NOĆ NA RECI PO – Milovan Petrović – roman u pdf-u
Poštovani posetioci, naš kolega, pesnikMilovan Petrović je odlučio da Vam pokloni svoj prvenac, roman NOĆ NA RECI PO. Nadam se da ste pročitali prvi nastavak i da sa nestrpljenjem očekujete nastavak romana. Zato Vam odmah, povodom nove 2016.-te godine poklanjamo integralnu verziju romana u pdf-u. Urednik portala PoezijaSRB Ljubodrag Obradović.
 |
 |
| Milovan Petrović je rođen 1961. godine u Ćukovinama, opština Koceljevo. Osnovnu školu je završio u Šabačkoj Kamenici, a dalje školovanje nastavio u Šapcu. U gradu ušuškanom ispod obronaka slavnog Cera, na tromeđi Pocerine, Mačve i Srema, živi i radi do 2005. godine. Potom se seli u Švedsku, gde i danas živi. Sklonost ka književnosti javila mu se u ranoj mladosti. Već u sedmom razredu osnovne škole počinje pisati poeziju, a kasnije, kao srednjoškolac, i prozu. Veliki broj delimično, a i kompletno završenih književnih radova stoji odložen. Odnedavno Milovan počinje brižno prelistavati stare rukopise, dorađivati ih i spremati za objavljivanje. Godine 2013. objavljuje roman “NOĆ NA RECI PO” u izdanju Kairos-a iz Sremskih Karlovaca, 2014. godine knjigu poezije “SVE PESME SRCA MOG” u izdanju Udruženja pesnika Srbije – PoezijaSRB, a 2015. godine knjigu poezije “DARUJEM SAMO TEBI” u izdanju Udruženja pesnika Srbije – PoezijaSRB, čiji je član. |
NOĆ NA RECI PO – Milovan Petrović
ispunjen spletom okolnosti na koje nemamo
uticaj, ili samo mislimo da imamo.
1
„Danas je dvadeset prvi juli. Na današnji dan, pre pedeset godina, rodio se…“ Na radiu je išla emisija Dogodilo se na današnji dan. Stari šef restorana podiže pogled sa papira na kom je upravo pisao dnevno trebovanje. Prstom pomeri naočare, pa pogleda u stari „melodija“ radio. On je odavno postao antikvitet koji njegove mlađe kolege konobari, uz sav svoj trud i negodovanje, nisu uspeli skloniti sa jedne od polica šanka. Šef restorana, koji je već bio pred penzionisanjem imao je svoje rituale bez kojih nije mogao. Ujutru bi prvi došao na posao, otključao restoran i odmah, ne skidajući jaknu, prišao šanku i svojoj „starini“, koju je iz nekog samo njemu poznatog razloga obožavao. Uključio bi ga ne menjajući stanicu. Radio je uvek bio na frekvenciji Prvog programa Radio Beograda. Dešavalo se ponekad da neko od mlađih konobara u šali pomeri skalu i nađe neku drugu stanicu, a tada bi ga on, kad to primeti, samo prekorno pogledao preko naočara, zatim bi vratio skalu na svoj omiljeni jutarnji program Radio Beograda. Ta „tortura osoblja“, kako su je kolege među sobom zvale, trajala je od sedam ujutro pa sve do deset, dok se restoran ne bi otvorio za goste. Tada bi već neko od konobara isključio radio i uključio novi, moderni stereo uređaj, koji je stajao na istoj polici gde i stari radio. Nikada im nije bilo jasno zašto je njihov šef slušao emisije na radiu kad je to isto mogao i na novijem „sonijevom“ uređaju. Iz tog razloga su ga, po liku starog mačka iz crtanog filma, između sebe zvali Metuzalem.
Stari šef se češkao po nekoliko dana staroj bradi, pitajući se zašto mu se taj datum čini tako poznat. „Da nije nekome od unučadi rođendan? Ne, to sigurno nije.“ Svih četvoro su rođeni negde u kasnu jesen i njihove datume rođenja je odlično pamtio. Takođe je pamtio i datume rođenja svoje žene i dece. Zašto mu je onda taj datum bio poznat i šta je to što njegove misli vraća ka tom datumu, a da on ne može da se seti? Odustavši od uzaludnog razmišljanja, on se ponovo vrati svom trebovanju. Nastavi pisati koliko kilograma mesa treba nabaviti za kuhinju, koliko vina za šank, kisele vode, i tako dalje. Настави са читањем “NOĆ NA RECI PO – Milovan Petrović – Roman, nastavak 1.”
