Добродошли!
Украшћу крила соколици Звезде ока пратити И на груди ти Слетети Упићу и мудрост сове Да мисли ти горке И сањалице Мирим Посејаћу семе невена Да замиришем ти Сузни осмех И руке Пронаћи ћу тебе у теби И нечујем мачјим Миловати Жеље Додире нећеш осетити Само перушке чар И страствено Срце Волећеш вировити мој Чежљиве … Настави са читањем “ЧУЛНИ ПИР – Споменка Денда Хамовић”
Украшћу крила соколици
Звезде ока пратити
И на груди ти
Слетети
Упићу и мудрост сове
Да мисли ти горке
И сањалице
Мирим
Посејаћу семе невена
Да замиришем ти
Сузни осмех
И руке
Пронаћи ћу тебе у теби
И нечујем мачјим
Миловати
Жеље
Додире нећеш осетити
Само перушке чар
И страствено
Срце
Волећеш вировити мој
Чежљиве душе пој
И чулни пир
Жене.
Dok smo bili dve srebrne ribe U vreme belih voda ljubavi Srebrnih kosa oboje već Zabranjenom Ljubila sam ti nevine i nesrećne dečačke oči Takve su bile tad Dok smo plivali mendrima razdvojenih života Bezglasni… …I kad si progovorio suvišnom rečju Kojom se nalazi izgovor gde ljubav nalazi način Prestao si biti moj nevini … Настави са читањем “CRVENE VODE – Nena Miljanović”
Dok smo bili dve srebrne ribe
U vreme belih voda ljubavi
Srebrnih kosa oboje već
Zabranjenom
Ljubila sam ti nevine i nesrećne dečačke oči
Takve su bile tad
Dok smo plivali mendrima razdvojenih života
Bezglasni…
…I kad si progovorio suvišnom rečju
Kojom se nalazi izgovor gde ljubav nalazi način
Prestao si biti moj nevini nasušni
Jer postala sam tvoja grešna i skrivana
Daleko od bistrika s početka
Potopljena u mulju strasti
Između nagona i kajanja
Tajnu
Tražio si me periodično i na kratko
Samo kad ti zauzdan vilenjak pod pupkom poludi
I poželi da se poigra slobode
Crven
Od tvog prolaznog mužjačkog žara
I mog neprolaznog stida ljubavnice
Ženke
Nevoljena
Nisam te mogla više voleti
Ni ne voleti
Očajna
Odgrizla sam svoje srcasto levo peraje
Da ne zaplivam ponovo za tobom
Potonula
Čekam
Da protekne dovoljno vode i vremena
Da zaboravim i izronim u novu ljubav
A vode teku
I teče vreme
I nikako da protekneš
НИЖУ СЕ ГОДИНЕ Нижу се године живота наших, Прашина лагано на прошлост пада, До јуче имасмо милион жеља, А сад се чува још једна нада. Да живот овај танушни, мали, Потраје дуже, док трају снови, Па кад се коначно црта подвуче, Нек сутра памти шта смо били јуче. Пољима цветним сад магла шета, Стазе су … Настави са читањем “НИЖУ СЕ ГОДИНЕ – Драгојло Јовић”
НИЖУ СЕ ГОДИНЕ
Нижу се године живота наших,
Прашина лагано на прошлост пада,
До јуче имасмо милион жеља,
А сад се чува још једна нада.
Да живот овај танушни, мали,
Потраје дуже, док трају снови,
Па кад се коначно црта подвуче,
Нек сутра памти шта смо били јуче.
Пољима цветним сад магла шета,
Стазе су наше са трњем срасле,
Тамо где некад трчасмо боси,
Ветрови хладни витлају по коси.
Ногу пред ногу у старачком ходу,
Гледамо немо у мирну реку,
Што тихо негде ка мору тече,
И као да нам шапће, зар већ је вече.
А река ко река, зна да је вечна,
Да ту где сад је, вековима тече,
Па много не мари ко крај ње пролази,
И чија нога кроз воду јој гази.
