Ja sedim sad sam na klupi života ne vidim kiše, sunce, noći i dane, i ponekad čekam zora da svane, i ponekad čekam leta u zimi da tebe donesu, ljubavi moja, pa žedan tad vode da se napijem sa izvora ljubavi i tvoje lepote, pa popnem se onda na vrhe planine i puteve gledam i … Настави са читањем “KLUPA ŽIVOTA -2 – Slobodan Jevremović”
Ja sedim sad sam na klupi života
ne vidim kiše, sunce, noći i dane,
i ponekad čekam zora da svane,
i ponekad čekam leta u zimi
da tebe donesu, ljubavi moja,
pa žedan tad vode da se napijem
sa izvora ljubavi i tvoje lepote,
pa popnem se onda na vrhe planine
i puteve gledam i pruge nadgledam,
ne bih li tebe video tamo,
ne bih li tebe doveo vamo,
na klupu čekanja, na klupu života,
da tvoju ljubav i moju ljubav
sklopim u nama i čuvam za nas.
Znam te odavno, al’ slep sam bio,
kod očiju svojih ja video nisam
da prijatelj jesi al’ želela ljubav;
što video nisam, ja dušu sad jedem
i boli me telo za protek godina
i noći i dane, mesece bez nas.
I sada najzad, na klupi života,
ja budan sanjam, ja gledam i spavam,
ja čekam daljine da budu blizine,
sad čekam tebe i volim tebe,
i grdim sebe za sve dane one,
za gubljenu ljubav i lepote tvoje,
što ostaše negde drugom na dar…
Al’ pored svega, bila si moja,
telom kod tudjeg a dušom kod mene
i tek sada saznam te istine snene,
snene u javi al’ stvarno postajne,
i tek sada saznam sva tvoja nadanja,
i sada razumem sva tvoja lutanja,
to – biti sa drugim a voljen sam ja.
Na klupi života uvek te čekam
i vesti mi stižu, uskoro dan
i zraci sunca donose tebe
i paperja snova nose te javom
i dolaziš najzad ljubavlju starom,
da otkrivaš lepote tvoga života,
a iskrenost duše je tvoja lepota,
a telo je moje, i tvoje i moje,
pa onda da ljubim te plave kose,
okice plave, te radosti divota,
pa onda da pijem te kapi rose
na rukama tvojim, na bedrima tvojim,
na trešnjama lepote najlepših grudi,
na obodu sreće i dalje mi budi,
da saznamo novo, da volimo ovo,
da budemo jedno u svemiru želja,
pa zajednost duše i naša htenja
otkrijmo ovde, sada, za nas.
Na klupi života ja željno čekam
još malo dana da ljubav dodje,
da boli odneseš, tuge zakopaš,
da samo ljubav cveta za nas,
Ja čekam na klupi
i ne vidim život,
na klupi života
ja čekam za nas.
Slobodan (Bgd, 07.05.2017.)
