Момак из бајке

Moмак из бајке Момак из бајке сам ја зато је лепа прича та. Око мене девојака пуно, забављање броја ради за мене је сулудо. Тренутак уживања је најбољи када се љубав појави. ”Нисам тип незасит, волим само праве стрвари хајде љубави одмах се јави!” Пратио сам светску моду куповао фирмирану гардеробу, увек скоцкан до детаља, … Настави са читањем “Момак из бајке”

Moмак из бајке

Момак из бајке сам ја
зато је лепа прича та.
Око мене девојака пуно,
забављање броја ради
за мене је сулудо.
Тренутак уживања је најбољи
када се љубав појави.

”Нисам тип незасит,
волим само праве стрвари
хајде љубави одмах се јави!”

Пратио сам светску моду
куповао фирмирану гардеробу,
увек скоцкан до детаља,
све девојке постају вулканска лава
свака ме за себе одваја.

”Нисам тип незасит,
волим само праве стрвари
хајде љубави одмах се јави!”

Пролазе године ја и даље тренд,
постао сам прави бренд.
Нова времена рађају нове јунаке
ја остајем актуелан момак из бајке.

 

Strah i nada – Zorana Jovikić

Strah i nada Kako da ti pomognem? Kako da te sačuvam? Kako iz tvojih očiju da odagnam strah koji i sama osećam? Strah da te sutra neće biti, da mi telefon neće zazvoniti i da neću videti tvoje milo lice sutra kada dođem s ulice. Kako da u ovom mraku nađem nadu, i da je … Настави са читањем “Strah i nada – Zorana Jovikić”

Strah i nada

Kako da ti pomognem?
Kako da te sačuvam?
Kako iz tvojih očiju da odagnam strah koji i sama osećam?
Strah da te sutra neće biti,
da mi telefon neće zazvoniti i da neću videti tvoje milo lice
sutra kada dođem s ulice.
Kako da u ovom mraku nađem nadu,
i da je u tvom oku posadim?
Da ti pomognem da prebrodiš,da preboliš,
bolest tvoju,prošlost moju,našu?
Kako da to učinim u ovom času?
Kako da se ne sakrijem i u tišini rane vijem?
Mamina devojčica,marljiva i vredna učenica,
uvek poslušna,kulturna i fina.
Gde mi je sad ta snaga da te izvučem iz ponora,iz očaja,
da izdržim tvoj strah za mene i moju budućnost?
Budućnost moju i mog brata,
gde da nađem taj prolaz i ta vrata?
Kako naći prave reči da te ubedim da će sve biti dobro,
iako možda neće,
iako možda nećemo imati toliko sreće?
A život teče.
Teče i prolazi.
Snagu mi daju nadolazeći dani,
Taj dečak,od koga kažu želim da mi bude dečko,
vraća mi nadu,bezbrižnost i vedrinu,
vraća mi snagu i da napišem ovu,uslovno rečeno,rimu.
Da se igram s rečima,da verujem u bolje sutra,
a i ne zna šta čini,ne smem ni da mu kažem.
Ne želim sažaljenje,niti da koristim situaciju,
da bih sa njim dobila bilo kakvu šansu.
I šta ako mi sve oduzmu?
I tebe i njega u istom trenutku?
Sutra ću ga videti i opet će reći:
,,Ti si zaljubljena u mene!”,vratiti mi osmeh na lice,
pošalicom i šarmom varalice.
Onda ću u društvo,pa kući,
osmehnuću se i snagu povući
iz tog zraka,iz te sreće,
koju donosi mi osmeh i srce veće.
Veće i mlađe,bezbrižno i srećno,
molim se Svevišnjem da uvek i bude tako.
Da ga život ne umori,
da mu se ne ugase snovi,
jer prijatelj je veći,iako me ne teši,
da ga sreća prati
i da mu se ovo dobro još boljim vrati.

Zorana Jovikić

SASVIM SAM – Milovan Petrović

Danas sam ostao sasvim sam, izgubljena noć, izgubljen dan. Danas su lile dosadne kiše, jer ti si otišla nema te više. Cveće zatvori latice svoje, duge izgubiše svoje boje. Sve je postalo sumorno, jadno, nekako tužno, nekako hladno. I grad je ovaj postao mali, nešto mi treba, nešto mi fali. U srcu osećam bolnu ranu, … Настави са читањем “SASVIM SAM – Milovan Petrović”

Danas sam ostao sasvim sam,
izgubljena noć, izgubljen dan.
Danas su lile dosadne kiše,
jer ti si otišla nema te više.

Cveće zatvori latice svoje,
duge izgubiše svoje boje.
Sve je postalo sumorno, jadno,
nekako tužno, nekako hladno.

I grad je ovaj postao mali,
nešto mi treba, nešto mi fali.
U srcu osećam bolnu ranu,
vrati se donesi smisao danu.

