Песничка сусретања у Крушевачком позоришту: Прокупље-Крушевац

У сусрет предстојећим Видовданским свечаностима у Граду Крушевцу, Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ представиће грађанима Крушевца песнике из градова Србије са којима има одличну сарадњу. Прво у низу ПЕСНИЧКИХ СУСРЕТАЊА, биће 29.05.2017. године у 18:00 сати у Крушевачком позоришту када ће се сусрести песници из Прокупља и Крушевца. За Прокупље ће наступити чланови Књижевног друштва … Настави са читањем “Песничка сусретања у Крушевачком позоришту: Прокупље-Крушевац”

У сусрет предстојећим Видовданским свечаностима у Граду Крушевцу, Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ представиће грађанима Крушевца песнике из градова Србије са којима има одличну сарадњу. Прво у низу ПЕСНИЧКИХ СУСРЕТАЊА, биће 29.05.2017. године у 18:00 сати у Крушевачком позоришту када ће се сусрести песници из Прокупља и Крушевца. За Прокупље ће наступити чланови Књижевног друштва “Раде Драинац”, а за Крушевац чланови Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ. Да све не буде поезија постараће се na клавиру Марија Вујић, ученица Средње музичке школе Стеван Христић из Крушевца.

 

SLOM – Slobodan Jevremović

Ja sunca nemam A po suncu hodam, Ne osećam početke Ne mislim na završetke Ljubavi naše velike Ljubavi tvoje najdraže, Pa za sebe ne znam Niti ja budan sanjam, Niti da l’ uopšte spavam Kada ljubav nam brane Kada uzimaju nade, Ne daju nam maći, Ne daju te naći… I ne znam za dalje I … Настави са читањем “SLOM – Slobodan Jevremović”

Ja sunca nemam
A po suncu hodam,
Ne osećam početke
Ne mislim na završetke
Ljubavi naše velike
Ljubavi tvoje najdraže,
Pa za sebe ne znam
Niti ja budan sanjam,
Niti da l’ uopšte spavam
Kada ljubav nam brane
Kada uzimaju nade,
Ne daju nam maći,
Ne daju te naći…

I ne znam za dalje
I ne znam za juče
I duša mi drema
I onda me nema,
Ja borim se hrabro
Al’ tebi sam bolan
I snage ja nemam
Da prebrodim neman
I ne mogu to sam.
Pa sada se setim
I kunem se svetim
Da to je već sada,
Najdraža moja,
Voljena moja,
Najmila moja,
Jedina moja,
Radosti moja,
Ta bolna tuga
Zove se upravo
Slom.

(Bgd, 22. Maj 2017)

NEMIR KOD NAS – Slobodan Jevremović

Nisi ti htela il’ nisi smela ili umela da pitaš svog najvećeg prijatelja, i uvek, i onda, do sada, i sada, da li mi se svidjaš. To nisi zbog drugih, jer tvoja duša nije zato da povredi druge već da pomogne u izbavljenju, već da nasmeje u tužnim tugama, već da zagreje u hladnoći ovoj, … Настави са читањем “NEMIR KOD NAS – Slobodan Jevremović”

Nisi ti htela il’ nisi smela
ili umela
da pitaš svog najvećeg prijatelja,
i uvek, i onda, do sada, i sada,
da li mi se svidjaš.

To nisi zbog drugih, jer tvoja duša
nije zato da povredi druge
već da pomogne u izbavljenju,
već da nasmeje u tužnim tugama,
već da zagreje u hladnoći ovoj,
što bez tebe sada osećam.

Već sam rekao, slep kod očiju bio
i voleo bez pravog voljenja,
pa nisam te video više od toga,
od pravog druga i prijatelja.

A sada – ja više nisam isti,
ja povredjen i natovaren i dalek,
ja tebe imam samo za ljubav,
a prijateljstvo pravo jeste i ljubav,
ponešto manje, al’ ipak jeste,
i biće pravo i uvek biće, i danas i sutra…

Ponekad i ja nemirno spavam
a kako ću mir vratit’ bez tebe,
kako – ja neću i ne umem da znam.
Za tebe ja ljubav sam samo
i umor i odmor i nemir i mir,
za tebe samo, moja najdraža,
za koju nisam dovoljno znao,
tada, a možda ni sad…

Znaj, i ja ponekad nemirno spavam
jer sanjam, za sutra, za tebe,
ti ludice moja,
da jedno sutra će meni doneti
tebe i najlepši dan.
Eto, zbog toga, u nama,
daleko – a i ti znaš – zajedno,
je nemirni nemir kod nas.

