиса дах ледени бије Јер душе мртвих одоздо дишу… Месец је грозоморно На детињство подсетио … Настави са читањем “ЈАБУКА ДИВАКА”
Заривена у игличасте стене,
Планина је као крстача дубоко
Загазила у паклену реку Стикс,
Понављала својим хуком опорим
Да су паклене двери затворене
И да се уз њих нико
Не пење у рајске висине.
Ни свеће нису хтеле…
Из дубине амбиса дах ледени бије
Јер душе мртвих одоздо дишу…
Месец је грозоморно
На детињство подсетио
Ппориве изазвао
И стташна туга је букнула.
Игличасти глог се разбокорио,
А тамо је из спаваће собе израстао.
Тропрсти јавор горостасно
Надвисио згариште
А дивљака јабука насред гостинске
Собе родила, једино она жели
Да образ оплемени,
Да госту послужи слатко
И српско пиће’жежено.
Струјање уплашеног планинског вихора
Подсећа на уклетост,
На залуђеност,
На зачуђеност,
На мржњу,
А стална асонанца УУУ на вууук,
Јер је човек човеку…
Јато врана злослутно подиже хук,
А њему сада, као дечаку некада,
Пламени језици запуцкеташе пред очима,
Црева закрчаше
Док је јужни ветар дунуо,
Привиђења, игра вампира, кошмар
Још се нине смирио.
Teče brza reka Drina i korita svoja menja, priča priču vrbacima o junaštvu pokolenja. O Milošu div junaku što Lazara on osveti, na Kosovu bojnom polju boreći se za krst sveti. Teče Drina plahovita priča priču kroz vekove za junake Srpskog roda, uzdanice Lazarove. O Mišiću, kaplarima i planini slavnom Ceru, gde vojvoda s’ Srpskom … Настави са читањем “TEČE BRZA REKA DRINA – Milovan Petrović”
Teče brza reka Drina
i korita svoja menja,
priča priču vrbacima
o junaštvu pokolenja.
O Milošu div junaku
što Lazara on osveti,
na Kosovu bojnom polju
boreći se za krst sveti.
Teče Drina plahovita
priča priču kroz vekove
za junake Srpskog roda,
uzdanice Lazarove.
O Mišiću, kaplarima
i planini slavnom Ceru,
gde vojvoda s’ Srpskom vojskom
ugarima uze meru.
Teče Drina kao nekad,
priseća se tih vremena,
kad je njena hladna voda,
bila krvlju obojena.
Teče Drina i moli se
da ratova nema više,
da korito njeno pune,
mesto krvi samo kiše.
Milovan Petrović
–
“nada” . Satovi se klate u sobi tame, Da stanu nece , … Bar zid da poderu. Rane krvare li, krvare, Daljine je ne zele, Ili joj se tako samo cini, Zbog muka koje su je susrele. Ogledala se razbijaju u nove lance, Tone u mracne snove bega; Ljubvlju otrovana i odbacena Kao pijana bunca … Настави са читањем “SATOVI ~ milka vukic v.”
“nada”
.
Satovi se klate u sobi tame,
Da stanu nece ,
…
Bar zid da poderu.
Rane krvare li, krvare,
Daljine je ne zele,
Ili joj se tako samo cini,
Zbog muka koje su je susrele.
Ogledala se razbijaju u nove lance,
Tone u mracne snove bega;
Ljubvlju otrovana i odbacena
Kao pijana bunca
Uzalud pokusavajuci
Svilu da otka.
Od njega kaznjena
Oseca krivicu
Jer zivot prodala je svoj
Za osecaj ljubavi…
Bezdusni covjece,
Ta disala je za tebe,
A ti, samo si sujetu hranio!
Kako da vetar iz nutrine istera,
Kad jos razapinje sebe,
I ko bi je od toga odbranio
Kad jos se kida i gusi,
Kad vasceli svet joj se rusi?!
Rado bi tisini da se sprema,
Ali ni to nema!
