Добродошли!
Zaspala Evropa, snom anđela spava, i ne sluti šta se noćas na javi dešava Buji, paji, buji, paji, Amerika peva, buji, paji, buji, paji, a Evropa sneva. Buji, paji, buji, paji, nezrelo derište, pevaću ti uspavanku i ne ustaj više. Pitali su Ameriku zašto tako peva!?; “KAD JE DETE NEDORASLO BOLJE JE NEK SNEVA”. Milovan … Настави са читањем “ZASPALA EVROPA – Milovan Petrović”
Zaspala Evropa, snom anđela spava,
i ne sluti šta se noćas na javi dešava
Buji, paji, buji, paji, Amerika peva,
buji, paji, buji, paji, a Evropa sneva.
Buji, paji, buji, paji, nezrelo derište,
pevaću ti uspavanku i ne ustaj više.
Pitali su Ameriku zašto tako peva!?;
“KAD JE DETE NEDORASLO BOLJE JE NEK SNEVA”.
Milovan Petrović
” ljubav za Ljubav” . Čim nestaje dotok svjetlosti Prah boje mijenja…… Duša traži hranu vječnosti Molitva pokajna spasom dariva. . Napušteni sunđer se isušuje, U provaliji bez dna, u tami su demoni, Duša mora sve proći, na Sud izaći Dobre Bog zadržava, a grešnike u mrak odašilja. . Duša podmlađena postom, istinom, blagopoklonjenjem, Pričešćima, … Настави са читањем “DUŠA PODMLAĐENA ~ milka vukic v.”
” ljubav za Ljubav”
.
Čim nestaje dotok svjetlosti
Prah boje mijenja……
Duša traži hranu vječnosti
Molitva pokajna spasom dariva.
.
Napušteni sunđer se isušuje,
U provaliji bez dna, u tami su demoni,
Duša mora sve proći, na Sud izaći
Dobre Bog zadržava, a grešnike u mrak odašilja.
.
Duša podmlađena postom, istinom, blagopoklonjenjem,
Pričešćima, molitvama u svojoj prošlozemaljskoj čestitosti…
Pred Bogom najveću nagradu ubire
U svetom Hristovom sjaju vječni hljeb se nastanjuje.
ГРАНИЦЕ НЕ ПОСТОЈЕ Тесне ме ципеле жуљају, тесна ме кошуља стеже, и све би било много горе, да лишће што пада није још свеже….. Овако пропланци још ме маме, а свеже ноћи још ме буде, и нисам крива што и сванућа, упорно зову ме док тихо руде… У мојој души сањаре звезде, док занесена шетам … Настави са читањем “ГРАНИЦЕ НЕ ПОСТОЈЕ…… Миладиновић Сандра”
ГРАНИЦЕ НЕ ПОСТОЈЕ
Тесне ме ципеле жуљају,
тесна ме кошуља стеже,
и све би било много горе,
да лишће што пада
није још свеже…..
Овако пропланци
још ме маме,
а свеже ноћи још ме буде,
и нисам крива што и сванућа,
упорно зову ме док тихо руде…
У мојој души сањаре звезде,
док занесена шетам градом,
из мојих руку птице селице,
полећу за јатом са новом надом….
Не, зидови су само варка,
тек тихо место за спасење,
све остало је само навика,
биљка без корена увек вене!
И шта постоји у дрхтајима,
у откуцајима немирног срца,
тек једна река живота пуна,
тек један вулкан који светлуца!?
Речи ко’ ноте свуда се чују,
али често немају прави ритам,
а ја их зовем док тако „блудим“
само још нешто да их питам!
Погнуте главе, постиђенo,
траже с’ којом би да се сложе,
са новим тактом док их голицам,
престају да се љуте и гложе!
Мелодија настаје дивна,
игра све живо, тло подрхтава,
с’ брега на брег шуме се селе,
путеви журе у град до града….
Границе нигде не постоје,
сви се радују новом госту,
док сузе радоснице журно падају,
смех се ко’ бисер одасвуд просу!
(с) Миладиновић Сандра
BOJE DUGE U bojama duge ponekad se skrijem, gledam kako život treperi ko’ note, ja svetlost kroz kapi i očima pijem, sa srećom se kockam ko’ da igram fote! Noć, a talasi nam zapljuskuju lice, dok se odbijaju o obližnju stenu, palma šumi pesmu o ljubavi večnoj, ćutimo, jer reči suvišne su svemu! Povetarac nežno … Настави са читањем “BOJE DUGE…..Miladinović Sandra”
BOJE DUGE
U bojama duge ponekad se skrijem,
gledam kako život treperi ko’ note,
ja svetlost kroz kapi i očima pijem,
sa srećom se kockam ko’ da igram fote!
