Добродошли!
Тог дана је из ока ти зрака Распевала мук сивих корака Стопио нам се из ока блесак И у времену оста отисак Насмејаног се сећам сунца Ужарених на обали зрнца Крика галеба, страсног ти поја: Ти си моја…ти си моја…моја… На плажи су нам тела плесала Додирима пут страсним клесала Прхнула птица, сунце је пила … Настави са читањем “БЕЛА ПТИЦА – Споменка Денда Хамовић”
Тог дана је из ока ти зрака
Распевала мук сивих корака
Стопио нам се из ока блесак
И у времену оста отисак
Насмејаног се сећам сунца
Ужарених на обали зрнца
Крика галеба, страсног ти поја:
Ти си моја…ти си моја…моја…
На плажи су нам тела плесала
Додирима пут страсним клесала
Прхнула птица, сунце је пила
Али киша јој крила стопила
Студено време још не престаје
Сећање на твој загрљај траје
И слике горе, дирају снажне
И сад су очи сетне и влажне.
Samo za tebe, Suzana Napisaću pesmu sada Samo za tebe,ljubavi Neću prestati da te volim nikada… Samo za tebe, Suzana Što mi ljubav nikad nisi dala Samo za tebe,srećo moja Samo za tebe,lepotice mala… Samo za tebe,Suzo Tebi dajem svoje snove Samo za tebe srce kuca Tebi poklanjam ove stihove… Samo za tebe,Suzo Samo za … Настави са читањем “Samo za tebe, Suzana”
Samo za tebe, Suzana
Napisaću pesmu sada
Samo za tebe,ljubavi
Neću prestati da te volim nikada…
Samo za tebe, Suzana
Što mi ljubav nikad nisi dala
Samo za tebe,srećo moja
Samo za tebe,lepotice mala…
Samo za tebe,Suzo
Tebi dajem svoje snove
Samo za tebe srce kuca
Tebi poklanjam ove stihove…
Samo za tebe,Suzo
Samo za tebe,ljubljena moja
Samo za tebe pisaću večeras
Samo za tebe i dva najlepša oka tvoja…
Samo za tebe, Suzana
Noćas stihove pišem
Samo za tebe,željo moja
Samo za tebe noćas dišem…
Samo za tebe,Suzo
Jer ti si moja ljubav jedina
Uvek će biti samo za tebe
Jer ludo te volim ja.
NAŠI geni pravilno raspoređeni NAŠA himna legitimna NAŠE pohvataše? Ma ne. Pohvališe! DA LI SU pretili, ili ? LJUBAV oboje se boje; MUZIČKA ŠKOLA dva časa kontrabasa. KULTURA u operi, vozači i autostoperi … IMENA slatka Milanka (i Milena) BUBAMARA krupne tufne; KONTROLA BESA psihijatri u vatri. KORUPCIJA Snežana, nije umešana!
NAŠI
geni
pravilno raspoređeni
NAŠA
himna
legitimna
NAŠE
pohvataše?
Ma ne. Pohvališe!
DA LI SU
pretili,
ili ?
LJUBAV
oboje
se boje;
MUZIČKA ŠKOLA
dva časa
kontrabasa.
KULTURA
u operi,
vozači i autostoperi …
IMENA
slatka
Milanka
(i Milena)
BUBAMARA
krupne
tufne;
KONTROLA BESA
psihijatri
u vatri.
KORUPCIJA
Snežana,
nije umešana!