Donesi dugi boje njene,
i ruži otvori latice snene.
Nek’ kiša stane i sunce sine,
i nikad više ne ostavi me.

Milovan Petrović

ЧОВЕК ЗВАНИ ВУЛКАН…..Миладиновић Сандра Мајра

ЧОВЕК ЗВАНИ ВУЛКАН Испред себе видим лавину осећања и плашим их се, а човек звани љубав , је избезубљен због моје неверице… Испред себе осећам мирис тишине, па ипак загонетана ми је, А човек звани машта експлодира у безброј, звезда на нашем небу… Испред себе, тик до дрхтавих усана, осећам мирис других, а човек звани … Настави са читањем “ЧОВЕК ЗВАНИ ВУЛКАН…..Миладиновић Сандра Мајра”

13709938_1870508069843449_6469827756612986021_n

ЧОВЕК ЗВАНИ ВУЛКАН

Испред себе видим
лавину осећања
и плашим их се,
а човек звани љубав ,
је избезубљен због
моје неверице…

Испред себе осећам
мирис тишине,
па ипак загонетана ми је,
А човек звани машта
експлодира у безброј,
звезда на нашем небу…

Испред себе,
тик до дрхтавих усана,
осећам мирис других,
а човек звани вулкан,
пркоси мојим немирима
у недрима!
Ми смо тек скупа једно!

(с) Миладиновић Сандра Мајра

Budi se

Budi se polako iz bare ustani pregazeni cvete gledaj oblake digni latice preostale u inat cvecu s’obale nikada ne rastaj se od srece zbog jedne obmane Ma budi se jer kada nisi budna zivoti nam odlaze Budi se smeji se zivotu crnoj temi ljubomoru zapisi u toj burnoj noci i ne brini pred svanuce pesma … Настави са читањем “Budi se”

Budi se
polako iz bare ustani
pregazeni cvete gledaj oblake
digni latice preostale
u inat cvecu s’obale
nikada ne rastaj se od srece
zbog jedne obmane

Ma budi se jer kada nisi budna
zivoti nam odlaze

Budi se
smeji se zivotu crnoj temi
ljubomoru zapisi u toj burnoj noci
i ne brini pred svanuce
pesma srce dirnuce

Ma budi se jer kada nisi budna
zivoti nam lencare

Budi se
vini se gde niko ne leti
malo njih s visine zna sletiti
izalzi iz dubokog sna
bez da ista znas
nije ni licilo na ljubav
sto si pre imala

Ma budi se jer kada nisi budna
zivoti nam prolaze

Budi se
povredjena duso
na noge lagane
kakve noci gledaj zvezde zre
kakvo nebo mesec blizi se

Ma budi se jer kada nisi budna
zivoti nam mesecare

Pogledi ocaja

Vreme putuje kao svetlost modernim pescanim satom mislis da se volis sa nekim draga on te ne smatra zlatnom Nasli smo se kao dobro i lose u sudnici vremena ponekad pocetak dodje i pocne kao presuda Da Da Da slike smeju se ne nije ona sama gledaju u mene pogledi ocaja Da Da Da Volimo … Настави са читањем “Pogledi ocaja”

Vreme putuje kao svetlost
modernim pescanim satom
mislis da se volis sa nekim
draga on te ne smatra zlatnom

Nasli smo se kao dobro i lose
u sudnici vremena
ponekad pocetak dodje
i pocne kao presuda

Da Da Da
slike smeju se
ne nije ona sama
gledaju u mene
pogledi ocaja
Da Da Da

Volimo se u mom snu
mada ja sanjam svasta
ne slusam toliko sebe
niti kolko’ radi pusta masta

Nasli smo se kao dobro i lose
u sudnici vremena
ponekad pocetak dodje
i pocne kao presuda

Da Da
slike smeju se
ne nije ona sama
gledaju u mene
pogledi ocaja
Da Da

Pahulje prvih snegova

Ne nazirem nista u ovoj veceri nekako lepa je tiha noc nema pogleda ne sigurnosti niti napada srcanih tu smo pod nebom ko nekada gde smo nesto nase poceli u svakom srcu ima leda voleo bih da se nas otopi Ne nazirem nista u ovoj veceri Osim neke prljavstine u belini igre nemira u utrobi … Настави са читањем “Pahulje prvih snegova”

Ne nazirem nista u ovoj veceri
nekako lepa je tiha noc
nema pogleda ne sigurnosti
niti napada srcanih
tu smo pod nebom ko nekada
gde smo nesto nase poceli
u svakom srcu ima leda
voleo bih da se nas otopi
Ne nazirem nista u ovoj veceri

Osim neke prljavstine u belini
igre nemira u utrobi
borba zutih i zelenih
ples listova razlicitih

I sve dok usne nam se greju
kroz pahulje prvih snegova
put je svaki prekriven tom
novom bojom starih vragova

