МУЗИЧКА ТРИЈАДА – Драгош Павић

МУЗИЧКА ТРИЈАДА Садашњост је осмишљена и с радошћу уметана, на облаку згрудваноме размеће се , загрцнуто, на диркама тако снажно и раскошно. Челиста је растресено, с контрабасом усклађено, мелодијом ужурбано, јер слушају казивање сјајног глумца на облаку распеваном, на бескрају што пулсира контрабасом, док широки пејсаж чежње обасутим пољупцима клацкалицом доминира, иструменти кроз тријаду све  … Настави са читањем “МУЗИЧКА ТРИЈАДА – Драгош Павић”

DragosPavic

МУЗИЧКА ТРИЈАДА

Садашњост је осмишљена
и с радошћу уметана,
на облаку згрудваноме
размеће се , загрцнуто,
на диркама тако снажно и раскошно.
Челиста је растресено,
с контрабасом усклађено,
мелодијом ужурбано,
јер слушају казивање
сјајног глумца на облаку распеваном,
на бескрају што пулсира контрабасом,
док широки пејсаж чежње
обасутим пољупцима
клацкалицом доминира,
иструменти кроз тријаду
све  импулсе фасцинира.

Глумац се на дилижанси огласио
па раскошном  ренесансом
кроз сазвучје опловио,
дотле сликар својим кистом
све портрете направио
И врхове небодерне
омађијан уредио,
са хридима сукобио,
очи су му засијале
због облака као благдан
па уморно ал’ похлепно
хрли снажно, незасито.

Сазвучја су у ковитлац
дамарима растресена
ухватила колор дуге.
Омаму  је на свом платну
сплео нити у ноктурну
заплесали виловито
са клавирским ритмом снажно
у радости узбуђено
понудили раскош неба
и све мене васколике
уткале се силовито.

Драгош Павић

 

МОЈЕ БОJE … – Миладиновић Сандра Мајра

МОЈЕ БОЈЕ Ван мене има доста боја али ниједна није као моја… Час су прозрачне као измаглице, ил’ цвркутаве веселе птице… У њима бојим кораке своје, у њима мисли моје се роје, и погледи су моји у њима, моја су савест и моја рима… Нијансе њихове некада бледе, сете на сету, сузе и тебе, њишу … Настави са читањем “МОЈЕ БОJE … – Миладиновић Сандра Мајра”

umetnicke_slike_6102FA

МОЈЕ БОЈЕ

Ван мене има доста боја
али ниједна није као моја…
Час су прозрачне као измаглице,
ил’ цвркутаве веселе птице…

У њима бојим кораке своје,
у њима мисли моје се роје,
и погледи су моји у њима,
моја су савест и моја рима…

Нијансе њихове некада бледе,
сете на сету, сузе и тебе,
њишу се тако ко’ гране бреза,
нижу ко’ ниске, ко’ вез до веза…

Да нема њих не би ни мене,
и оне марљиве боје зелене,
у којој најчешће душа одмара
моје су село и крсна слава!

И непознато мојих је боја,
те руке хладне и нова бора,
у јутро сиво када залутам
ко’талас роним, ко барка плутам!

(с) Миладиновић Сандра Мајра

КО ЛИ МИ ТЕ КРАДЕ?……Миладиновић Сандра Мајра

КО ЛИ МИ ТЕ КРАДЕ? Песмо моја ко ли ми те краде, да ли ико зна силно да љуби, ил’ узалуд броји ситне сате, док пролази живот, само губи!? Песмо моја у крошњи си липе, ко’ птић нежни свањиваш у двору, кад из гнезда прхнеш према небу, на истоку будиш сваку зору! О, не бој … Настави са читањем “КО ЛИ МИ ТЕ КРАДЕ?……Миладиновић Сандра Мајра”

ja

КО ЛИ МИ ТЕ КРАДЕ?

Песмо моја ко ли ми те краде,
да ли ико зна силно да љуби,
ил’ узалуд броји ситне сате,
док пролази живот, само губи!?

Песмо моја у крошњи си липе,
ко’ птић нежни свањиваш у двору,
кад из гнезда прхнеш према небу,
на истоку будиш сваку зору!