(Bgd, 09.Mart 2017)

PUTOKAZ – Slobodan Jevremović

Ja ne mogu sam lutati šumom zbog nemira mojih veoma se plašim i pomoć od tebe, voljena moja, očajno to od tebe ja tražim. Koja je staza do tvoje duše, putokaz – svetlo upali ka meni, da onda vidim lepotu duše i trčim i letim žurno ka tebi. Pa tamo otkrivam iskrenost tvoju, istopljen sasvim … Настави са читањем “PUTOKAZ – Slobodan Jevremović”

Ja ne mogu sam lutati šumom
zbog nemira mojih veoma se plašim
i pomoć od tebe, voljena moja,
očajno to od tebe ja tražim.

Koja je staza do tvoje duše,
putokaz – svetlo upali ka meni,
da onda vidim lepotu duše
i trčim i letim žurno ka tebi.

Pa tamo otkrivam iskrenost tvoju,
istopljen sasvim od nežnosti tvoje,
ni danas ne znam gde si me našla
da tebi sve pružim od ljubavi moje…

(Bgd, 21. Maj 2017)

Зимски Растанак – Немања Кекић

Растасмо се једне хладне зиме, док је ветар гране миловао, лепшу зиму никад не искусих, јер се срце од тебе грејало. У ноћима дугим пуним чежње, ја не могу драга љубав крити, те се сећам загрљаја нежног,    неколико твојих лепих речи. Немој никад да ме заборавиш, нити немој да тугујеш за мном, јер ће … Настави са читањем “Зимски Растанак – Немања Кекић”

Растасмо се једне хладне зиме, док је ветар гране миловао, лепшу зиму никад не искусих, јер се срце од тебе грејало.

У ноћима дугим пуним чежње, ја не могу драга љубав крити, те се сећам загрљаја нежног,    неколико твојих лепих речи.

Немој никад да ме заборавиш, нити немој да тугујеш за мном, јер ће живот,  опет да нас споји, кроз године многе, доћиће и радост.

Немања Кекић

NA PAPERJU ISTINE – Slobodan Jevremović

Ko ti je došao u jutro kad sanjaš snovidjenja prave lepote ljubavi, zaklonjena samo mislima o meni, izvučena iz lavirinta nedoseglih nada, odevena samo novim saznanjima kao odećom najsvetlije boje i ružama kraj tebe, voljeno crvenim? Ko te je sklonio iz zabitih šuma bez staza ka nadi, bez puta ka novom, i na put slobode … Настави са читањем “NA PAPERJU ISTINE – Slobodan Jevremović”

Ko ti je došao u jutro kad sanjaš
snovidjenja prave lepote ljubavi,
zaklonjena samo mislima o meni,
izvučena iz lavirinta nedoseglih nada,
odevena samo novim saznanjima
kao odećom najsvetlije boje
i ružama kraj tebe, voljeno crvenim?

Ko te je sklonio iz zabitih šuma
bez staza ka nadi, bez puta ka novom,
i na put slobode život ti nov doneo,
da počneš mazno uživat’ skrivene želje,
pa tužne daljine radošću zameniš
i ljubav da kažeš pravom kog voliš,
i večnost doneseš za svaki dan?

Ko ti je noćas najljubav bio
i neznanja u znanja lepote izmenio
i voleo strasno, ludice moja,
ko ti je noćas,
na paperju istine,
neg’ ja…

(Bgd, 21. Maj 2017)

Porez na glupost

  Dosta je što je svet apokaliptičan Cedimo kap po kap tog limuna Koji smo u amanet dobili Životarimo u klopci izmedju dve stranputice Krupnim koracima u svet dvoličan Što bliže birokratiji a ona imuna Gleda na narode koje su gorčinom poškropili Iz komfornog ugla dokolice   Barataju ograničenim fondom reči Pravo u kamere sipaju … Настави са читањем “Porez na glupost”

 

Dosta je što je svet apokaliptičan
Cedimo kap po kap tog limuna
Koji smo u amanet dobili
Životarimo u klopci izmedju dve stranputice
Krupnim koracima u svet dvoličan
Što bliže birokratiji a ona imuna
Gleda na narode koje su gorčinom poškropili
Iz komfornog ugla dokolice