Pcele joj mir odnele
Vrzinim vodama,
A satovi se klate,
Klate se satovi,
Dok kroz glavu promicu
Nepostojeci svatovi.
.
НЕБЕСКИ СВОД Огрлице бескућнице, миљенице моја мила, сјајно чедо из недара, без које ја немам крила… Да сам птица, ко што нисам летела бих без престанка, а овако срце туче, кад ми машта некад мањка… Мојом реком све до мора, ехо носи уздах душе, нека мисли ко’ шта хоће, границе све брише ушће…. Соколица над … Настави са читањем “НЕБЕСКИ СВОД – Миладиновић Сандра”
НЕБЕСКИ СВОД
Огрлице бескућнице,
миљенице моја мила,
сјајно чедо из недара,
без које ја немам крила…
Да сам птица, ко што нисам
летела бих без престанка,
а овако срце туче,
кад ми машта некад мањка…
Мојом реком све до мора,
ехо носи уздах душе,
нека мисли ко’ шта хоће,
границе све брише ушће….
Соколица над облаком,
своје гнездо док посматра,
поља родна ко’ ћилими,
шуме густе крај пропланка….
Вијугави споменари,
чипке, шаре извезене….
Огрлице бескућнице
спавај ноћас поред мене!
(с) Миладиновић Сандра
Sa istoka uranila zora novi dan je ustati se mora, iz šumarka slavuj zapevao zrak ga sunca zdušno podržao. Ja ustajem i umivam lice i gledam te moja spavalice, protežeš se s osmehom na licu, ljubim nežno svoju sanjalicu. Rado bih se kraj tebe vratio san najlepši ponovo usnio, usnio bih nek oprosti zora jer … Настави са читањем “LJUBIM NEŽNO SVOJU SANJALICU – Milovan Petrović”
Sa istoka uranila zora
novi dan je ustati se mora,
iz šumarka slavuj zapevao
zrak ga sunca zdušno podržao.
Ja ustajem i umivam lice
i gledam te moja spavalice,
protežeš se s osmehom na licu,
ljubim nežno svoju sanjalicu.
Rado bih se kraj tebe vratio
san najlepši ponovo usnio,
usnio bih nek oprosti zora
jer kraj tebe lep san biti mora.
Usnio bih sva naša buđenja
i sva tvoja protezanja snena,
plavu kosu ko talase mora
prelepa je s’ tobom svaka zora.
Lepa zora i svi dani naši,
ni starost me uz tebe ne plaši,
ostariću pa zar drugi nisu,
samo ja ću s’ osmehom na licu.
Ostariću tako biti mora,
al’ uz tebe ja još imam zora.
Milovan Petrović
–
Vodjena srcem slepčovodjom, Žena Bez Mere , pesmama putuje i putuje u traganju za svojim Otišlim i njegovim Obećanjima. Iz poeme u poemu , tragom njegovih izgovorenih reči, neumorno korača unazad kroz Vreme Ljubavi u potrazi za njim , izbeglim iz njihovog sna u nadi da zvekirom srca pokuca na vrata njegove zatvorene duše, … Настави са читањем “POLA OD POLA ( poezija u prozi”
Vodjena srcem slepčovodjom, Žena Bez Mere , pesmama putuje i putuje u traganju za svojim Otišlim i njegovim Obećanjima.
Iz poeme u poemu ,
tragom njegovih izgovorenih reči,
neumorno korača unazad kroz Vreme Ljubavi u potrazi za njim , izbeglim iz njihovog sna
u nadi
da zvekirom srca pokuca na vrata njegove zatvorene duše, u gradu u kom žive begunci iz sopstvenog života
i da na prag bola
položi svitak podsećajućih stihova, zadenut između negdašnjih zajedničkih aritmija…
Avaj,
Otvori joj Neznanac,
jer u senci prostora koji beše Pesnikinjin “Zabranjeni grad” ,kao sudbina stajaše skrivana Supruga – prozaična posednica svih njenih poetskih nedostižnosti…
Kao klatno netačnog sata
Zanjiha se progledalo pesničko srce i iskuca poslednji sekund sna o Lubavi
i otkuca
poslednje slovo u Poeziji .