О, не бој се срећо душе моје,
куд се воле и Бог ће помоћи,
бездан нежно претвараш у поље,
гудало ти чују и по ноћи!

Све си сузе у ноте саздала,
све пркосе медом опчинила,
све си наде покупила за се,
и све туге у смех преточила!

Песмо моја узалуд те тражим,
крила твоја постају све бржа
ја од тебе саткала сам браку
па нит свака постаје ти дужа!

Песмо моја ко ли ми те краде,
да ли ико зна силно да љуби,
ил’ узалуд броји ситне сате,
док пролази живот, само губи!?

(с) Миладиновић Сандра Мајра

ЗРНО ПЕСКА У ОКУ….. Миладиновић Сандра Мајра

ЗРНО ПЕСКА У ОКУ Ја сам ти зрно песка у оку Знам да те жуљам поваздан…. Потценито си реку дубоку у зденац бацио таштине сан! Не тако давно био си немир мисао немогућег узбуђења, и дала сам ти цео свој свемир и поглед препун убеђења! Не желим ништа да ти кријем сведоци су ми свирепи … Настави са читањем “ЗРНО ПЕСКА У ОКУ….. Миладиновић Сандра Мајра”

20151230_090621

ЗРНО ПЕСКА У ОКУ

Ја сам ти зрно песка у оку
Знам да те жуљам поваздан….
Потценито си реку дубоку
у зденац бацио таштине сан!

Не тако давно био си немир
мисао немогућег узбуђења,
и дала сам ти цео свој свемир
и поглед препун убеђења!

Не желим ништа да ти кријем
сведоци су ми свирепи дани,
а само хтела сам вино да пијем
и играм с’ тобом на истој страни!

Опет, у мору осећања
с’ тобом дотакох и дно живота…
И грлица бејах на твоме прозору…
О, зар волети је срамота?!

Aна Карењина у мени је бујала
а ти си далеко био од Вронског,
и љубав за трен била би истина,
и играла би близу исконског!

А теби прођоше сулудо дани
искавши као просјак заборављено…
О, грешити је свима блиско
али боли оно непрежаљено!

Ја сам ти зрно песка у оку
Знам да те жуљам поваздан….
Потценито си реку дубоку
у зденац бацио таштине сан!

(с) Миладиновић Сандра Мајра

У ОБЛАКУ ЗВЕЗДА…… Миладиновић Сандра Majра

У ОБЛАКУ ЗВЕЗДА У облаку звезда моја душа живи и сваку понаособ љуби жаром свим, а дан је за даном све већа ил’ мања, набуја, па зађе ко’ Сунце да спи! И буји и паји непознатим крајем занесена чежњом изгледнелог кључа, за нове одаје све од себе даје ко’ цвет некад цвета ил’ чахура пуца! … Настави са читањем “У ОБЛАКУ ЗВЕЗДА…… Миладиновић Сандра Majра”

srecna-devojka-1428578420-56802

У ОБЛАКУ ЗВЕЗДА

У облаку звезда моја душа живи
и сваку понаособ љуби жаром свим,
а дан је за даном све већа ил’ мања,
набуја, па зађе ко’ Сунце да спи!

И буји и паји непознатим крајем
занесена чежњом изгледнелог кључа,
за нове одаје све од себе даје
ко’ цвет некад цвета ил’ чахура пуца!

Јутрос је ко’ нежна ластавица плаха
надлетaла тихо моја родна поља,
застала на обронку огледала неба
склупчала се ко’ пас жељан топлог хлеба!

Тад из огледала расуше се капи
па попут фонтане прснуше у вис,
све илузије за часак се скрише,
а она се пропе ко дива за бис!

Та сена на челу постаде бисерна
процва бела ружа умиљна, опојна,
после кратке кише појави се дуга
у облаку звезда живи душа моја!

И што се па мрштиш умишљена сено,
зар се мучиш питањем шта ћу и са ким?
Док ја бивам свуда срећна занесена
ти уздахе бројиш негде с’ било ким!