Noć, a talasi nam zapljuskuju lice,
dok se odbijaju o obližnju stenu,
palma šumi pesmu o ljubavi večnoj,
ćutimo, jer reči suvišne su svemu!
Povetarac nežno mrsi moju kosu,
dok ruka u ruci igra igru senki,
jedna drugu kriju i miluju smelo,
mi ni svesni nismo koliko smo srećni!
Ne, ne žalim čas, ni ceo svoj život,
jer ovaj me tren nahrani do veka,
ako nista drugo, bar nestaće čemer,
u ime ljubavi poteći će reka!
U bojama duge ponekad se skrijem,
i danas sam tu ispod one palme,
sunce greje, a ja se u tišini krijem,
i čekam te čekam, već sate i sate…
I ako ne dodješ sjaj ćes oku biti,
daljina oduvek deli samo tela,
a, duše će ovde jednom da se sretnu,
kao dva galeba sa mora vesela!
© Miladinović Sandra
PRESTUPNA PESMA Kratka je moja pesma danas Jasna Kao misao mudraca pustinjaka Što ne pita A šta bi bilo da je bilo I deset zrna peska što mu pod deset nokata stanu Uzima za meru o imati i nemati I ostaviti i poneti kad se sa zemlje pod zemlju pođe Tad Kad se … Настави са читањем “PRESTUPNA PESMA – Nena Miljanović”
Kratka je moja pesma danas
Jasna
Kao misao mudraca pustinjaka
Što ne pita
A šta bi bilo da je bilo
I deset zrna peska što mu pod deset nokata stanu
Uzima za meru o imati i nemati
I ostaviti i poneti kad se sa zemlje pod zemlju pođe
Tad
Kad se senka moja od tla odlepi
i duša prhne i pisne kao ptica
Bez žaljenja
Ostaviću i zaboraviti stotine pesama o tebi
Dugih kao prestupne godine…
…i poneti ovu današnju
Najkraću
Pisanu perom ptice bez glasa
Da si ljubav
I kad te ima i kad te nema
I da si bol pustinjaka bez mudrosti u prsima
Zbog svega što je moglo biti
A nije
(C) Nena Miljanović
Duni vetre preko Atlantika, neka se “zatrese” Briselska politika! Donesi im mnoge nove sankcije, koje su tebi sada najmilije! Ti ćeš vetre obradovati svoje “vazale”, a najviše Evropske unije “generale”! Među njima ima i jedna žena, koja prati svakodnevna politička vremena! Ako bi bila velika bura na Atlantiku, ona bi prekinula stalnu vezu za Briselsku … Настави са читањем “Vetrova snaga i moć – Živko Begović”
Duni vetre preko Atlantika,
neka se “zatrese” Briselska politika!
Donesi im mnoge nove sankcije,
koje su tebi sada najmilije!
Ti ćeš vetre obradovati svoje “vazale”,
a najviše Evropske unije “generale”!
Među njima ima i jedna žena,
koja prati svakodnevna politička vremena!
Ako bi bila velika bura na Atlantiku,
ona bi prekinula stalnu vezu za Briselsku poltiku!
Tvoje vetre “pretnje i sankcije”,
nebi više mogle stizati do Evropske unije!
Možda bi ti onda vetre “duvao do Kanade”,
da ne izgubiš svoje “demokratske” nade!
Imaš ti tamo svoje “verne sluge”,
koje su mnogo opasnije od “kuge”!
Pošto si “snažan i dobrih očiju”,
duvaj još dalje i u Australiju!
Mada je ona od Atlantika mnogo daleka,
ona tvoje želje i namere sa zadovoljstvom čeka!
Živko Begović
ЗАВЕСЕ ЗАБЛУДА У злату и свили као лептири ковитлају зраци светлости, сањиве булке буде у нади, страствени и пуни нежности… Немају краја ни почетка сем привида да нестају, мигоље се кроз копрену, уз вечност гоњени опстају…. Размичу завесе заблуда, понекада се узгубе у огледалу, љубе се лудо до бесвести, бојама не дају да се предају… … Настави са читањем “ЗАВЕСЕ ЗАБЛУДА….. Миладиновић Сандра”
ЗАВЕСЕ ЗАБЛУДА
У злату и свили као лептири
ковитлају зраци светлости,
сањиве булке буде у нади,
страствени и пуни нежности…
Немају краја ни почетка
сем привида да нестају,
мигоље се кроз копрену,
уз вечност гоњени опстају….