&
Čovek stajaše nogu zakovanih za Naviku
zagledan u sebe i Stazu Izgubljenih Iluzija kojom je odlazila
olovno težak
kao jad ptice za krilom otpalim u kavezu
pod nebom
izgubljenim za letove
&
I nisu plakali ni ona ni on…
Plakale je Ljubav za oboje nad epitafom Poeziji
u pesmi pod naslovom
TAĆKA NA POLA OD POLA …
copyright © Nena Miljanović
АВЕЉ Нестаде ко сена, када све мрак прекрије… Нестаде ко милост, када се сакрије… Нестеде ко реч, што се не изусти… Нема твога бата, пусти су ти пути… Нестаде ко пупољак, који не зна цвати… Нестаде ко дете, што не роди мати…. Нестаде ко птица, која не запева…. Ко поток пресуши, Сунце твоја дела…. Нестаде … Настави са читањем “АВЕЉ….. Миладиновић Сандра”
АВЕЉ
Нестаде ко сена,
када све мрак прекрије…
Нестаде ко милост,
када се сакрије…
Нестеде ко реч,
што се не изусти…
Нема твога бата,
пусти су ти пути…
Нестаде ко пупољак,
који не зна цвати…
Нестаде ко дете,
што не роди мати….
Нестаде ко птица,
која не запева….
Ко поток пресуши,
Сунце твоја дела….
Нестаде ко лаж,
од истине мача…
Сад се купаш негде
у злату до плача!
Нестаде и слика
лика милостивог….
Каин не постоји,
без Авеља живог!
(с) Миладиновић Сандра
Љубодраг Обрадовић СЛИКАРСКА Сачувати заувек пролазности трен, који разум изазовима опија. И сликати док стих неизговорен на платну одговорима засија. Гледање у светлост око замара, а слика само благодет зрачи. На путу до коначног бескраја, прави спокој никад неће наћи. Слутњом се не откривају тајне, нити се немиром свемир буди. Четкицом искри чари бескрајне, ветром … Настави са читањем “КОЗНИКУ У ПОХОДЕ 2015”
Љубодраг Обрадовић
СЛИКАРСКА
Сачувати заувек пролазности трен,
који разум изазовима опија.
И сликати док стих неизговорен
на платну одговорима засија.
Гледање у светлост око замара,
а слика само благодет зрачи.
На путу до коначног бескраја,
прави спокој никад неће наћи.
Слутњом се не откривају тајне,
нити се немиром свемир буди.
Четкицом искри чари бескрајне,
ветром у нове пустиње жуди.
Да сложи дину своје оазе,
и лепоту до неба узнесе.
Светом да лута и да га спасе,
од будућности зле, без адресе.
Не кунe се доносиоц вести,
четкица платном шири идеје.
Наду ће он опет у сну срести,
иако му снег већ косом веје.
Пролећу секунде, сати, живот!
Вечност се, ко лед на сунцу, топи.
Пред огледалом све је сад криво,
и са судбином лако се стопи.
Ухватити заувек прохујало време,
које пред очима сумњом чарлија.
Сликати тако, да све дилеме,
црна рупа, ко космос упија.
Еј животе, ти зачас пролетиш,
а птице сликом заувек лете.
Та истина тек ће да се осети,
кад судбина безизлаз исплете.