Она вечно млада, постојана моћна,
Слуша нашу причу и ко тајну носи,
Таласима шумним времену пркоси,
Не хаје за оно што живот односи.
Низ корито клизи и тихо нам рече,
Кад утеху тражите сиђите до реке,
Ја одох лагано у даљине неке,
Док корак имате свратите до реке…
© Драгојло Јовић
Ево ме, ево, чекаш ли ме дуго Опет као некад тетурам касно Помућен сам мало са вином и тугом Али верност твоју бар поздрављам јасно Гледаш ме ко да сам, а знаш да нисам Твог ланца ноћас проћердано пола Него, де, седни на задње двије И зави једну тако до бола Ал’ не од туге … Настави са читањем “Crnom rundovu – Rade Mijatovic”
Ево ме, ево, чекаш ли ме дуго
Опет као некад тетурам касно
Помућен сам мало са вином и тугом
Али верност твоју бар поздрављам јасно
Гледаш ме ко да сам, а знаш да нисам
Твог ланца ноћас проћердано пола
Него, де, седни на задње двије
И зави једну тако до бола
Ал’ не од туге већ из ината
Нек она наша из сна се прене
Па срца свога отвори врата
Да пусти тамо тебе и мене
Кажем ти стари некада беше
Сад не смејемо се ал’ нисмо тужни
Од бакљи што их дани пронеше
Још реже наши ожиљци ружни
Пролази време ти за њим климаш
А верност је ребра оглодала давно
Комад ти је ланца све благо што имаш
Ти си као и ја проживео славно
Да није тебе, рундова мога,
Гаравог као ова ноћ што је
Не бих се имао постидет кога
Због ове пијане седе моје
Знам и ти би стару крепио душу
Судбина наша иста је сва
Зато лагано клизни у тмушу
Остатак ноћи лајаћу ја
Иди сад, иди, ал’ шљиву немој
Људи се клони и шуњај тмином
Да не би сутра у крчми некој
Тебе и тугу залио вином
Nestalno svetlo voštanica tinja Nad malom trpezom Lica bez glasa govore Guši me miris lavande I to što U moje ime je zdravica I to što postavljaš pitanja Tražeći jednostavne odgovore Ko u zverinjaku osionih Hodam sa ljudima Pa,ako ti se učini na mahove Da ganjam duhove iza tvojih ledja Ko da se ne čujemo … Настави са читањем “Hodam medju ljudima-Mila Jašović”
Dani su sivi, olovno teški pogledom tražim gde se Vetar skrio ona bura olujna, snažna da sa neba skine tamni veo. Ne čujem, sve je tišina prekrila i magle zamutile čula zamrli glasovi dobro poznati utihli Pegazi, krila im sklopljena Šta se to zbiva u mojoj duši mislim da ni ne želim da znam sklapam … Настави са читањем “Skriveni Vetar”
Dani su sivi, olovno teški
pogledom tražim gde se Vetar skrio
ona bura olujna, snažna
da sa neba skine tamni veo.
Ne čujem, sve je tišina prekrila
i magle zamutile čula
zamrli glasovi dobro poznati
utihli Pegazi, krila im sklopljena
Šta se to zbiva u mojoj duši
mislim da ni ne želim da znam
sklapam oči, ne pratim u magli trag.
Polako se mešaju sivilo i mrak
u daljini treperi do sad neviđen zrak
a Vetar se skrio i čeka neki znak.
