Добродошли!
Ale me jure i k’ sebi vuku, da unište mene, da me dotuku. I ti to vidiš i ljubavlju braniš nikome ne daš već samo me maziš. Al’ niko ne može verovat’ priči jer nema ljubavi na nas što liči. I kao zahvalnost voli me uvek da toplina tvoja i radost tvoja i pomoć tvoja, … Настави са читањем “ALE ME JURE – Slobodan Jevremović”
Ale me jure
i k’ sebi vuku,
da unište mene,
da me dotuku.
I ti to vidiš
i ljubavlju braniš
nikome ne daš
već samo me maziš.
Al’ niko ne može
verovat’ priči
jer nema ljubavi
na nas što liči.
I kao zahvalnost
voli me uvek
da toplina tvoja
i radost tvoja
i pomoć tvoja,
iskrenost tvoja,
najljubav tvoja,
meni da večni
i zauvek bude
jedini tvoj pravi
i najbolji lek.
(Bgd, 18.Maj 2017)
Rešila je Da sebe razreši greha samostvaranja pisanjem Uviđajući da čini istu grešku kao Tvorac Tom neuspelom zamišlju o neprolaznosti ljubavi A da izbegne otvoreni suicid Zatvorila se Za stihove što su je rađali iz poetske prašine Uzvitlane vetrovima poročnog sna o nekome (poezija je ipak porok kao laki opijati ili bela laž da … Настави са читањем “POÈTE MAUDIT -Nena Miljanović”
Rešila je
Da sebe razreši greha samostvaranja pisanjem
Uviđajući da čini istu grešku kao Tvorac
Tom neuspelom zamišlju o neprolaznosti ljubavi
A da izbegne otvoreni suicid
Zatvorila se
Za stihove što su je rađali iz poetske prašine
Uzvitlane vetrovima poročnog sna o nekome
(poezija je ipak porok
kao laki opijati ili bela laž
da se zamagli teška stvarnost)
Odlučila se
Na zavet ćutanja i nepisanje
Ne bi li konačno nestala
U onom u čemu je i nastala kao njegova ljubav
U (i na) rečima
Ali
Nepouzdana i kad su život i smrt u pitanju
I ukleta da veruje u ljubav i kad to nije
(kao Verlenovi podvojeni Les Poètes maudits)
Nije bila od reči
I prekršila je zavet dat danu i javi
I u noći
Kad poezija uzima dušu pod svoje
Ona
(ili njen san o ženi koje nema)
Ponovo peva o njemu kom više nije ljubav
I sve je opet moguće
U poeziji
Koja ispravlja greške Boga
copyrgiht © Nena Miljanović
Vatru u sebi nemoj da gasiš već takvu lepotu meni da daš, ta ljubav tebe nemoj da plaši, osećaj nežan je zauvek naš. Treptaji tvoji i disanja tvoja, pripadnost nama je samo za nas, k’o d’ ljubav nije, to je vrhunac neopisive trajnosti kad tvoja i moja postaje zvezda najlepšeg svetla, plavetnog kružećeg oko nas … Настави са читањем “PLAMEN U DUŠI – Slobodan Jevremović”
Vatru u sebi nemoj da gasiš
već takvu lepotu meni da daš,
ta ljubav tebe nemoj da plaši,
osećaj nežan je zauvek naš.
Treptaji tvoji i disanja tvoja,
pripadnost nama je samo za nas,
k’o d’ ljubav nije, to je vrhunac
neopisive trajnosti kad tvoja i moja
postaje zvezda najlepšeg svetla,
plavetnog kružećeg oko nas beskraja,
pa opet ne znam i opet ja sanjam
tu vatru kod tebe, kod mene, kod nas.
Ne peče mene plamen u duši,
ne prži mene vatromet taj,
ja tebe čekam meni da dodješ,
da tebi poklonim zvezdu, to znaj.
(Bgd, 19.Maj 2017)
Nije uludo, kažem dok kaplju misli u mir bez odjeka prhnuti i leprš i let zaliti srebrom da se buđenje ne dogodi Nek bude nečuj krijesnicā i biserja što misao iza razuma ostavlja
Nije uludo, kažem
dok kaplju misli
u mir bez odjeka
prhnuti
i leprš i let
zaliti srebrom
da se buđenje ne dogodi
Nek bude nečuj
krijesnicā i biserja
što misao
iza razuma ostavlja Настави са читањем “TAKO, U NEKA PREDVEČERJA – Mirko Popović”
Veoma iskreni onda smo stajali i ne znajući da vreme veoma žuri i već je godina bilo 10 pa 20, pa ne znam još koliko više, i godine su otplovile Savom ka meni i prošlost zavladala ne uzevši nade ni verovanja nas koji smo stajali… A najzad sam čuo pesme sa brda i odjeke treptećih … Настави са читањем “TADA -2 – Slobodan Jevremović”
Veoma iskreni onda smo stajali
i ne znajući da vreme veoma žuri
i već je godina bilo 10 pa 20,
pa ne znam još koliko više,
i godine su otplovile Savom ka meni
i prošlost zavladala ne uzevši nade
ni verovanja nas koji smo stajali…
A najzad sam čuo pesme sa brda
i odjeke treptećih tonova ljubavi
i stali su talasi, oblaci otišli,
a vreme ne ide, sat je sad stao,
list kalendara nikako da spadne…
A mi? Da li smo stvarni,
da li smo ovde ili u holu
onoga sećanja, tamo, daleko,
od mene poznatog, dalekog, onog…
Sećaš se, tada,
najdraža moja,
još tada smo mogli,
a nismo.
