Добродошли!
” ljubav za Ljubav” . Čekam septembar da uplovi… Otvaram vrata i prozore, Pozdravljam ptice selice Rumene listove dok vjetrićem vijore. . U septembru sve mi započinje i zavrašava. Tuga il’ radost, zavisno od godina… Za njim žudim kroz cijelu godinu Žalost il’ radost stvaraju neku promjenu. . Znam da će septembar biti I posljednji … Настави са читањем “SEPTEMBAR JE MOJE DRUGO IME ~ milka vukic v.”
” ljubav za Ljubav”
.
Čekam septembar da uplovi…
Otvaram vrata i prozore,
Pozdravljam ptice selice
Rumene listove dok vjetrićem vijore.
.
U septembru sve mi započinje i zavrašava.
Tuga il’ radost, zavisno od godina…
Za njim žudim kroz cijelu godinu
Žalost il’ radost stvaraju neku promjenu.
.
Znam da će septembar biti
I posljednji mjesec zemnog života….
Nada u početak vječnosti kod Gospoda
Glavna mi je pokretačka osovina.
Septembar je moje drugo ime
Gospode obraduj me, pozovi me!
ЛИПА…
СНЕЖНИ ЉУДИ О, снежни људи, будите луди па ми доскочите, грубо ме гурните у игру, дрско ми наредите да певам, прекорите ме што волим… ја свему одолевам! За себичност ја ћу се давати, себе међ’ птице сврставати, просићу за вашу сузу док жива сам, и увек признаћу …. ЗА СВЕ КРИВА САМ! (с) Миладиновић Сандра … Настави са читањем “СНЕЖНИ ЉУДИ…… Миладиновић Сандра Мајра”
СНЕЖНИ ЉУДИ
О, снежни људи, будите луди
па ми доскочите,
грубо ме гурните у игру,
дрско ми наредите да певам,
прекорите ме што волим…
ја свему одолевам!
За себичност ја ћу се давати,
себе међ’ птице сврставати,
просићу за вашу сузу док жива сам,
и увек признаћу ….
ЗА СВЕ КРИВА САМ!
(с) Миладиновић Сандра Мајра
НИЗ СОКАКЕ….. Покошене ливаде миришу над крајем, зрикавци се диче својим завичајем, а ласте се надмећу преко неба плава, ником се не одмара, ником се не спава! Хоризонт се приљубио уз облаке сиве, и прича се пронела попут хитре гриве, док рашљике журе и бујају зрна, весела се лисица шепури сред шума! А њиве су … Настави са читањем “НИЗ СОКАКЕ…..Миладиновић Сандра Мајра”
НИЗ СОКАКЕ…..
Покошене ливаде миришу над крајем,
зрикавци се диче својим завичајем,
а ласте се надмећу преко неба плава,
ником се не одмара, ником се не спава!
Хоризонт се приљубио уз облаке сиве,
и прича се пронела попут хитре гриве,
док рашљике журе и бујају зрна,
весела се лисица шепури сред шума!
А њиве су ћилими попут загонетки,
као шара до шаре, што би рекли неки,
ткане су да подаре добро испод неба,
најлепша је молитва кад мирише хлеба…
Две се оштре сабље зарише у недра,
прелише се капи од ведра до ведра,
па и пчеле нестадоше као да их нема…
Олуја се спрема изнад тихог села!
Доконе се стазе смешаше са биљем,
гране крхке играше бујним изобиљем,
спустише по који чун тада низ брзаке,
запловише немири низ пусте сокаке…
(с) Миладиновић Сандра Мајра
Želim kartu za sutra da li se kupiti može želim mesto visoko gore želim gledati iz lože. Dosta mi pozorišta dasaka i lažne slave odavno znam da nas od gore samo budalama prave. Ne želim biti glumac surova to je igra kap smo u moru samo još jedna u zidu cigla. Nek oni od gore … Настави са читањем “ŽELIM KARTU ZA SUTRA – Milovan Petrović”
Želim kartu za sutra
da li se kupiti može
želim mesto visoko gore
želim gledati iz lože.
Dosta mi pozorišta
dasaka i lažne slave
odavno znam da nas od gore
samo budalama prave.
Ne želim biti glumac
surova to je igra
kap smo u moru samo
još jedna u zidu cigla.
Nek oni od gore siđu
na daske što život znače
da vide da se na njima ne glumi
već da se zaista plače.
A kad se predstava završi
umesto smeha il’ suza
dobiće od mene; “Bravo”
Umesto lažnih aplauza.
Milovan Petrović
Poezija Kao dete ili mali pas Čak i ako me odgurneš u zaborav Neće te prestati pratiti I pamtiti Stihom Trčkaće za tvojim tragom Ako me prestaneš voleti Ako si ikad čuo odbačenog psića da cvili Ili dete kako plače izgubljeno i samo u snu Ne diži ruku na moju pesmu podsmehom Na ljubav … Настави са читањем “NE DIŽI RUKU NA LJUBAV-Nena Miljanović”
Ko kaze da je tuzno more? ja znam. Ipak, ono je tuzno more neba daleko. Bio sam i ceko. Kud bi zaliv setna reko? Ono je more Neba lepog. Zasto je tuzno more? ja znam, rekao bih nekom, jedrio bih Svetom. Pesme tako bele kao teksta sjaj, scepa me Brale ceznem za Lorelaj. Zasto je … Настави са читањем “3. Do Velike Ulcinjske Plaze”
Ko kaze da je tuzno more?
ja znam. Ipak, ono je tuzno more
neba daleko.
