ПРВИ СНЕГ
Још једна кишна недеља прође,
А ја те још неуморно чекам.
Чекам да ми моје драго дође,
Сваки дан кроз прозор гледам.
Досадна киша вечито пада,
Облаци од дана праве ноћи,
Ал’ је у мени још жива нада
Да ћеш у мој загрљај, ти доћи..
Осећања ми мира недају
Срце неће да те заборави
Очи још желе да те гледају
У мени је остало љубави.
Чекам тај први снег да завеје
Тад си рекла да ћеш се вратити,
Слово у писму полако нестаје
Изгледа да те нећу дочекати.
Пре десет лета си отишла
У град си пошла за сновима
Срца су нам се тада разишла,
А ја те још чекам с прстенима.
© Марко Родић