(Bgd, 20. Maj 2017)
Skidam ponovo teške noći sa tvoga spomenara uspomena, osvetljavam tmine bolova tvojih, pa lečim saznanja da budu lakša, odnosim prevrnuta stabla samoća sa puteva naših davnih saznanja da onda smo mi mogli biti, a nismo, ti sećaš se, tada, u holu sećanja naših lepota osećaja, zbog jednog NE, mi nismo. Još tada smo mogli, a … Настави са читањем “TADA – Slobodan Jevremović”
Skidam ponovo teške noći
sa tvoga spomenara uspomena,
osvetljavam tmine bolova tvojih,
pa lečim saznanja da budu lakša,
odnosim prevrnuta stabla samoća
sa puteva naših davnih saznanja
da onda smo mi mogli biti,
a nismo,
ti sećaš se, tada,
u holu sećanja
naših lepota osećaja,
zbog jednog NE,
mi nismo.
Još tada smo mogli,
a nismo.
(Bgd, 19. Maj 2017)
Ne hodaj oko mene s parolama To što se sebi sviđaš Dok kličeš narodu U bestidnom naletu ambicije Za slavom Tek jedna je više reklama Na bilbordu Ovacije za tvoj ego Za neku godinu ostaće lutke u školama Obezglavljene nacije S trakom preko usana Da ćutke slušaju istoriju koja se nije dogodila Dišu … Настави са читањем “Bunt”
Ne hodaj oko mene s parolama
To što se sebi sviđaš
Dok kličeš narodu
U bestidnom naletu ambicije
Za slavom
Tek jedna je više reklama
Na bilbordu
Ovacije za tvoj ego
Za neku godinu ostaće lutke u školama
Obezglavljene nacije
S trakom preko usana
Da ćutke slušaju istoriju koja se nije dogodila
Dišu
Vole
Mrze po pravilima
Čelične ruke koja ih je sebi prilagodila
Ne maši rečima pred očima
Koje u tami oštrije gledaju
Za neku godinu pisaće tuđim jezicima
A da ni svoj još ne znaju
Takvi ne ginu u žarištu
Samo s odstojanja odslušaju vesti
Dok zure ka zgarištu svojih obećanja
Pod pepelom sasvim zgažene savesti
Na Crvenom trgu crveno sunce niklo je
Bdenje za davne heroje
Poslednje među živima
Ne uzimaj od moga naroda
Da bi ga prodao u bescenje
Kuća se drži na temelju
Čovek na stubovima tradicije
Kada mi dodješ crvena od želja što stid tvoje lepote skidaju i spustiš se na ležaj od trave, na postolje naših uzdaha, i telom mi želje ispuniš i ni zašta ne znaš tog trena, ni pravce odlaska ni povratka, ni ruže tvoje što divno mirišu, pa moje vidike ljubavlju zakloniš i ruke mi podatno i … Настави са читањем “TEK ONDA – Slobodan Jevremović”
Kada mi dodješ crvena od želja
što stid tvoje lepote skidaju
i spustiš se na ležaj od trave,
na postolje naših uzdaha,
i telom mi želje ispuniš
i ni zašta ne znaš tog trena,
ni pravce odlaska ni povratka,
ni ruže tvoje što divno mirišu,
pa moje vidike ljubavlju zakloniš
i ruke mi podatno i nežno miluješ,
tek onda, tog jedinog bezvremena,
ja sasvim biću tvoj.
(Bgd, 18.Maj 2017)
Svu te osećam, lepote čiste, vidici moji svi zatvoreni, čula ne osećam, ne vidim ništa, ne čujem ništa, ne hodam nikud, i istopljen tu sam, ili i nisam, al’ samo tebe, ja samo tebe, uzavrele strasti, požudne i lepe, na srce pritiskam, pa nežno te mazim i ljubavlju čuvam i ljubavlju pazim pa sve od … Настави са читањем “DODIRI -2 – Slobodan Jevremović”
Svu te osećam, lepote čiste,
vidici moji svi zatvoreni,
čula ne osećam, ne vidim ništa,
ne čujem ništa, ne hodam nikud,
i istopljen tu sam, ili i nisam,
al’ samo tebe,
ja samo tebe,
uzavrele strasti, požudne i lepe,
na srce pritiskam, pa nežno te mazim
i ljubavlju čuvam i ljubavlju pazim
pa sve od juče postaje danas
i lepota ključa samo za nas
a tela su jedna i zajedno naša
i ljubav plamti i gde sam ne znam
a tebe vidim, a tebe volim,
dodirujem tvoje najlepše lepote,
dodirujem tebe, eh, živote,
ja tebe voljena, kao da jesam,
a nisam…
(Bgd, 17. Maj 2017)
“Zemaljski dani teku” posmatram ih kao rijeku… dolje u blizini ušća, gdje voda postaje gušća, dal mogu poteći, stići, u istu vodu još jednom ući… o nedostajanju, mogli bi se napisati romani… a i o nepromišljenosti… propuštenosti, vječitoj nezrelosti… zemaljski teku dani…
“Zemaljski dani teku”
posmatram ih kao rijeku…
dolje u blizini ušća,
gdje voda postaje gušća,
dal mogu poteći, stići,
u istu vodu još jednom ući…
o nedostajanju, mogli bi se napisati romani…
a i o nepromišljenosti…
propuštenosti,
vječitoj nezrelosti…
zemaljski teku dani…