Bio sam i ceko.
Kud bi zaliv setna reko?
Ono je more Neba lepog.
Zasto je tuzno more?
ja znam, rekao bih nekom,
jedrio bih Svetom.
Pesme tako bele
kao teksta sjaj,
scepa me Brale
ceznem za Lorelaj.
Zasto je tuzno more?
Ipak, ono je tuzno more,
a more je sretno,
i ja s perom
Andjele beli,
daleko, daleko.
Kad talasi dodju
i reke te ponesu Svetom
vrati se trenutce sretni
isto bih Ti reko.
Zasto je tuzno more?
Mi znamo. Ono je slicno setnom.
More po more,
more sretno.
Kud bi more bez mora! Leto!
Zalivi Galije nadju,
glecer mirise cvetom.
More, more je veliko i lepo.
Luke tako bele
kao Svetog lica sjaj,
usne ko usne,
ja i moja Lorelaj.![rainbows-2045[1]](http://poezijascg.com/poezija/wp-content/uploads/2016/06/rainbows-20451-640x478.jpg)
Zasto, zasto je sretno sve
do velike ulcinjske plaze, Boze daj!
Zubori svetlost mirisne proslosti Odmara noc kroz iskru mjesecevu… Poput utvare tisina drema Kao u inat sna nema…nema… . Predaleki su i nevidljivi, Ko u bisernoj skoljci sakriveni Znani ljubi i dogadjaji… Stopa im u ponor uronila. . Ptici je sve dostupno… Sahranjenima mnogo zaboravljeno… Jos vene zaostao cvet ispod korova…. On mu svetlost oduzima.
Zasto je tuzan delfin? Ja znam. Ipak, on je tuzni delfin mora daleko. Bio sam i ceko. Kud bi tuzan sa setom? On je delfin plavi mora lepog. Zasto je tuzan delfin? Ja znam, rekao bih nekom, isao bih Svetom. Zasto je tuzan delfin? Ipak, on je tuzni delfin koji mase repom, i ja sa … Настави са читањем “2. Do Velike Ulcinjske Plaze”
Zasto je tuzan delfin?
Ja znam. Ipak, on je tuzni delfin
mora daleko.
Bio sam i ceko.
Kud bi tuzan sa setom?
On je delfin plavi
mora lepog.
Zasto je tuzan delfin?
Ja znam, rekao bih nekom,
isao bih Svetom.
Zasto je tuzan delfin?
Ipak, on je tuzni delfin
koji mase repom,
i ja sa srecom
gleceru cudni
daleko, daleko.
Baste tako bele,
tuge tako svele,
zar je igri kraj?
Gde si moja Lorelaj?
Zemlje tako bele
kao sada suncev sjaj,
suze tako vrele,
znas li moja Lorelaj?
Zasto je tuzan delfin?
On zna. On je slican setnom.
Delfin po delfin
zavrsice pesmom.
Kud bi glecer bez glecera sreco!
Galije sretno plove,
delfini sretni Svetom.
More, more veliko i lepo.
Baste tako svete,
ljubavi tako slepe,
zar je igri kraj?
Zasto, zasto je setno sve
do 
velike ulcinjske plaze, Lorelaj?
Razgovor s tugom Ponekada tišina zazvoni kao hiljade crkvenih zvona tuga mi se unese u lice bezdušno pita: Gdje je ona? U bespuću života nestao trag svaka uspomena ranu dira samo da sretnem pogled blag i umirim hiljadu nemira. Lako je kad pada kiša kišne kapi skrivaju suze tuga se nadvila iznad ognjišta zlokobno pita: … Настави са читањем “RAZGOVOR S TUGOM – Dobroslav Petričević”
Razgovor s tugom
Ponekada tišina zazvoni
kao hiljade crkvenih zvona
tuga mi se unese u lice
bezdušno pita:
Gdje je ona?
U bespuću života nestao trag
svaka uspomena ranu dira
samo da sretnem pogled blag
i umirim hiljadu nemira.
Lako je kad pada kiša
kišne kapi skrivaju suze
tuga se nadvila iznad ognjišta
zlokobno pita:
Gdje ti je ljubav
ko ti je uze?
Dolivaš so na živu ranu
pomozi ako za Boga znaš
lagali su mi život cijeli
„dobiješ uvijek koliko daš“.
Davao sam šakom i kapom
bio sam spreman davati još
srce i dušu, život cijeli
za sebe nisam tražio ni groš
Više ne čekam svoje ise
ponovo tamu sjeku zvona
tugu sam rastužio.
Gledam je plače
ne ruga se više
i ne pita me:
Gdje je ona?
© Dobroslav Petričević
