Први снег – Марко Родић

ПРВИ СНЕГ Још једна кишна недеља прође, А ја те још неуморно чекам. Чекам да ми моје драго дође, Сваки дан кроз прозор гледам. Досадна киша вечито пада, Облаци од дана праве ноћи, Ал’ је у мени још жива нада Да ћеш у мој загрљај, ти доћи.. Осећања ми мира недају Срце неће да те … Настави са читањем “Први снег – Марко Родић”

ПРВИ СНЕГ

Још једна кишна недеља прође,
А ја те још неуморно чекам.
Чекам да ми моје драго дође,
Сваки дан кроз прозор гледам.

Досадна киша вечито пада,
Облаци од дана праве ноћи,
Ал’ је у мени још жива нада
Да ћеш у мој загрљај, ти доћи..

Осећања ми мира недају
Срце неће да те заборави
Очи још желе да те гледају
У мени је остало љубави.

Чекам тај први снег да завеје
Тад си рекла да ћеш се вратити,
Слово у писму полако нестаје
Изгледа да те нећу дочекати.

Пре десет лета си отишла
У град си пошла за сновима
Срца су нам се тада разишла,
А ја те још чекам с прстенима.

© Марко Родић