Размичу завесе заблуда,
понекада се узгубе у огледалу,
љубе се лудо до бесвести,
бојама не дају да се предају…
Свим очима дају душу,
с’ њима надолазе стазе,
попут реке извиру и бујају…
сред пустиња, као оазе…
Ради њих замирише пролеће
када му време није,
због њих вољени опраштају,
када нестану илузије….
Међ’ зидинама немара,
незнању не дају мира,
из сна кошмарног буде,
и руше стене као плима….
Смире се тек у загрљају
два узаврела бића,
лагано док ауре им дарују,
уз укусна разнобојна пића!
(с) Миладиновић Сандра
Nikada . Nikada zaboraviti niti oprostiti sebi što učinih i neka me prati vlastita kletva na vječno sjećanje na prohujalo na kuću, na dvije lipe, na ašlamu iza kuće na zerdeliju pod kojom smo sahranili vrapca koga sam praćkom oborio pa poslije dugo plakao… na baštu i jagodnjak na astal sa flašom i čašicama uvijek … Настави са читањем “Nikada – Miro Beribaka”
Nikada
.
Nikada zaboraviti
niti oprostiti sebi
što učinih
i neka me prati vlastita kletva
na vječno sjećanje
na prohujalo
na kuću, na dvije lipe, na ašlamu iza kuće
na zerdeliju pod kojom smo sahranili vrapca
koga sam praćkom oborio
pa poslije dugo plakao…
na baštu i jagodnjak
na astal sa flašom i čašicama
uvijek spreman za goste
na džezvu i fildžane
uz koje su ratlučili otac i mati
i na opomenu…
što nisam bio… da popijem čašicu
i da bacim grumen zemlje,
zemlje koja me je stvorila…
Miro Beribaka
ПРВИ СНЕГ Још једна кишна недеља прође, А ја те још неуморно чекам. Чекам да ми моје драго дође, Сваки дан кроз прозор гледам. Досадна киша вечито пада, Облаци од дана праве ноћи, Ал’ је у мени још жива нада Да ћеш у мој загрљај, ти доћи.. Осећања ми мира недају Срце неће да те … Настави са читањем “Први снег – Марко Родић”
ПРВИ СНЕГ
Још једна кишна недеља прође,
А ја те још неуморно чекам.
Чекам да ми моје драго дође,
Сваки дан кроз прозор гледам.
Досадна киша вечито пада,
Облаци од дана праве ноћи,
Ал’ је у мени још жива нада
Да ћеш у мој загрљај, ти доћи..
Осећања ми мира недају
Срце неће да те заборави
Очи још желе да те гледају
У мени је остало љубави.
Чекам тај први снег да завеје
Тад си рекла да ћеш се вратити,
Слово у писму полако нестаје
Изгледа да те нећу дочекати.
Пре десет лета си отишла
У град си пошла за сновима
Срца су нам се тада разишла,
А ја те још чекам с прстенима.
© Марко Родић
ПАЛИЛИ СУ НАШЕ ЦРКВЕ Палили су наше цркве, рушили их до темеља, сад би ваљда да њихове буду, неће им се испунити жеља! Светиње су српске проплакале, пред Богом ће неко то да плати. Неће моћи тако да их отму, неће моћи, то Бог неће дати. На цркву се злотвор успењао, да крст часни са … Настави са читањем “ПАЛИЛИ СУ НАШЕ ЦРКВЕ – Радован Стевановић”
ПАЛИЛИ СУ НАШЕ ЦРКВЕ
Палили су наше цркве,
рушили их до темеља,
сад би ваљда да њихове буду,
неће им се испунити жеља!
Светиње су српске проплакале,
пред Богом ће неко то да плати.
Неће моћи тако да их отму,
неће моћи, то Бог неће дати.
На цркву се злотвор успењао,
да крст часни са светиње баци,
сад би ваљда назад да га врати.
Неће моћи, то Бог неће дати.
Голгота је данас на Косову,
а Срби су на крст распети,
светиње би наше да нам узму,
неће моћи, то Бог неће дати!
Настави са читањем “ПАЛИЛИ СУ НАШЕ ЦРКВЕ – Радован Стевановић”