(с) Миладиновић Сандра Мајра

ANDALUZIJSKI ADAĐO

Na današnji datum rođen je Lorka.Posvetila sam mu pesmu. ANDALUZIJSKI ADAĐO – Nena Miljanović Krpe oblaka Ko pocepana suknja ciganska Vitlaju zelenim nebom “Zeleno volim te zeleno” Kroz poderotine Ko bedro golo bljeska sunce Pokrij se bludna nebeska Ciganko Za gust oblak Sakrij me Nek bude noć Mene će ubiti zbog ljubavi Juri falanga putem … Настави са читањем “ANDALUZIJSKI ADAĐO”

Na današnji datum rođen je Lorka.Posvetila sam mu pesmu.
ANDALUZIJSKI ADAĐO – Nena Miljanović
Krpe oblaka
Ko pocepana suknja ciganska
Vitlaju zelenim nebom
“Zeleno volim te zeleno”
Kroz poderotine
Ko bedro golo bljeska sunce
Pokrij se bludna nebeska Ciganko
Za gust oblak
Sakrij me
Nek bude noć
Mene će ubiti zbog ljubavi
Juri falanga putem
Za mojim petama
Štekće crni Andaluzijski pas
Kosi
Prkosne poetske hermafrodite
Padam
U pet popodne
Daleko kao život je selo Fuente Vakeros
I ruke moje majke Vinsente
Nema ko
Ostaviti moj balkon otvoren
Dios mio
Neću videti sebe
Kako jedem naranče pod pinijama
I pevam Romansu mesečarku
U Granadi
Nema veće kazne
Nego biti pesnik a biti mrtav
Senjora Muerte
Milost
Neka se ne zna gde mi je grob
Nigde neka ne piše ovde počiva Lorka
Nek ne znam da sam umro
copyright© Nena Miljanović
(5. Juni 2o16.)

GODINA BEZ JUNA -Nena Miljanović

(3.juni 2016.) Juni je I neki datum je Ne mogu da se setim Zašto je podvučen crveno Izbrisala sam juni iz kalendara I sebe iz tvojih bračnih prestupa Spokojan budi Ove prestupne godine Ne slavim treći dan meseca lipa Ljubavnički i pesnički rasipno Uz svećice šezdeset svitaca I girlande sonetnih venaca U noći Samo žudno … Настави са читањем “GODINA BEZ JUNA -Nena Miljanović”

(3.juni 2016.)

Juni je
I neki datum je
Ne mogu da se setim
Zašto je podvučen crveno
Izbrisala sam juni iz kalendara
I sebe iz tvojih bračnih prestupa
Spokojan budi
Ove prestupne godine
Ne slavim treći dan meseca lipa
Ljubavnički i pesnički rasipno
Uz svećice šezdeset svitaca
I girlande sonetnih venaca
U noći
Samo žudno udišem nedostižno nebo
(nad tvojim domom)
I cedi se
Bolni miris niz raskošnu mesečinu
Miris ljubavi
(tuđe)
Tuđim glasom
Prerušena u slučajnog slavuja
(pod tvojim prozorom)
Cedim
Oskudne reči za pesmu
Kao da nisu moje
Kao da nisu tebi
Za rođendan

NOĆAS MI DRUŠTVO TREBA – Milovan Petrović

Noćas mi društvo treba noćas mi trebaju braća noćas se uz pesmu i vino sećanje iz mladosti vraća. Noćas mi pevajte pesmu o jednoj ljubavi što prođe noćas bih želeo nju bar u pesmi da mi dođe. Noćas mi društvo treba dok lečim ljubavi rane da sa mnom pije i peva dok rujna zora ne … Настави са читањем “NOĆAS MI DRUŠTVO TREBA – Milovan Petrović”

Noćas mi društvo treba
noćas mi trebaju braća
noćas se uz pesmu i vino
sećanje iz mladosti vraća.

Noćas mi pevajte pesmu
o jednoj ljubavi što prođe
noćas bih želeo nju
bar u pesmi da mi dođe.

Noćas mi društvo treba
dok lečim ljubavi rane
da sa mnom pije i peva
dok rujna zora ne svane.

Noćas baš nikog nema
ostajem tužan i sam
u pesmi doći mi neće
zoru ću čekati sam.

Noćas ću biti pijanac
ja nisam zadnji ni prvi
što pije zbog jedne žene
što još mu luta u krvi.

Milovan Petrović
Mejl;

milovpetrovic@gmail. com