Vraze mali…

Vraze mali, zaigralo mi se srce mislju o tvojoj toploj puti. Oci garave, zeravice pale mi u utrobi bas svaki put kada me pogledom okrznu. Tvoj slasni glas ime moje izgovara tako melodicno, da u prvi mah pomislim da ne doziva mene, nego boginju neku daleku, za kojom ceznes, mozda, samo mozda, onoliko snazno koliko … Настави са читањем “Vraze mali…”

Vraze mali,
zaigralo mi se srce mislju o tvojoj toploj puti.

Oci garave, zeravice pale mi u utrobi
bas svaki put kada me pogledom okrznu.

Tvoj slasni glas
ime moje izgovara tako melodicno,
da u prvi mah pomislim da ne doziva mene,
nego boginju neku daleku,
za kojom ceznes, mozda,
samo mozda, onoliko snazno
koliko za tobom umirem ja…

Sve precutane reci
i svaku ukrocenu zelju,
procitaces u samo jednom
mom ceznjivom pogledu.

Tu, u nedrima pustim
damari te pesmom zovu.
Misao o tebi ozivljava svaku celiju;
Zanos oci prevlaci melanholicnim tonovima
ovog mog plavetnila.

Besanim nocima kroz secanja ronim,
trazim te vragolaste crne oci
savrseno utisnute u tvoje blago lice.

Snivam te.
U snovima ljubim te.
Grlis me.
Volim te.
Tvoja sam.

Cekas me, strpljivo.
Ustreptala k’ tebi se pruza
sva moja dusa.

Iznova se radjamo,
kao jedno…vecnost iskamo.

Nadam ti se…
Vraze moj mali…

Drugovi – Zorana Jovikić

Drugovi Ti kažeš da sam ja zaljubljena u tebe? Jesam li,ili u meni samo prepoznaješ sebe? Kad ti kažem nadevaš mi nadimke,mislila sam da sam ti više, ti izbegneš odgovor,možda da ne bi postao kliše? Da ne bi bio jedan od onih: ,,Ti si bolja od mene,ja sam baraba”, ili ,,Ja te smatram jako dobrom … Настави са читањем “Drugovi – Zorana Jovikić”

Drugovi

Ti kažeš da sam ja zaljubljena u tebe?
Jesam li,ili u meni samo prepoznaješ sebe?
Kad ti kažem nadevaš mi nadimke,mislila sam da sam ti više,
ti izbegneš odgovor,možda da ne bi postao kliše?
Da ne bi bio jedan od onih:
,,Ti si bolja od mene,ja sam baraba”, ili
,,Ja te smatram jako dobrom koleginicom”,
al realno gledano,sve je to džaba.
Kad me vidiš zbijaš šale,nekad mislim i pravdaš mi se,
pokušavaš da me sačuvaš od sebe,
večitog varalice,koji žena ima kao spajalice.
Broj im se ne zna,ni uzrast ni frizura,
ali tačno znaš koja će da fura.
Da li je glatka, il samo slatka,
promenljiva je kategorija,
bitnije je kakva je zbog nje euforija.
Da li je viđena i koliko često,
da li joj se u srcu tvom zna mesto.
Da li je neshvaćena i neviđena,
prijatelj samo,rekao si često.
Ali manimo se sada frizurica i brada,
ozbiljnije se voli,iako smo još u školi.
Voli se pogled,dodir i osmeh,
pošalica u prolazu,neočekivana čestitka za rođendan,
da li će sledeća biti lepša?
Drag si mi, iz toga može da se rodi mnogo,
bio si tu i kad nisam očekivala to.
Zasmejavao si me i iznenađivao,
iako nisi znao ni kako u mom životu funkcioniše to.
Nismo bili bliski,možda nismo to ni sada,
da li će i kasnije postojati nada.
Prijatelja imaš tada,kao i sada,
velikog i vernog,nebitno za kada.
Da li samo to želiš,ili nisi siguran,
da li od tvojih prefriganih drugova zavisi ishod naše priče?
Ako je tako,bolje da budemo drugovi,to je bar lako.

GREH – Milovan Petrović

Greh je što te sanjam što ti pesme pišem što sa tobom živim za tobom uzdišem. Greh je svi mi kažu ja se s’ njima borim šta bi drugo mogao kad svoj greh ja volim. Milovan Petrović

Greh je što te sanjam
što ti pesme pišem
što sa tobom živim
za tobom uzdišem.

Greh je svi mi kažu
ja se s’ njima borim
šta bi drugo mogao
kad svoj greh ja volim.