Ne nazirem nista u ovoj veceri
ne brinu me vise misli
vise nemam sta da ponudim
ljubicu dok se ne presudi
znam sebe da zaludim
ma celog sebe sve s’dusom
dahom dlanove i topliom
tudje srce da okrepim
Ne nazirem nista u ovoj veceri

Osim neke cistine u belini
osetim kad leptir ne doleti
kao lihvaru sto su dukati
tuga kada su prosuti

I sve dok usne nam se greju
kroz pahulje prvih snegova
put je svaki prekriven tom
novom bojom starih vragova

БРЗО МЕ ПРОБУДИ…..Миладиновић Сандра Мајра

БРЗО МЕ ПРОБУДИ Сањала сам ноћас твоје смеле руке, и очи што нису лагале ме никад, шаптао си тихо да усуд постоји, од милине стопих се и остадох тиха… Мене у истину боле та сванућа, када ме сву плаху дочекају јутра, из ока ми крене једна суза бистра, која реком тече од данас до сутра… … Настави са читањем “БРЗО МЕ ПРОБУДИ…..Миладиновић Сандра Мајра”

12341339_1098516213526973_9053646264680469393_n

БРЗО МЕ ПРОБУДИ

Сањала сам ноћас твоје смеле руке,
и очи што нису лагале ме никад,
шаптао си тихо да усуд постоји,
од милине стопих се и остадох тиха…

Мене у истину боле та сванућа,
када ме сву плаху дочекају јутра,
из ока ми крене једна суза бистра,
која реком тече од данас до сутра…

О зар снови нису само пука стварност,
и зар ноћи нису само део дана,
па док чекаш болно да се деси prasak,
под звездама цвета тај пупољчић лана?

И питам се тако шта мучи војника,
шта мучи незнанца што сулудо броји,
и док конац троши клупко само мрси,
док испија чаше, тугу само роји…!?

Заморе ме увек речи које ћуте,
очи које блуде као загонетке,
не знају шта хоће, ни куда да иду,
и кога год сретну само су чин сплетке!

Ја верујем теби и сновима својим,
а шапату твоме што је радознао,
очима рећи ћу.. јер лагати не знам,
да ноћи су наше тајно огледало!

И нико нам неће одузети срећу,
ни пролазност, нити радознали људи,
од свих смо слободни у вечности знани,
успавам ли се, брзо ме пробуди!

(с) Миладиновић Сандра Мајра

KOČIJE SNOVA – Milovan Petrović

Kočije snova noćas me nose daleko iz ovog grada beli se ati u nebo dižu gde li ću to s’ njima sada. Ispod nas reka krivuda poljem, broji vekove, dane, vetar mi ponosno znalački reče: “Vltava Bedriha Smetane”. Jezdimo dalje po nebu plavom ja i atovi moji promiču ispod brda, planine, baš su to prelepi … Настави са читањем “KOČIJE SNOVA – Milovan Petrović”

Kočije snova noćas me nose
daleko iz ovog grada
beli se ati u nebo dižu
gde li ću to s’ njima sada.

Ispod nas reka krivuda poljem,
broji vekove, dane,
vetar mi ponosno znalački reče:
“Vltava Bedriha Smetane”.

Jezdimo dalje po nebu plavom
ja i atovi moji
promiču ispod brda, planine,
baš su to prelepi snovi.

Ponovo pod sobom vidim reku
po stepi kako krivuda
i čujem zvuke balalajke,
Šolohovljeva rodna je to gruda.

Vidim i pisca visoko gore
sedi na književnom tronu,
zagledan dole i on se divi
svome Tihome Donu.

Kočije snova po nebu plove
otkrivam predele nove,
a onda naglo, iznenada staju
jutro me u stvarnost zove.

Milovan Petrović

ТАМО СИ ТИ – Даница Рајковић – Промоција књиге

ВАГА ЉУБАВИ Снопови Сунца ширили су се по јутарњој бисерној роси. Љубав је обасјавала нови дан. Посматрала је поток, који се попут љубави стапао у набујалу реку. Сливао се из извора низ планинску висораван. Њена душа пунила се енергијом љубави, док је поток емоција преплавио њено тело. Та јутарња роса била је његова љубав, која … Настави са читањем “ТАМО СИ ТИ – Даница Рајковић – Промоција књиге”

ВАГА ЉУБАВИ

Снопови Сунца ширили су се по јутарњој бисерној роси. Љубав је обасјавала нови дан. Посматрала је поток, који се попут љубави стапао у набујалу реку. Сливао се из извора низ планинску висораван. Њена душа пунила се енергијом љубави, док је поток емоција преплавио њено тело. Та јутарња роса била је његова љубав, која јој је хранила срце и испуњавала мисли. Настави са читањем “ТАМО СИ ТИ – Даница Рајковић – Промоција књиге”