©Nevenka Savić Alispahić
Otkud snijeg u proljeće a sunčan i lijep dan… Da li je u duši hladno il košmaran samo san… Ne nit je snijeg ni proljeće nema sunca nije san no riječi lebdilice dvoličnice lažljivice sviloplet su oko vrata Kroz maglu ih vidim tanke za narkozu uspavanke… A taj veo što me skriva ta koprena laka … Настави са читањем “Bademov cvat”
Otkud snijeg u proljeće
a sunčan i lijep dan…
Da li je u duši hladno
il košmaran samo san…
Ne
nit je snijeg ni proljeće
nema sunca nije san
no riječi lebdilice
dvoličnice
lažljivice
sviloplet su oko vrata
Kroz maglu ih vidim tanke
za narkozu
uspavanke…
A taj veo što me skriva
ta koprena laka živa
bijele su latice bademovog
cvata…
One mi san tvore
o njoj mi govore
njena bit je noćna ptica
svakome je nevjernica…
Lagano ko bademova latica na dlanu
lepršava misao na uvo mi šanu…
Ah nikakve štete
ne budi dijete
i ne mari za to
kad joj je već dato…
Zamijeni san sa javom
ušuškaj se zaboravom!
ФРЕСКА – Миладиновић Сандра Мајра Бар да ме лаже ко нико пре да ме светлошћу умије срце би куцало ко дечије небо би било умилније… И да ми прича о свету том који ни сам не познаје, али има машту ко ретко ко, и зналачки се не одаје… У одајама где маске носе баш сви … Настави са читањем “Pesme nedelje Januara 2018, bira Lepa Simic”
ФРЕСКА – Миладиновић Сандра Мајра
Бар да ме лаже ко нико пре
да ме светлошћу умије
срце би куцало ко дечије
небо би било умилније…
И да ми прича о свету том
који ни сам не познаје,
али има машту ко ретко ко,
и зналачки се не одаје…
У одајама где маске носе
баш сви одреда што спавају,
па мртво море им није беда,
нек ми се вечно надају…
Али он тако умивен чашћу,
витез вечности у зао час,
макар морену носио собом,
однео вешто мој добар глас…
У онај чаши ко задња кап,
што усне не такоше ничије,
стрпљиво чекаћу Месечев знак,
ко фреска… да верник је открије…
А да ли ће онда он пожелети,
живот без краја, без лажи сан,
срце што куца као дечије…
Не, то и не желим никада да знам!
Миладиновић Сандра Мајра
DOBRO JUTRO – Sreten Kasavica
Dobro jutro, radnici.Dobro jutro, jadnici.
Da li ste svi zaspali, tako srećni, bogati?
Dobro jutro radnici!
Deca su na ulici, il’ u kladionici.
Šta ste to vaspitali, dal’ ste se zapitali?
Dobro jutro, radnici!
Osmesi na licima.Svi ste u kreditima.
Ko još ima posao, taj je dobro prošao.
Gde ste sad svi, radnici?!
Sve će vam obećati, pa se neće sećati.
Svi su vas naguzili, jer ste stalno puzili.
Dobro jutro, radnici!
Ne pomaže sindikat.Radnički savet, rođak, brat.
Jednom nogom blizu groba.Sad je dobar čak i Sloba.
Hej, nesretni radnici!
Para puni džepovi.Kuće, kola, planovi.
Srčka jače udari, čak i tu, u ludari.
Nema mesta, radnici!
Nije ti važno – Sanja Petrovic
Nije ti važno kojim se jadima pokrivam
I kojim osmesima otkrivam.
Nije ti važno da li su mi sede
Nagrnule snažno
I da li se neka bora
Baš zbog tebe istične jasno.
Nije ti važno.
Ne spaja nas više
Ovo nebo nepregledno
Ni prekrajani oblaci,
Ni vetrovi kroćeni.
Ne spaja nas više
Ples sunčevog pulsa
Ni mesec, ni zvezde,
Ni zagrljaj senki pod Ajfelovom kulom.
Ne spaja nas više ništa.
Možda tek zalutalo sećanje
Izmaglicom obmotano
U svitanje.
ЋУТЊА – Латинка Ђорђевић
А сад је доста.
Ћути
не реци ништа
све приче
једна на другу личе.
Уморна сам,
живот је празан,
попут реке тече,
боре јасно зборе
и ово вече.