После свега остаће записано да су у Милошевом конаку 09.08.2015. године својом поезијом Удружење песника Србије – Поезија СРБ са седиштем у Крушевцу представили: Горан Минић, Далибор Ђокић, Љубодраг Обрадовић и Драган Тодосијевић, Књижевни клуб Багдала Љубиша Бата Ђидић, а Књижевно друштво Раде Драинац из Прокупља: Љубиша Красић, Србијанка Станковић, Милош Стојиљковић и Саша Миловановић. Пажљива публика били су сликари који су на Кознику истог дана насликали своја дела за будућност: Милка Гочманац из Бруса, Жаклина Милићевић из Бруса, Срба Чајић из Бруса, Живадинка Чајић из Бруса, Влада Бекрић из Бруса, Миша Грбић из Блаца, Алексеј Поповић из Бруса, Гоца Поповић из Бруса, Рада Јеличић из Бруса, Љубиша Бата Ђидић из Крушевца, Ратко Тодосијевић Баћо из Крушевца, Мира Ковачевић из Крушевца, Сања Црхоглавац Јовановић из Бруса, Тања Црноглавац из Бруса, Александар Милановић из Бруса и Марија Симић из Крушевца. Још једном се показало да се поезија и сликарство тако складно преплићу и допуњују…
Остаће записано и да је Козник одувек дах српске историје и традиције, да у кљуну козничких орлова доноси надахнуће за нова уметничка остварења… Скоро као што су некад козе доносиле камен за изградњу утврђења… Иначе, Козник је Средњовековни град на обронцима Копаоника, у народу познат и као Јеринин град и спада међу неколико најочуванијих утврђења у Србији. Смештен на хиљаду метара надморске висине, Козник доминира долином Расине. У њему је столовао великаш Радич Поступович, у народу познат као Облачић Рајко или Рајко од Расине, а радо су га посећивали кнез Лазар и деспот Стефан Лазаревић…
И остаће записано, да су сликари сликали тог 09.08.2015. године, да су песници истог дана говорили своју поезију, а сви присутни пунили и напунили батерије лепотом и слика и изговорене поезије. Цео догађај организовао је Центар за културу Брус на локацији Козника и ресторана Милошев конак у Будиловини. Зов историје је усхтео, а ружа ветрова је по 16 пут окупила песнике и сликаре на јединственој целодневној ликовно-поетској манифестацији *КОЗНИКУ У ПОХОДЕ 2015*. Ове године на манифестацији су се својом поезијом у два круга представили Песници из Крушевца, Бруса и Прокупља. Програм у Милошевом Конаку осмислио је и водио Љубиша Бата Ђидић члан КК Багдала из Крушевца, а манифестицију је отворила директорка Центра за културу Брус Смиљана Алексић.
Смиљана Алексић – директорка Центра за културу Брус 
Дружење песника и сликара у Милошевом конаку у Будиловини
Настави са читањем “КОЗНИКУ У ПОХОДЕ 2015”
Nestala si u mračnoj ulici dok pod ruku držala si njega, tog srećnika, pobednika noći, što u tebe kao u plen gleda. Nestala si a da znala nisi za dva oka što te ispratiše, što u tebi princezu gledaše i iz kojih potekoše kiše. Nestala si s’ tim sumnjivim likom kome nije baš do tebe … Настави са читањем “NESTALA SI – Milovan Petrović”
Nestala si u mračnoj ulici
dok pod ruku držala si njega,
tog srećnika, pobednika noći,
što u tebe kao u plen gleda.
Nestala si a da znala nisi
za dva oka što te ispratiše,
što u tebi princezu gledaše
i iz kojih potekoše kiše.
Nestala si s’ tim sumnjivim likom
kome nije baš do tebe stalo,
iza sebe nisi čula reči,
tihe reči, “Volim te budalo”.
Nestala si, postala još jedna
od trofeja lažnog Kazanove,
u jutro će za sve kasno biti
kad ti lažni gordo sruši snove;
“Ne volim te i ne želim više
ti mi nisi ni žena ni cura,
možeš ići sada svojoj kući,
za mene si samo avantura”.
Kad ranjena ti od njega kreneš
desiće se opet ista slika,
potražićeš rame za plakanje
kod sinoćnjeg tužnog gubitnika.
Kad se tako na ramenu tuge,
oporaviš i povratiš malo.
nećeš čuti opet reči srca;
” Još te volim… volim te budalo”.
Milovan Petović
–