Milovan Petrović

Dobro znam

dobro znam kako je posle ljubavi u pesmi zavrse uzdasi misao papir izmrcvari sem datuma se nista vise ne pamti dobro znam kako je posle lutanja dusa peva gruzijske razne pesme pustinjske niko ne slusa dobro znam nema reci utesne za slobodne romantike invalide s’ordenom ratnike logoruje samoca dobro znam nije me zemlje strah ja sam rastao … Настави са читањем “Dobro znam”

dobro znam kako je posle ljubavi
u pesmi zavrse uzdasi
misao papir izmrcvari
sem datuma se nista vise ne pamti

dobro znam kako je posle lutanja
dusa peva gruzijske
razne pesme pustinjske
niko ne slusa

dobro znam nema reci utesne
za slobodne romantike
invalide s’ordenom ratnike
logoruje samoca

dobro znam nije me zemlje strah
ja sam rastao u tom blatu
ako padnem naci cu reku
u nekom vrelu pracu lice

dobro znam letovi se odlazu
neke se karte ne iskoriste
celicna sam ptica u vremenu
letim da se domognem

Dobro znam ljubav zeli nove bitke
ljubav trazi borbenost
neka cuje moje krike
nek ih slusa s’osmehom

Мило моје – Богдан Јевтић

  Крадеш ми сан, ноћима не спавам, крадеш ми и дан а још сам сам, љубави тебе чекам. Дани су светлији на небу звезде бројније јави се мило моје. Где си сада ти искрена љубави, не могу те у бајци само тражити. Ја сам увек ту као путник на перону, у љубавном фазону. Дани су … Настави са читањем “Мило моје – Богдан Јевтић”

 

Крадеш ми сан,
ноћима не спавам,
крадеш ми и дан
а још сам сам,
љубави тебе чекам.

Дани су светлији
на небу звезде бројније
јави се мило моје.

Где си сада ти
искрена љубави,
не могу те у бајци
само тражити.
Ја сам увек ту
као путник на перону,
у љубавном фазону.

Дани су светлији,
на небу звезде бројније
Волим те мило моје.

Хајде се осмели,
према мени крени,
направи корак,два,
за тебе живим ја.
Стрпљиво те чекам
да се појавиш из сна.

ZAR – Milovan Petrović

Zar tako kratko traješ k’o trag u belom snegu zar tako brzo prođeš k’o oblak po plavom nebu. Zar sve je samo trenutak što tako malo daje zar uzalud bilo je sve kad vreme tek tako staje. Čemu onda sve ovo sva ova patnja i muka kad će već sve nestati u toku narednog trenutka. … Настави са читањем “ZAR – Milovan Petrović”

Zar tako kratko traješ
k’o trag u belom snegu
zar tako brzo prođeš
k’o oblak po plavom nebu.

Zar sve je samo trenutak
što tako malo daje
zar uzalud bilo je sve
kad vreme tek tako staje.

Čemu onda sve ovo
sva ova patnja i muka
kad će već sve nestati
u toku narednog trenutka.

Zar nismo znali jedno
život je kao čigra
neko je zavrti samo
dalje je vremenska igra.

Milovan Petrović

Oko moje – Zorana Jovikić

Oko moje Da li je fraza ova udica lažna, ili istina, istino važna? Da li je istina da bi bio moj, da godine nisu tako bitan broj? Ako jeste,da krivim te, ne mogu, do pre nekoliko meseci i ja sam tu frazu dilovala kao drogu. A onda se sve promenilo. Na bolje,na gore,ne znam mnogo … Настави са читањем “Oko moje – Zorana Jovikić”

Oko moje

Da li je fraza ova udica lažna,
ili istina, istino važna?
Da li je istina da bi bio moj,
da godine nisu tako bitan broj?
Ako jeste,da krivim te, ne mogu,
do pre nekoliko meseci i ja sam tu frazu dilovala kao drogu.
A onda se sve promenilo.
Na bolje,na gore,ne znam
mnogo je bolelo to znam.
Sa tobom veze imalo mnogo nije,
ali zbog te nijanse danas imaš šanse.
Ono što je ostalo je mišljenje drugačije,
i to da izmamiti osmeh ne može oko svačije.
Nisam savršena,više nisam ni ista,
ali ono što ti jednom rekoh beše istina čista,
da li je i dalje ista,
u umu tvome ostaće misterija da blista.
Kakva je logika,kuda bi vodilo,
da li bi bilo koga od nas nečega oslobodilo?
Nekog straha,neke misli,
ili bi samo bilo lepo dok bi trajalo
i trn u oku mnogima,da li bi valjalo?
Meni kad rekoše ,,Šta će ti ovaj,derle je i balavac pravi”?
Slušala nisam,već sam rekla:
,,Alo,batali,to stvar je moja,
on je dečko drugačijeg kroja”.
Šta će biti,da l će biti ne znam,
ono što znam je da poštovaću mišljenje tvoje,
čak i ako se promeni,oko moje,
ali čekati predugo neću,
da i ti u očima mojim pronađeš sreću.

