Добродошли!
Dok snovima ja stvarnost preplicem dusu pojim gustinom pletiva zedj mi jaca bleda mesecina sa valova nemirniih belina Gle mislima magline probadam nebom jedrim sav od svile sustim cas usnuloj zvezdi se prikradam cas raspredam s nemim i nemustim pa s kamenom na dnu tiho zborim a ti mislis da pesmu govorim
Dok snovima ja stvarnost preplicem
dusu pojim gustinom pletiva
zedj mi jaca bleda mesecina
sa valova nemirniih belina
Gle mislima magline probadam
nebom jedrim sav od svile sustim
cas usnuloj zvezdi se prikradam
cas raspredam s nemim i nemustim
pa s kamenom na dnu tiho zborim
a ti mislis da pesmu govorim
СРБИЈА ЈЕ ЗАГОНЕТКА У глибу смо земљо моја мила, Баш као пре стотину лета, Кад су храбри преци наши, Бранили те од бајонета. Где год крв је Српска пала, Ту Заспанка цвеће ниче, Од јунаштва предака нам, Остале су славне приче. Опет силе и зликовци, У Србији жртву траже, Опет Српске крви жедни, Да нас … Настави са читањем “СРБИЈА ЈЕ ЗАГОНЕТКА – Драгојло Јовић”
СРБИЈА ЈЕ ЗАГОНЕТКА
У глибу смо земљо моја мила,
Баш као пре стотину лета,
Кад су храбри преци наши,
Бранили те од бајонета.
Где год крв је Српска пала,
Ту Заспанка цвеће ниче,
Од јунаштва предака нам,
Остале су славне приче.
Опет силе и зликовци,
У Србији жртву траже,
Опет Српске крви жедни,
Да нас сатру хоће бедни.
Колико је Српских глава,
За слободу и част пало,
Све од Крфа до Триглава,
Заспанка би цвеће цвало.
Зато Срби браћо драга,
У слози је наша снага,
Недајмо се зверињаку,
Да нам с главе скине длаку.
Кад сви мисле да је пала,
Српска деца тад се буде,
Цвет Заспанке док изниче,
Српски ратник громко кличе.
Не дамо те земљо мила,
Да ти ико ломи крила,
Цвет Заспанке и Божура,
Деци твојој снагу дају,
Да ко некад у јуришу,
освајача протерају.
Свака стопа земље ове,
Брањена је много пута,
Животима Српске деце,
све до задње капи крви,
И сад опет кад кидишу,
нит су задњи нит су први.
Нек још једном зубе сломе,
Вук, аждаја, сви кулови,
Белосветски освајачи,
Арбанаси и кољачи,
Нек из гроба свога претка,
Jезом грозном опет чују,
Србија је Света земља,
Србија је загонетка.
11.11.2018.
Чупкао сам зрна грожђа са одрина са чокота стављао их међу усне моје драге, мог живота… Драгост би ме обузела кад би ми из руку јела… Њежност бескрајна… Каткад ми кроз пољубац слатки нектар даривала… Учинивши моје срце треперавом кријесницом у коју се са усана љубав ватра слијевала… У тренут би тај се нектар у опојно … Настави са читањем “Чупкао сам зрна грожђа – Миле Албијанић”
Чупкао сам зрна грожђа
са одрина са чокота
стављао их међу усне
моје драге, мог живота…
Драгост би ме обузела
кад би ми из руку јела…
Њежност бескрајна…
Каткад ми кроз пољубац
слатки нектар даривала…
Учинивши моје срце
треперавом кријесницом
у коју се са усана
љубав ватра слијевала…
У тренут би тај се нектар
у опојно зрело вино
лудим чудом претворио
па у души искром сјајном
ко метеор изгорио…
Правили смо своје вино
вино жеље вино наде
правили га ваздан цјели
опијени од насладе
Од уста се њених медних
начинила винарија
ја енолог устрептали
што му жарко око сија…
Чупкао сам зрело грожђе
са одрина са чокота
правили смо своје вино
пјанили се до кикота
Занесени загрљени
нераздвојних струјних уста
трошили смо жарке дане
вреле ноћи од августа…
Традиционална ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА ПоезијаСРБ, прва у новој 2019. години одржана су у четвртак 31. јануара 2019. године у 18:00 сати у Крушевачком позоришту. Било је то још једно изузетно вече уз одличну поезију, прави хумор и добру музику… Програм су уредили и водили: Светлана Ђурђевић и Љубодраг Обрадовић. По први пут на сусретањима наступила је … Настави са читањем “ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА ПоезијаСРБ у Крушевачком позоришту”