Jurili me banditi Ali nisu mogli da me stignu Htele hulje da me biju I u vazduh da me dignu… Ali,djavola,malo sutra Ni ja glup nisam Čim sam ih vido Pobego sam… Misle oni da će mene Da uhvate lako A ja ću im dokazati Da to nije baš tako… Oni misle da će kao … Настави са читањем “Hoće da me biju”
Jurili me banditi
Ali nisu mogli da me stignu
Htele hulje da me biju
I u vazduh da me dignu…
Ali,djavola,malo sutra
Ni ja glup nisam
Čim sam ih vido
Pobego sam…
Misle oni da će mene
Da uhvate lako
A ja ću im dokazati
Da to nije baš tako…
Oni misle da će kao zvečku
Da me razbiju
Al prvo moraju da me uhvate
Pa tek onda da me biju…
Ja se ne dam tako lako
Neće lako da me uhvate
A i da me uhvate
Ne znaju da ja znam i karate…
Baš se ne zna u toj tuči
Ko će koga da razbije
Tek da vide fa mene lako
Niko neće moći da prebije.
Nešto se dešava dok mislim šta je to što čoveku mira ne da zima mi snegom kosu puni Možda je tako i Branko hodao ovim gradom čemernim Možda… bio je mlad godina moga sina sad Brinem, sumnjam, uzdišem Kolona mladih prolazi i ćuti dok se krv iskopanog srca saceda niz njihove grudi pa kape na … Настави са читањем “NEŠTO ——– Marina Adamović”
Nešto se dešava
dok mislim šta je to
što čoveku mira ne da
zima mi snegom kosu puni
Možda je tako
i Branko hodao
ovim gradom
čemernim
Možda…
bio je mlad
godina moga sina
sad
Brinem, sumnjam,
uzdišem
Kolona mladih prolazi
i ćuti dok se krv
iskopanog srca saceda
niz njihove grudi
pa kape
na
belo
tlo
Napolju vetar severca himnu peva u dugoj noći pahulje bele polja prekrile skoro će zora doći u zoru kako do tebe stići kada bi znao samo snežna oluja napolju besni i sve je zavejano ipak ne brini doći ću tebi olujni vetar sprečit me neće na tvoj ću prag ljubavi stići uz malo, malo sreće. … Настави са читањем “NAPOLJU VETAR”
Napolju vetar
severca himnu
peva u dugoj noći
pahulje bele
polja prekrile
skoro će zora doći
u zoru kako do tebe stići
kada bi znao samo
snežna oluja
napolju besni
i sve je zavejano
ipak ne brini
doći ću tebi
olujni vetar
sprečit me neće
na tvoj ću prag
ljubavi stići
uz malo, malo sreće.
Milovan Petrović
Manimo se ljudi gluposti ko je bolji,ko je u pravu, ne lomimo s ti glavu volimo se i živimo u radosti. Ne pravimo drame i nevolju bacimo beznačajne sitnice, pa lepši je cvet u polju srećnije su skitnice. Kuda žurba,čemu nervoza, ne možemo brže od voza. Vratimo istinske prioritete i recimo prelep si svete. Zar … Настави са читањем “ŠTA JE VAŽNO-Miroslav Krnjeta”
Manimo se ljudi gluposti
ko je bolji,ko je u pravu,
ne lomimo s ti glavu
volimo se i živimo u radosti.
Ne pravimo drame i nevolju
bacimo beznačajne sitnice,
pa lepši je cvet u polju
srećnije su skitnice.
Kuda žurba,čemu nervoza,
ne možemo brže od voza.
Vratimo istinske prioritete
i recimo prelep si svete.
Zar nije lepši pogled na dugu
nego besan automobil u krugu,
zar nije lepše gledati lastin let
nego mrzeti ceo svet.
Šta srce više voli,
šta duša više želi,
sujete,svađe,boli,
ili radost kad s drugim deli.
Šta je zaista bitno
karijera bez života puna stresa,
da bezglavo jurimo hitno
ili da plovimo strpljivo,mirno,tiho.
Stalno hranimo ego
dokle besni čoveče.
Ostavimo visine,kažimo zbogom brigo
i provedimo mirno porodično veče.
