www.poezija.rs

Roditelji tvoji potiču sa sela,a ti glumiš facu sa Trafalger skvera.Dok pijemo kafu i načinjemo teme,kažeš da je beda davno prošlo vreme.Pričaš neke priče ,nema veze s’vezom.Ne   slažeš se kažeš s’ovom mojom tezom.Zaboravljaš da smo nekad igrali klikere,na svaku moju reč stavljaš stikere.Propade mi kafa i cigara.Daj ja ću da platim,znam da imaš para.Odrasli smo sada ozbiljni smo ljudi,a nekad smo pili ,bančili ko ludi.I ti mi posle svega,prodaješ muda umesto bubrega.Vidim te da tražiš tačku na plafonu,nećeš da me slušaš ti mali poltronu.Težak si ti problem ali nek ti bude,a ja odoh sada negde među ljude

Mislim da si pretero pobro,igraš se Boga to nije dobro.Ne valja kad se voda muti,to nikad na dobro ne sluti.Uvek rečit bez snebivanja i spreman za podstrekivanja.Valjda ja svima to odskočna daska,kad ostare padne im maska.Uđu u pedesete i mnogih se stvari ne sete.Sada ne mogu da te prepoznam,s’koje planete si moram da doznam.Fin,uglađen ,smiren u priči.To stvarno na tebe ne liči.Daviš pamukom,to promiče samo neukom.Moje dete je profesor,borac,fajter.Sad čeka zeleno da se upali semafor,i biće gastarbajter.E moj pobro,neko je zelen bostan obro.Ja ga berem svaki dan,i pravim se da je ukusan.Ali mladi čovek je pronicljiviji,na neke stvari osetljiviji.Jer obećanja kod njih ne pale,pametna deca nisu budale

Ispričaću vam priču o mome drugaru,koji sada nema prebijenu paru.Imao je milione i više od toga,Mile Babaroga.Tad je bio faca najveća u gradu,nosio je cvikere u jareću bradu.Davao sam svima pare ali ima boga,reče Mile Babaroga.Neki su mi vratili ali njih je malo,kome je do Mileta sada brate stalo.Imam da ti pričam ja još dosta toga,kaže Mile Babaroga.Osuđen na smrt četri puta bato,u Bugarskom zatvoru čameo je zato.Izvuko se živ bez ikoga svoga,Mile Babaroga.Zato kad ga sretneš imaj poštovanja,takav kao ti treba da mu se klanja.Tamo gde je kročio neće tvoja noga,jer on je Mile Babaroga