https://www.youtube.com/watch?v=DNtpZWtSnQY
Традиционална ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА ПоезијаСРБ, прва у новој 2019. години одржана су у четвртак 31. јануара 2019. године у 18:00 сати у Крушевачком позоришту. Било је то још једно изузетно вече уз одличну поезију, прави хумор и добру музику… Програм су уредили и водили: Светлана Ђурђевић и Љубодраг Обрадовић. По први пут на сусретањима наступила је са одличном поезијом Данијела Јевремовић, песникиња из Крушевца. У програму су учествовали и говорили своју поезију: Драгојло Јовић, Светлана Ђурђевић, Љубодраг Обрадовић, Мирослав Мића Живановић, Латинка Ђорђевић, Саша Милетић, Јована Марковић, Дејан Петровић Кенац, Градимир Карајовић, Богдан Јевтић, Дејан Милошевић, Миленка Весић, Живојин Манојловић, Стефан Кнежевић, Бора Видојковић, Бранко Ћировић Ћиро, Даница Рајковић, Драгослав Мирковић, Добринка Почековац, Живота Трифуновић, Слађана Бундало, а своје афоризме говорио Михајло Ћирковић. За музички тренутак постарио се Градимир Карајовић на усној хармоници. Фотографије је усликао Стефан Кнежевић, видео снимак је снимио Славиша Паунковић, а аудио запис је забележио Љубодраг Обрадовић.
Не тражи ме,не зови ме, не пиши ми,не моли ме, нисам више она иста, не би ме такла ни твоја суза чиста. Ако ти се учини да негде видиш мој лик, то је нека друга жена мени налик, не би ме такву хтео чак и када би ме данас смео. Можда ме има … Настави са читањем “Не тражи ме – Данијела Нела Јевремовић”
Не тражи ме,не зови ме,
не пиши ми,не моли ме,
нисам више она иста,
не би ме такла ни твоја
суза чиста.
Ако ти се учини да негде
видиш мој лик,
то је нека друга жена
мени налик,
не би ме такву хтео
чак и када би ме данас смео.
Можда ме има у крошњама
дрвећа,
можда су ми усне у боји
цвећа,
или у лелујавој трави
где се назиру пупољци плави.
Можда ми чујеш глас
у ветру који ти речи шапуће
да је за мене био спас
што си ме оставио у пролеће.
Можда ми се душа вије
негде међ’ птицама ластавицама
или псима луталицама,
убогим бескућницима.
Међ’ рекама и морима,
модрим зорама,
дубоким водама
и нечујним рибама.
И када би ме срео
ухватио,у мрежу бацио
не би ме такву више волео,
не би ме такву хтео,
чак и кад би ме данас смео.
Viteže nebeski,Gospodnja snaga iz tebe sija, svakom živom biću čuti nebesko ime prija. Satkan si od ljubavi i svetlosti, Mihajlo tebe zovu, ti si vojvoda božiji na nebeskom krovu. Zlo i tama se tebe plaše, na krilima svojim ti donosiš slavu Gospodnju i spasenje naše. One koji su se okrenuli protiv oca, ti si … Настави са читањем “ARHANGEL MIHAJLO-Miroslav Krnjeta”
Viteže nebeski,Gospodnja snaga
iz tebe sija,
svakom živom biću čuti nebesko ime prija.
Satkan si od ljubavi i svetlosti,
Mihajlo tebe zovu,
ti si vojvoda božiji na nebeskom krovu.
Zlo i tama se tebe plaše,
na krilima svojim ti donosiš
slavu Gospodnju i spasenje naše.
One koji su se okrenuli protiv oca,
ti si bacio Gospodu ispod nogu
zato si ti najbliži Bogu.
Najviše sijaš i svetliš u božijem dvorcu
Zbog ljubavi prema jedinom istinskom tvorcu.
Anđeoska vojska silna,
sa tobom božijim knezom na čelu,
klizi kroz zvezdana prostranstva
tamu pobeđuje svetlošću,
bezživotno crnu pretvara u večno belu.
Ratnik arhangel je tu sve ove zemaljske dane
da zaštiti duše nejake od zle tame.
Zovite u nevolji ime Gospoda Boga
poslaće vam spas kroz najvernijeg anđela svoga.
Sudnjega dana,zajedno sa ocem ti si u sudu,
svakom čoveku po delima
daješ pravdu i konačnu presudu.
Podižeš mač na nečiste u srcu,
takvi ne mogu u dom jedinom tvorcu.