МОРЕНДО Говорио је тихо, радовао благо, све је у његовом трајању било пажљиво да никога не увреди до можда једино самога себе, могло се са са њим провести сате без и једне речи, па ипак од њега се одлазило као са АГОРЕ, проговорио је пред смрт, рекао је : „La donna e mobile“. Жене су … Настави са читањем “МОРЕНДО и МОЛБА ГОСПОДИНУ ВЕТРУ – две песме Андреје Ђ. Врањеша”
МОРЕНДО
© АндрејаЂ. Врањеш
Урежи моје име у камен, где ме има,
однеси ме до краса, вриска белина,
застaни кратко у тврдој луци,
да снове вратим из тишина.
У вртаче и шкрапе ме одувај,
у сноп светлости да се претворим,
засјајим ведрином само трена,
после могу и да се изгубим,
као тачка црна,
небом преварена.
© Андреја Ђ. Врањеш
Аутор слике Дијана ОбрадовићТРАГ СВЕТЛОСТИИза гора и долова,иза свести и савести,иза сећања и бола,траг светлости…Осмех на лицу,у очима сјај.Узлет у птицу,узлет у бескрај.Све за народ,за себе ништа!Никад горд,увек оптимиста!Светли и сад светли,ватра са Врачара,Хтели су га проклети.Све их разочара.Светли, и увек ће…Иза гора, испод неба,у новој зори свићеи у срцу место вреба…Како све прoлeти…олтари… престоли… … Настави са читањем “ТРАГ СВЕТЛОСТИ – Љубодраг Обрадовић”
Аутор слике Дијана Обрадовић
ТРАГ СВЕТЛОСТИ
Иза гора и долова,
иза свести и савести,
иза сећања и бола,
траг светлости…
Осмех на лицу,
у очима сјај.
Узлет у птицу,
узлет у бескрај.
Све за народ,
за себе ништа!
Никад горд,
увек оптимиста!
Светли и сад светли,
ватра са Врачара,
Хтели су га проклети.
Све их разочара.
Светли, и увек ће…
Иза гора, испод неба,
у новој зори свиће
и у срцу место вреба…
Како све прoлeти…
олтари… престоли… живот…
Све нестаје без трага!
А у души тиња нада,
да истина човека освести,
кад лице му обасја,
траг светлости…
© Љубодраг Обрадовић
Golub pismonoša daje časove letenja ustreptalim krilima otkinutim, od Sunca, užarenim valom emotivne protuberancije; Nadobudnim putnicima letećih ćilima, gonjenih energijama potencijalnih barijera, svežim putem tihe kontemplacije. Par stotina koraka puta vode odavde do vrha … Nečega što plaši; Zatamnjen je pogled sa visina na još veći vrh u fokus svesti , nepoznatog smisla rasprostiranja čestica … Настави са читањем “TRENUCI POSTOJANJA – Dejan Ivanović”
Golub pismonoša daje časove letenja
ustreptalim krilima
otkinutim, od Sunca, užarenim
valom emotivne protuberancije;
Nadobudnim putnicima letećih ćilima,
gonjenih energijama potencijalnih barijera,
svežim putem tihe kontemplacije.
Par stotina koraka puta vode odavde do vrha …
Nečega što plaši;
Zatamnjen je pogled sa visina na još veći vrh
u fokus svesti , nepoznatog smisla
rasprostiranja čestica eruptivne antimaterije;
Koji se može sagledati jedino još iz udaljenih pravaca,
rastućih samoobmana beskonačnog niza.
Devojka se usteremila za psom; pas se otrgao,
uspaničen beše trenutkom postojanja
zvezde na tom nebu, plodnošću udaljenog bora …
Odozgo, usamljeni vojnik
na straži prozebao, plovi mesec, svetionik;
ispod kojeg umorni, zagrljeni sedoše,
opsednuti nemom iluzijom veličine.
Da zajedno posmatraju mirno, vedro veče
puno mesečine
i sjaja u simbolici novog misaonog eksperimenta;
Dok su mekim kosinama rubnih planinskih strana
u gorućoj formi stvaralačkog procesa,
razigrani talasi mesečevog okeana,
oblikovali impresije mudrosti u ritmu života …