 

Barataju ograničenim fondom reči
Pravo u kamere sipaju laži bez granica
Pametne šalju u izgnanstvo
Jer položaj uvek je preči
Od naroda koji gubi dostojanstvo
Pred čoporom kukavica

 

Zaboravljamo na vaspitanje
Lažnim se idolima slepo divimo
Preskupo nam je obrazovanje
Pa se latimo ma čega
Da preživimo

 

Glupost se prosipa ko so na pogaču
Radi što lakše manipulacije
Zavedeni u sopstveni ponor skaču
Za generacijom generacije

 

Svako ko može više ne ume
Svakog ko odskače masa ce progutati
A politika drži čas glume
Istina se nikom ne isplati

Cveta elita na ledjima radnika
Koji će grad na vodi stvoriti
Šakama grubim običnih smrtnika
Tajkuni sagradiće arku da bi na njoj otplovili

U neki novi poredak da broje naše novce
Gutamo svesno udice javnog mnjenja
Redom se postrojavamo kao ovce
I već tri decenije slušamo obećanja da jednom
Život će biti vredan življenja

 

Pored zdravih i lepih očiju
Zar lakše je slep ostati
Platićeš raskošnu kočiju
a konj ćes postati

Само за тебе, мајко – Ивана Зајић

Само за тебе нек цвеће цвета, Нека ти живот постане бајка, Осети у наручју додир свог детета – Данас си и ти постала мајка. Чувај своју ћеркицу к’о највеће благо, Подари јој љубав срцем својим целим, Она је твоје највеће богатство – Све најлепше ти у животу желим.

Само за тебе нек цвеће цвета,
Нека ти живот постане бајка,
Осети у наручју додир свог детета –
Данас си и ти постала мајка.

Чувај своју ћеркицу к’о највеће благо,
Подари јој љубав срцем својим целим,
Она је твоје највеће богатство –
Све најлепше ти у животу желим.

ČEKANJE – Slobodan Jevremović

Da prodju godine tako brzo ja nisam znao ni tada ni sad, da prodje nada za nešto drugo, od tebe drugo, moja najdraža, a nekadašnja naiskrenija družice, ja nisam znao ni tada ni sad. A ljubav, posle divnog prijateljstva, a ljubav što buja i čeka u nadi i plovi krvnim venama našim, i juri kroz … Настави са читањем “ČEKANJE – Slobodan Jevremović”

Da prodju godine tako brzo
ja nisam znao ni tada ni sad,
da prodje nada za nešto drugo,
od tebe drugo, moja najdraža,
a nekadašnja naiskrenija družice,
ja nisam znao ni tada ni sad.

A ljubav, posle divnog prijateljstva,
a ljubav što buja i čeka u nadi
i plovi krvnim venama našim,
i juri kroz pumpe srca, k’o luda,
a ljubav, ko da nju čeka,
do ti i ja, ludice moja,
samo za nas, mila,
tu ljubav za nas.

(Bgd, 20.Mart 2017)

Тамница

Са прозора моје ћелије кроз густо уплетене решетке види се затворско двориште,већ осам година сам у овој ћелији,не знам како али без обзира на све те године не могу да се навикнем на њу.У њој су заједно са мном боравили разни људи,разних сталежа,тренутно сам сам у ћелији.Туга је у томе што човек у бури својих … Настави са читањем “Тамница”

Са прозора моје ћелије кроз густо уплетене решетке види се затворско двориште,већ осам година сам у овој ћелији,не знам како али без обзира на све те године не могу да се навикнем на њу.У њој су заједно са мном боравили разни људи,разних сталежа,тренутно сам сам у ћелији.Туга је у томе што човек у бури својих сумљалачких мисли долази до тога да сва његова страдања долазе од његове себичности и самовоље,касније,кроз време,када успе да овлада својом ћуди долази до сазнања да су страдање и бол неминовни у људском животу и да су константни.Лепи тренутци у људском животу су редки и пролазни,кад кад,простим погледом на ствари да се схватити да овај свет није сткан само из димензија које су голим оком видљиве.Колико све иде у даљину,толико иде и у дубину,а када се уђе у оне нај дубље одаје људске душе долази се до тога да је човек као биће осуђен на смрт,и од те предпоставке почиње свако даљње трагање.