ОСЕТИ – Споменка Денда Хамовић

У погледу ти пијавице
И сунце је источно
Хајде, додирни ме

Муком тих усана стиснутих
Да изгризем ти из грла
Киселог нара оклопљена свилом зрна

И насладим се смоквама
Распуклим, презрелим
У жудној тој души, знам, расту

У рукама ми спавају змије
Ватрене, грабљиве
Жеља жарног југа их греје

Око тебе свијаће се и сладом тровати
Да горка река у заборав тече
Док жудња спаја далеке обале

Срце ми је планина с дивљим зверињем
А срна спава у грму склупчана
Не плаши се дивљине

Осети да је варка, а истина срна питома
Залутала у блесак твог ока
Трепери кô лептирица

Тражи пут уплашена
Тражи пут занесена љутим зрнима из нара
И сладом отрована из неубраних смокава

Осети ме – додирни!
Додирни – да оживиш ме!
Додирни – да оживим те!