ЉУБАВ НЕМА ВЕЗЕ С’ ТИМ………. Миладиновић Сандра Мајра

ЉУБАВ НЕМА ВЕЗЕ С’ ТИМ Нисам ја од оних, што би ”скупе ствари” мешали са љубављу, па да све покварим… Нисам ја од птица, што високо лете, па шетају перје, али ниско слете…. Нисам ја ни река, заробљена коритом, нити ушћем, морем плавим, са звездама славу славим… Нисам ја ни ат, што под амовима, не … Настави са читањем “ЉУБАВ НЕМА ВЕЗЕ С’ ТИМ………. Миладиновић Сандра Мајра”

20151230_090621

ЉУБАВ НЕМА ВЕЗЕ С’ ТИМ

Нисам ја од оних,
што би ”скупе ствари”
мешали са љубављу,
па да све покварим…

Нисам ја од птица,
што високо лете,
па шетају перје,
али ниско слете….

Нисам ја ни река,
заробљена коритом,
нити ушћем, морем плавим,
са звездама славу славим…

Нисам ја ни ат,
што под амовима,
не скреће са пута,
ја сам светла грива….

Нисам ја ни грана,
коју ветар сломи,
оркани ме шибају,
ја и даље волим…

Нисам ја ни жена,
што престаје бити дете,
грубе речи не разумем…
Са које ли су планете?!

Ни лептир ја нисам,
коме светло спржи крила,
колко даље од почетка,
ја остајем што сам била!

(с) Миладиновић Сандра Мајра

Kako naći prave reči – Zorana Jovikić

Kako naći prave reči Kako naći prave reči, kako naći pravi stih, Kako suzbiti strah da si ti samo jedan od njih? Jedan od mnogih, sličnih i hladnih, ili možda jedan od malobrojnih ljubavi gladnih. Kako naći prave reči, kako naći pravi stih, a da i ja ne postanem jedna od njih? Još jedna ista, … Настави са читањем “Kako naći prave reči – Zorana Jovikić”

Kako naći prave reči

Kako naći prave reči, kako naći pravi stih,
Kako suzbiti strah da si ti samo jedan od njih?
Jedan od mnogih, sličnih i hladnih,
ili možda jedan od malobrojnih ljubavi gladnih.
Kako naći prave reči, kako naći pravi stih,
a da i ja ne postanem jedna od njih?
Još jedna ista, bez rečju pravih,
da nađem sreću iz očiju plavih.
Kako naći prave reči, kako naći pravi stih,
jer znam da si drugačiji od njih.
Pomalo slični, pomalo hladni,
pomalo drugačiji, oduvek hrabri,
da kažemo šta mislimo, želimo i hoćemo,
da se nasmejemo zajedno, da li ćemo?
Budi drugačiji, pokušaj, snađi se,
i u ovim rečima nađi se.

(C) Zorana Jovikić

РАНЕ МОГА СЕЛА….. Миладиновић Сандра Мајра

РАНЕ МОГА СЕЛА Moме се селу отворише ране, оне што давно зацелише дани, па низ сокаке док киша ромиња, камење ћути, неми су ђердани… Не тако давно граја се сливала, као потоци ка родној реци, стара је мајка пред кућом била, и радовала се веселој деци… Као да јуче родни шљиваци, одјекиваше вревом од рада, … Настави са читањем “РАНЕ МОГА СЕЛА….. Миладиновић Сандра Мајра”

rasina3434

РАНЕ МОГА СЕЛА

Moме се селу отворише ране,
оне што давно зацелише дани,
па низ сокаке док киша ромиња,
камење ћути, неми су ђердани…

Не тако давно граја се сливала,
као потоци ка родној реци,
стара је мајка пред кућом била,
и радовала се веселој деци…

Као да јуче родни шљиваци,
одјекиваше вревом од рада,
вино се лило из недара,
док срце куцаше сред винограда!

Као да пре час комшија беше,
брат кога не роди мајка рођена,
и свеци беху више славни,
заклетва у Крст…. часна, једина….

Године неке мукле тишине,
донеше пакост из груди злобника,
па их у ове балканске, мирне,
ко’ пелцер бацише усред повика!

Треба преживети и опростити,
и странцу као и издајици,
јер сви су непријатељи будућности,
и еха су им исти одјеци….

Присвајају нам мајку лажима,
сва та господа коју зло прожима,
са леденим осмесима у фраковима,
кријумчаре неправду у њеним недрима…

А моја река се утишала,
жубори знана низ плодна поља,
окреће главу ка изворишту,
тражи спруд где јој застаде воља!?

И моје ливаде занемеше,
од оне меденице што се смеје,
остаде јецај што душу раздире,
пастира нема, питам се где је?!

Са истока Сунце јутрос се задало,
позлатило је сеоске обронке,
не би се оно поигравало,
јер зна за славне пресне опанке…

Православна звона забрујаше,
као хор птица што небом кружи,
кровови кућа се успокојише,
а дим из оџака постаде дужи…

Али опет бојим се ове тишине,
што још се шири старим стазама,
бојим се браће хладних погледа,
што тужна их лица чине наказама…

Moме се селу отворише ране,
оне што давно зацелише дани,
па низ сокаке док киша ромиња,
камење ћути, неми су ђердани…

(с) Миладиновић Сандра Мајра