МАШТОВИТА СФИНГА…..Миладиновић Сандра

МАШТОВИТА СФИНГА Моје љубави миришу на мед, на пролећне храмове који топе лед…. На очекивања маштовите сфинге, што са срцем лава вије вечне бриге! Моје љубави миришу на небо, које се удвара чаролији реке, спусти нежно руке на њене увојке па се утопи у најдубље сенке…. Моје љубави мирушу на тајне, на илузеје дочаране маштом, … Настави са читањем “МАШТОВИТА СФИНГА…..Миладиновић Сандра”

1451334974pizapw1408125284

МАШТОВИТА СФИНГА

Моје љубави миришу на мед,
на пролећне храмове
који топе лед….
На очекивања маштовите сфинге,
што са срцем лава вије вечне бриге!

Моје љубави миришу на небо,
које се удвара чаролији реке,
спусти нежно руке на њене увојке
па се утопи у најдубље сенке….

Моје љубави мирушу на тајне,
на илузеје дочаране маштом,
на путеве смрзле добре за клизање
на празне папире привезане машном!

Моје љубави бисерне су гране,
најлепше су биле док сам их чекала,
а за узврат од њих добила сам стварност,
отворену књигу што ми је требала….

И не чекам више то што не постоји,
пролазност ме више опчинити неће…
Моје љубави ми отворише очи…
Да, у мојој души тек сад љубав шеће!

(с) Миладиновић Сандра

BANOVIĆ STRAHINJA – Dragoš Pavić

BANOVIĆ STRAHINJA Kad se srpski junak u tazbinu spremi, bogovi se samo pogledaju a boginje poglede zamrse. A on na se dibu i kadifu. Tad cudesna coha sajalija pompezno se zaogrne plamom jer je sunce rumenom ucini. Kad se soko vine na djogata, sa vihornom kosom u svitanje uzvitlanom kroz suncanik zore, Afrodita ispod vedja … Настави са читањем “BANOVIĆ STRAHINJA – Dragoš Pavić”

BANOVIĆ STRAHINJA

Kad se srpski junak u tazbinu spremi,
bogovi se samo pogledaju
a boginje poglede zamrse.

A on na se dibu i kadifu.

Tad cudesna coha sajalija
pompezno se zaogrne plamom
jer je sunce rumenom ucini.

Kad se soko vine na djogata,
sa vihornom kosom u svitanje
uzvitlanom kroz suncanik zore,
Afrodita ispod vedja gleda,
a Atina zeli da ga nikom ne da.  Настави са читањем “BANOVIĆ STRAHINJA – Dragoš Pavić”

FATAMORGANA – Nena Miljanović

Pod kržljavom palmom nade U Sahari duše Žedna ljubavi ili bar njene iluzije Umotana u burnus samoće Čekah te Obećanog… Obećan si mi u poetskim snovima (Bogovi snova drže reč) Ispunićeš mi se Ispunjavaš se I dolaziš Ti ili pesme o tebi Ne znam  i ne pitam se Govorim “Znam da si Ti i da … Настави са читањем “FATAMORGANA – Nena Miljanović”

Pod kržljavom palmom nade
U Sahari duše
Žedna ljubavi ili bar njene iluzije
Umotana u burnus samoće
Čekah te
Obećanog…

Obećan si mi u poetskim snovima
(Bogovi snova drže reč)
Ispunićeš mi se
Ispunjavaš se
I dolaziš
Ti ili pesme o tebi
Ne znam  i ne pitam se
Govorim
“Znam da si Ti
i da se zoveš Čekani
Ime ti je u svako zrno peska upisano
Pomisli koliko peska čini moju pustinju”

Govoriš
“Sam sam koliko i ti
I moja pustinja je strašna
U njoj se čak ni ne sanja slobodno
A sanjao sam te krišom
Godinama
U snovima ti je ime Moja Skrivena
Hajde
Ne oklevajmo
Poverujmo”

Poverovala sam
Nastali smo ( da li smo?)
Nestali ( da li smo?)
Oaza smo u pesku poezije
Ili njena zelena iluzija
Svejedno
Pesnikinja sam
I verujem u ljubav
I kad je samo fatamorgana
Od slova na papiru…

 

НАЛИЧЈЕ ЛИЦА……Миладиновић Сандра

НАЛИЧЈЕ ЛИЦА Тихо да не може тише бити, док громко и гласно „зборе“, тихо, о да ли ће проговорити док се зверски боре? Може ли човек остати човек, у друштву бахатих, лажних? Које да тражи изговоре, док сија на ноћној стражи? Пролазно корача безумље силно, док сеје страх пред невине, оглувело и онемело на све … Настави са читањем “НАЛИЧЈЕ ЛИЦА……Миладиновић Сандра”

uzas-foto-httphigherperspectivescom-1429815090-646839

НАЛИЧЈЕ ЛИЦА

Тихо да не може тише бити,
док громко и гласно „зборе“,
тихо, о да ли ће проговорити
док се зверски боре?

