SATOVI ~ milka vukic v.

Bar zid da poderu.

Rane krvare li, krvare,

Daljine je ne zele,

Ili joj se tako samo cini,

Zbog muka koje su je susrele.

Ogledala se razbijaju u nove lance,

Tone u mracne snove bega;

Ljubvlju otrovana i odbacena

Kao pijana bunca

Uzalud pokusavajuci

Svilu da otka.

Od njega kaznjena

Oseca krivicu

Jer zivot prodala je svoj

Za osecaj ljubavi…

Bezdusni covjece,

Ta disala je za tebe,

A ti, samo si sujetu hranio!

Kako da vetar iz nutrine istera,

Kad jos razapinje sebe,

I ko bi je od toga odbranio

Kad jos se kida i gusi,

Kad vasceli svet joj se rusi?!

Rado bi tisini da se sprema,

Ali ni to nema!

Pcele joj mir odnele

Vrzinim vodama,

A satovi se klate,

Klate se satovi,

Dok kroz glavu promicu

Nepostojeci svatovi.

.