Nebeska sila peva božiju pesmu,
sa nebesa se čuje anđeoska oda
ti si Mihajlo prvi do Gospoda.
У браздама чаше кристала Мисао се пени, застала У ћилибар се жеље слију Кад пева бол тешку арију И магла се у крв спустила На дно чаше сета се слила Усамљена, стрепи згуснута Присећа се, луди, залута Разлива се по телу пиће Вијугаво венама тече Укроти се разумна река А заоре бразда далека И у … Настави са читањем “МАГЛА ПЕНУШАВА – Споменка Денда Хамовић”
У браздама чаше кристала
Мисао се пени, застала
У ћилибар се жеље слију
Кад пева бол тешку арију
И магла се у крв спустила
На дно чаше сета се слила
Усамљена, стрепи згуснута
Присећа се, луди, залута
Разлива се по телу пиће
Вијугаво венама тече
Укроти се разумна река
А заоре бразда далека
И у врисак крви потоне
Пенушају, вру слике боне
Немир душе загрли пиће
У понор ум тече, замиче.
Ko je kukavica,a ko je heroj, olako sudimo lepimo ljudima broj. Kukavica živi,heroj umire, obojica ljube,vole,mrze, iz obojice život izvire. Kukavica umire u životu, heroj živi u smrti, večno se priča vrti uvek nalazi bahatu porotu. Život nas iskustvom uči pogledaj u svoje srce, pa tek onda odluči ne pravi odmah žrtvene jarce.
Ko je kukavica,a ko je heroj,
olako sudimo lepimo ljudima broj.
Kukavica živi,heroj umire,
obojica ljube,vole,mrze,
iz obojice život izvire.
Kukavica umire u životu,
heroj živi u smrti,
večno se priča vrti
uvek nalazi bahatu porotu.
Život nas iskustvom uči
pogledaj u svoje srce,
pa tek onda odluči
ne pravi odmah žrtvene jarce.
Otišao si žurno,zbunjeno i pokunjeno. Važna je bila tada samo druga, A meni je ostala praznina i tuga. Mislio si da si sve tako rešio, Al’shvatit ćeš ubrzo koliko si pogrešio. Sada je bez tebe prazno i tužno. Znam da će potrajati i bit će mi ružno. Al’ neće zauvek tako moći. Ipak ćeš morati … Настави са читањем “NEĆEŠ ODOLETI – Jelena Đurašković”
Otišao si žurno,zbunjeno i pokunjeno.
Važna je bila tada samo druga,
A meni je ostala praznina i tuga.
Mislio si da si sve tako rešio,
Al’shvatit ćeš ubrzo koliko si pogrešio.
Sada je bez tebe prazno i tužno.
Znam da će potrajati i bit će mi ružno.
Al’ neće zauvek tako moći.
Ipak ćeš morati ponovo doći.
Doći ćeš opet, jer nećeš odoleti.
Nećeš me moći prestati voleti.
U tebi sam upisala dubok trag
kad si shvatio koliko si mi drag.
Lomit će sećanja tvoj pokušaj bega
Od mene, od sebe,uspomena,svega…
Al’ sve moje pažnje i sitnice sećat će te…
Probudit će u tebi ono isto dete.
Želet ćeš opet da ti moje oči sijaju.
osmehe mojih usana što prijaju,
da ti ruke moje pažnjice pružaju,
a misli moje željice pogađaju,
iznenađenja koja im ugađaju.
Oprostit ću ti tvoj greh i zanos.
Oprostit ću ti i moj povređeni ponos.
A ti ćeš ponovo doći,jer sećanju nećeš odoleti.
Ja ću te strpljivo čekati i dalje iskreno voleti.
Ljubav niče iz semena sreće. Srećan čovek voli. Voli što živi, voli kog sreće… Sreća ljubav pokreće. Sreću ljubav pokreće. Da bi ubirao ljubav, sej oko sebe semena sreće. Srećnog čoveka vole. Voli ga i jutro i dan i veče. Voli ga život. Vole ga oni koje sreće… Sreća ljubav pokreće. Sreću ljubav pokreće
Ljubav niče iz semena sreće.
Srećan čovek voli.
Voli što živi,
voli kog sreće…
Sreća ljubav pokreće.
Sreću ljubav pokreće.
Da bi ubirao ljubav,
sej oko sebe semena sreće.
Srećnog čoveka vole.
Voli ga i jutro i dan i veče.
Voli ga život.
Vole ga oni koje sreće…
Sreća ljubav pokreće.
Sreću ljubav pokreće