Може ли човек остати човек,
у друштву бахатих, лажних?
Које да тражи изговоре,
док сија на ноћној стражи?

Пролазно корача безумље силно,
док сеје страх пред невине,
оглувело и онемело на све природно,
на птичје изазове и немире….

Јако да не може јаче бити,
корача авет прошлости,
саплиће се о све живо
па буди уснуле почасти….

Нешто се чудно опет дешава,
шуме се њишу по такту,
а степе брује као хорови,
само да запрете рату!

Ирвас застаде на сред падине,
испусти смрзли дах…
Из жезла куља бат истине:
„Само да не буде рат!“

Ко да молитве заустави,
а затим да нађе мира?
Е, злу се мора на пут стати,
јер не сме КРСТ да дира!

Тај КРСТ мученички вековима,
подизао је изгубљене,
праштању учио где су стали,
целивао и оне збуњене!

Тај Крст је са анђелима
спустио мелем на душе…
Благо им неће помоћи,
све док их кључеви гуше!

И мора се мач укрстити,
колико год да боли,
добро се мора заклети сили,
да са ватром неће да гори!

Тихо да не може тише бити,
Рајска се отворише врата…
Тихо ће јасно прозборити:
„Зар брат да убије брата?“

Не може силом никоме милост
да се спусти у наручје,
злу се мора на пут стати
кад окрене лицу наличје!

(с) Миладиновић Сандра

ULIČNA SVETILJKA – Milovan Petrović

Ulična svetiljka svetli u noći poneki prolaznik naruši tišinu, ko se to noćas ulicom šeta, i želi u tami sakriti istinu. Istinu tužnu, istinu jadnu, da ljubav traži za dušu gladnu. Istinu tužnu što dušu para, što isto boli slugu i cara. Ulična svetiljka trepti u noći, prolaznik šapuće; “Neće me, pa neće”, svetiljka treptajem … Настави са читањем “ULIČNA SVETILJKA – Milovan Petrović”

Ulična svetiljka svetli u noći
poneki prolaznik naruši tišinu,
ko se to noćas ulicom šeta,
i želi u tami sakriti istinu.

Istinu tužnu, istinu jadnu,
da ljubav traži za dušu gladnu.
Istinu tužnu što dušu para,
što isto boli slugu i cara.

Ulična svetiljka trepti u noći,
prolaznik šapuće; “Neće me, pa neće”,
svetiljka treptajem tiho mu reče;
“Ti samo bežiš od svoje sreće”.

Milovan Petrović

ЛАТИЦА ЖИВОТА….Миладиновић Сандра

ЛАТИЦА ЖИВОТА И опет би ме звезда обасјала тим моћним сјајем небескога свода, поново моћно тугу одагнала, смисао дала латици живота…. Прашњавим путем препуном убогих, слепи су вуше они који виде, и живот славе подижући чаше, душе им празне, ничег се не стиде…. Окрећу главе од сваког у ритама, и руке често умивају водом, образи … Настави са читањем “ЛАТИЦА ЖИВОТА….Миладиновић Сандра”

Chrysanthemum

ЛАТИЦА ЖИВОТА

И опет би ме звезда обасјала
тим моћним сјајем небескога свода,
поново моћно тугу одагнала,
смисао дала латици живота….

Прашњавим путем препуном убогих,
слепи су вуше они који виде,
и живот славе подижући чаше,
душе им празне, ничег се не стиде….

Окрећу главе од сваког у ритама,
и руке често умивају водом,
образи су им дебљи и од ђона,
хвале се златом и новцем пред Богом!

Лактовима гурају тужне,
док злобно гледају туђе осмехе,
у дослуху су са невременом,
нема им лека нити утехе!

Без вере блуде пред огледалом,
шетају као празни оклопи,
о када би их звезда обасјала,
срце у недрима да им се отопи….

И опет би ме мила погледала,
тим моћним оком небескога свода,
поново моћно тугу одагнала,
смисао дала латици живота….