Ћути,
откопчај кошуљу
баршунастој месечини
пусти бол из ње,
ако ме опет позовеш
нећу ништа рећи,
ни реч,
ни две…
© Латинка Ђорђевић
Напомена: ПЕСМА ГОДИНЕ за 2017. годину по избору уредника сајта www.poezija.rs ALO BRE, JAVI SE! Mogla bih da udam kćer i napravim raskošnu provalu oblaka u pustinji s visokim štiklama na njenom venčanju Ne želim da me maze 72 nevina momka već jedan dobar čovek nek pruži ruku i prati me kao zmaja na nebu … Настави са читањем “Pesme nedelje decembra 2017, bira Lepa Simic”
Напомена: ПЕСМА ГОДИНЕ за 2017. годину по избору уредника сајта www.poezija.rs
ALO BRE, JAVI SE!
Mogla bih da udam kćer
i napravim raskošnu
provalu oblaka u pustinji
s visokim štiklama
na njenom venčanju
Ne želim da me maze 72
nevina momka
već jedan dobar čovek
nek pruži ruku
i prati me kao zmaja na nebu
Neću
da spakujem eksere i aceton
u ranac
samo da bih besplatno
odavde odletela
Treba
pošteno kupiti kartu
nalakirati nokte
i napiti se k`o majka
na jeftinom letu na jug
sakriti se od sunca i od mora
u dubini kafića na plaži
u Crnoj Gori
gde muške butine
ostaju na izgled mirne
jedva s mukom
dok vazduh vibrira od tog napora
i planine se ne usuđuju
da krenu
bez njihove dozvole
a smokve, grožđe i neobrijani kivi
mame novog Karavađa
da umoči četkicu u boju
© Eleonora Luthander
Напомена: ПЕСМА ГОДИНЕ за 2017. годину по избору уредника сајта www.poezija.rs
ИВЕР – Драгослав Граочанкић
Хоћу да пањ поново саградим.
Сакупио сам безброј ивера,
али ми измиче онај последњи.***
Тражим га већ по невиделици,
знам да ћу га наћи пре сванућа
и да ћу једног дана рећи:
“Далеко му лепа кућа!”
© Драгослав Граочанкић
KLASIKA, NE SINTETIKA- Dejan Ivanovic
Zvuk klavira,
glasnik tajnih nemira,
uvek čežnjivo impresionira.
Raspon nečijeg raskošnog glasa,
gore i šume zatalasa;
Kamerni orkestar,
usklađen, kao sunčev vetar,
lebdi, očaran kosmičkom širinom,
jedne violine,
ushićene, prominentne, nad zvezdanom prašinom …
Među Planetama putuju zvuci,
čas nežni, svileni, pa odjednom podivljali, jauci …
Dok programirana mašina,
buku imitira.
Menjao bih zvuk mašine,
njen sintetički kod,
kad nema klavira, moćnog glasa, violine,
bar za stari radio, simbol topline…
Ili slušao opijen,
poeziju noći i more tišine …
Dejan Ivanović,
13.12.2017. Baroševac
TRENUTAK SLABOSTI – MILE A.
Bljesak prohujalog trenutka
Priviđenje da je sunce sišlo u Boku
Na duši duboka brazda kajanja…
Tragovi su tanke žute linije u oku…
ДОЂЕ МИ… – ЗОРИЦА РЕЉИЋ
Дође ми
да напишем песму о теби…
Дубоку као море,
лепршаву као лист на ветру,
јасну к’о освит зоре.
Дође ми…
Али не бих…
Дође ми
да напишем песму о теби…
Бескрајну као свемир,
као кап росе ситну,
као чежња што буди немир,
као реч једну, битну.
Песму као мисао јаку,
радосну попут смеха дечјег,
што сумњу разгони сваку.
Дође ми…
Али, како
да у једну песму стане
све оно што код тебе волим?
И зато нећу.
Пустићу да живот
пише стране.
APARTMAN – Slobodan Jevremovic Ovaj cvet čuvaj kao putokaz ka novim susretima, ka našim htenjima i željama. A tvoje srce gde sad da smestim kad najlepšu tebe već imam sasvim, a tvoju reč divnu gde opet da čujem, ponovo, nežno, tamo gde milujem ove časove lepote ćutanja, ove minute divnih voljenja, kada već imam … Настави са читањем “Pesme nedelje novembra 2017, bira Lepa Simic”
APARTMAN – Slobodan Jevremovic
Ovaj cvet
čuvaj kao putokaz
ka novim susretima,
ka našim htenjima
i željama.
A tvoje srce gde sad da smestim
kad najlepšu tebe već imam sasvim,
a tvoju reč divnu gde opet da čujem,
ponovo, nežno, tamo gde milujem
ove časove lepote ćutanja,
ove minute divnih voljenja,
kada već imam sve reči tvoje,
one što leče kazane boli moje,
i tvoje ćutnje,
i tvoje…
Čuvaj taj cvet,
čuvaj svu našu javu
i samo naš sačuvaj san,
čuvaj to najsrećno sećanje,
na ljubav našu,
na apartman.
(Zagreb, 14.nov.2017)
KRAJ JEDNOG SNA -Dragojlo Jovic
КРАЈ ЈЕДНОГ СНА
Још првог јутра кад се пробудиш сам,
Кад из ноћне море прелиставаш сан,
До свести стижу све истине јасне,
Да све што је сијало сад лагано гасне.
Шољице кафе скуват ћеш две,
Једну за себе, другу за све,
Што на пут дуги за свагда иду,
Али себе не врате очињем виду.
Колико још треба потрошити дана,
Без драгих људи што су у рај пошли,
И док шоља друга лагано се хлади,
Питамо се где су и докле су дошли.
А кад све је прошлост, кише сузом капљу,
Заливају плоче што најдраже крију,
Шарени се поље ружа, хризантема,
Земља сад покрива, драге којих нема.
Само птице неке у оделу црном,
Прелећу и гракћу па поруке шаљу,
Џаба су вам сузе, не храните тугу,
Послужите почившем ту шољицу другу.
А уз свећу жуту стави цигарету,
Нек у пепео сиви она се претвори,
Можда души ближњег баш тај мирис треба,
Болест тамо више никога не вреба.
Целивај камен најдражег ти бића,
Па лаганим ходом крени путем својим,
Нама драги људи сад по рају шећу,
Душама нас чувају и желе нам срећу.
© Драгојло Јовић
NISAM ZA TEBE – Milovan Petrovic
Ja nisam devojko dečko za tebe
za tebe sviću plišana jutra,
moji su dani iz priče druge
i nikad ne znam šta nosi sutra.
Nisam ni čovek iz tvojih snova
mene su gazili život i vreme,
a ti si bila pod staklenim zvonom
i zato bolje zaboravi mene.
Mogu ti dati svu ljubav svoju
bogatstva nemam, samo da znaš,
da li si spremna devojko draga
ti meni nešto za uzvrat da daš.
Možda sam samo još jedan broš
koga bi rado na svom kaputu,
a kad ga imaš ništa ti ne znači
brzo ga izgubiš na svome putu.
Ti jesi lepa tu nema dvojbe
na prvi pogled pao bi svako,
ali si u duši prazna i slepa
i s tobom nije živeti lako.
Zato me pusti da idem dalje
po svome trnju, što život me vodi,
a ti već nađi bogatog tipa
koji će tvom hiru moći da ugodi.
Milovan Petrović
IZBOR – Mila Jasovic
Biraj te svoje misli
Istom preciznošću kojom bi zaručnika
Za čitav život izabrala
I istom verom kojom bi vernika
Među nevernicima
Pred oltar spustila
Da istinu besedi
Biraj te svoje želje
Istom spoznajom kojom prijatelje
Među licima licemernim
Za tugu i veselje
Okupljaš
Biraj ih kao što biraš
Za čiju sreću nazdravljaš
Kad ti je dato da biraš
Biraj i osećanja
Prihvati kada nadođu
Kao čuvari kapija duše
Poštuj ko učitelje
Ali im gospodari
Biraj te svoje dane života
Kao što biraš reči za ljude
U dostojanstvu uzdignuta
Budi kao svet kakav treba da bude