(с) Миладиновић Сандра

PUT KOJIM SE REĐE IDE -stop nasilja nad ženama

  Ne podsećam na svoju nevinost I ne tražim ni od koga samilost: Tražim u sebi tragove samopoštovanja Na stranputicama pogrešnih ljubavi U pelcerima straha pred gubitkom Nepovratno gubeći sebe pitam se : Čega se to plašim I koga krivim za trpljenje Koga i zašto molim za strpljenje Ja Trpeljiva do granice izdržljivosti Hrabra pred … Настави са читањем “PUT KOJIM SE REĐE IDE -stop nasilja nad ženama”

 

Ne podsećam na svoju nevinost
I ne tražim ni od koga samilost:
Tražim u sebi tragove samopoštovanja
Na stranputicama pogrešnih ljubavi
U pelcerima straha pred gubitkom
Nepovratno gubeći sebe pitam se :
Čega se to plašim
I koga krivim za trpljenje
Koga i zašto molim za strpljenje
Ja
Trpeljiva do granice izdržljivosti
Hrabra pred smrću kad rađam život
Imam li pravo da prozivam za nasilje
Nasilna prema sebi jer trpim

Smem li
Da pozivam druge na dostojanstvo prema meni
Nedostojno pognuta pod pesnicom
Zgužvanog srca
Kao ponjava pod nečijim nogama
Porobljena svojom slabošću da odem
I da odreknem bezuslovnu poslušnost ocu
I pravo sinu na zloupotrebu ljubavi
I mome muškarcu vlast nad telom i dušom
I materi pravo na savet
TRPI!ŽENA SI !
Jesam
Ali sam i ČOVEK

Ne dam
Ne drugima
Sebi ne dam na sebe
Dostojno
Dostojna imena Žena
Sama se branim
Svešću o neljubavima i svojim slabostima
Koračam putem kojim se ređe ide:
Samopoštovanjem do poštovanja
I ljubavi
Ljubavi …

copyrgiht © Nena Miljanović

 

NEKA ME NIKO NE PITA – Milovan Petrović

Neka me niko ne pita za naše prošle dane, sve lepo odnese prošlosti reka, ostaše samo rane. I nek me niko ne traži, naći me sigurno neće, ja lutam svetom daleko, tražeći bar malo sreće. Ja znam da sreća postoji, i znam kako se zove, nekad na javi srećan sam bio, a sada kad dođeš … Настави са читањем “NEKA ME NIKO NE PITA – Milovan Petrović”

Neka me niko ne pita
za naše prošle dane,
sve lepo odnese prošlosti reka,
ostaše samo rane.

I nek me niko ne traži,
naći me sigurno neće,
ja lutam svetom daleko,
tražeći bar malo sreće.

Ja znam da sreća postoji,
i znam kako se zove,
nekad na javi srećan sam bio,
a sada kad dođeš mi u snove.

Dođi mi u javu opet,
u moj maleni dom,
ja znam da sva sreća je moja,
skrivena u imenu tvom.

Milovan Petrović

GLEDAJ LEPTIRE I VALOVE ~ milka vukic v.

. Molila je Boga da te snovi ne bude, Gromovi s munjom ne uznemire… Sve lose misli I demone zla Da neupoznas nikada. . Zeljela je da te pesme miluju, Svi  dobrom posjecuju… Mir srcem caruje, Dusa blagodacu produbljuje… . Na zemlji svevisnji andjeli Jedini su  verni drugari, Gledaj leptire i valove…. Priroda ume svakog da razume. .

.
Molila je Boga da te snovi ne bude,
Gromovi s munjom ne uznemire…
Sve lose misli I demone zla
Da neupoznas nikada.
.
Zeljela je da te pesme miluju,
Svi  dobrom posjecuju…
Mir srcem caruje,
Dusa blagodacu produbljuje…
.
Na zemlji svevisnji andjeli
Jedini su  verni drugari,
Gledaj leptire i valove….
Priroda ume svakog da razume.
.

АНИТА, А ЗБОГОМ?……Миладиновић Сандра

АНИТА, А ЗБОГОМ? Нема те више, а очи те траже, толико лепих речи чух од тебе… Сањам ли све то, ил’ умиру наде? Где су се дели осмеси храбре жене? Чврста и тиха, блага и оштра си била… Под капом небеском ко’ звезда сијала си… Дал’ ја то видим да никла су ти крила? Ил’ … Настави са читањем “АНИТА, А ЗБОГОМ?……Миладиновић Сандра”

56959-Angel

АНИТА, А ЗБОГОМ?

Нема те више,
а очи те траже,
толико лепих речи чух од тебе…
Сањам ли све то, ил’ умиру наде?
Где су се дели осмеси храбре жене?
Чврста и тиха,
блага и оштра си била…
Под капом небеском ко’ звезда сијала си…
Дал’ ја то видим да никла су ти крила?
Ил’ само на трен за Месецом нестала си?
Шапат ти беше,
као нежни тон харфе,
милион нота покренеш крвотоком…
А где си сада да ми је само знати,
ни рекла ниси никоме оно ” ЗБОГОМ”?
(с) Миладиновић Сандра