СХВАТАЈ ДОБРОТЕ

Њој нежној, живот оставља сребрно с белом… Мудрост је чини чедном. Схватање ствари због којих је чекати вредело… И није моја воља нека притегнута, чврста, прека, научена и по том знана да надгледа са свих страна како јој они, којима је била драга, остављају своје драго значење… Њој нежној, живот оставља сребрно с белом… Над … Настави са читањем “СХВАТАЈ ДОБРОТЕ”

Њој нежној, живот
оставља сребрно с белом…
Мудрост је чини чедном.
Схватање ствари због
којих је чекати вредело…
И није моја воља нека
притегнута, чврста, прека,
научена и по том знана
да надгледа са свих страна
како јој они, којима је била драга,
остављају своје драго значење…
Њој нежној, живот
оставља сребрно с белом…
Над њом, кад је живот плаши,
тужно, преморено бдење…

ПОРЕД ПУТА

У селу пред Дубовом (око пута) углавном је трава, тамо, већ, дирнута… Бејах у колима кад ми се слика пружи како се магаре, још, са људима дружи… И краве се распасле по трави… Баш тада волан, због кривине, савих кад магаре клече, по трави се ваља. Види се, здраво је, и пуца од здравља…  

У селу пред Дубовом (око пута)
углавном је трава,
тамо, већ, дирнута…

Бејах у колима
кад ми се слика пружи
како се магаре,
још, са људима дружи…

И краве се распасле по трави…
Баш тада волан,
због кривине, савих

кад магаре клече,
по трави се ваља.
Види се, здраво је,
и пуца од здравља…

 

НАКОН…

Ниси се мењала све ове године… Таква си била и онда, кад се остављасмо под дрветом, где је корен остао нем на расцветале мисли и непромењеност… Једино си ти и остала спремна… Увек се понесе неки леп лист и извади на дан кад се остављасмо, под дрветом, да се сети свачега сем на корен оног … Настави са читањем “НАКОН…”

Ниси се мењала све ове године…
Таква си била и онда,
кад се остављасмо под дрветом,
где је корен остао нем на
расцветале мисли и непромењеност…
Једино си ти и остала спремна…

Увек се понесе неки леп лист
и извади на дан
кад се остављасмо, под дрветом,
да се сети свачега сем на
корен оног дрвета који је и осећао…
Јер си била тада и остала спремна…

ПРИМЕТ

Приковах мисао, ко потков, да си прошлог лета једино ти косу скупљала у пунђу а ево, сада, бројнија нег чета маса, што носи косе позу такву, но мени туђу, расула се четвртима града, што видеше и друга места, те испаде ко парада пунђи по земљама нашим. Чекам: Ређаш ко за окрш о ком настаће књига: … Настави са читањем “ПРИМЕТ”

Приковах мисао, ко потков,
да си прошлог лета једино ти косу скупљала у пунђу
а ево, сада, бројнија нег чета
маса, што носи косе позу такву, но мени туђу,
расула се четвртима града,
што видеше и друга места, те испаде ко парада
пунђи по земљама нашим.
Чекам: Ређаш ко за окрш о ком настаће књига:
први ред су дорати, други алати,
трећи вранци, четврти кулаши
армије твог нежног врата.
Али његов тен је миран, не маша се рукохвата…

Saputnica Rade Mijatovic

Snivam pticu zlatoperu nad uzglavljem gnezdo svila pojala mi o istini sto pokrece nasa krila Mi se znamo i ne znamo medju nama stalo vreme radjamo se rastajanjem kad venama plima krene Pesmo vecnog pustolova ti sto znades put do zvezda rodjena si iz pepela gde si sama sagorela

Snivam pticu zlatoperu
nad uzglavljem gnezdo svila
pojala mi o istini
sto pokrece nasa krila

Mi se znamo i ne znamo
medju nama stalo vreme
radjamo se rastajanjem
kad venama plima krene

Pesmo vecnog pustolova
ti sto znades put do zvezda
rodjena si iz pepela
gde si sama sagorela

TRI BRATA-Miroslav Krnjeta

  Tri drugara u nevolji bez para opstali su tih zimskih dana, imali su nadu i životnog žara zajedno su preboleli mnogo rana. Sudbina ih vezala te hladne zime, ljubili su jedan drugom rane pamtiće večno brat bratu ime čekali su zajedno da svane. Dok hladan dunav obalu melje široka staza je svedok priče, proveli … Настави са читањем “TRI BRATA-Miroslav Krnjeta”

 

Tri drugara u nevolji bez para
opstali su tih zimskih dana,
imali su nadu i životnog žara
zajedno su preboleli mnogo rana.

Sudbina ih vezala te hladne zime,
ljubili su jedan drugom rane
pamtiće večno brat bratu ime
čekali su zajedno da svane.

Dok hladan dunav obalu melje
široka staza je svedok priče,
proveli su noći uz pesmu i veselje
gledali su kako nova sreća niče.

 

 

 

РЕПАТИЦА – Драгојло Јовић

РЕПАТИЦА И опет некад у снове ми свратиш, Покупиш звезде младалачких дана, Па тихо нестанеш као репатица, У бескрајни простор изгубљених година. И опет ћутиш, ништа не кажеш, Погледом брижним гледаш ми лице, А ја бих да чујем бар шапат један, Где су до сад биле, те очи сањалице. Мирис твог парфема још увек је … Настави са читањем “РЕПАТИЦА – Драгојло Јовић”

РЕПАТИЦА

И опет некад у снове ми свратиш,
Покупиш звезде младалачких дана,
Па тихо нестанеш као репатица,
У бескрајни простор изгубљених година.

И опет ћутиш, ништа не кажеш,
Погледом брижним гледаш ми лице,
А ја бих да чујем бар шапат један,
Где су до сад биле, те очи сањалице.

Мирис твог парфема још увек је исти,
А руке би моје да ти косу такну,
У облаке мекане нестајеш лагано,
Трагом твог одласка све је написано.

Твоја писма чувам и често их читам,
Па кад су у руци твоја сен ме прати,
Онда жарко желим да те време врати,
Да корак ти чујем, твога срца ритам.

А кад снове пусте у свитања рана,
Бели дан отера и победи јава,
Тад су очи моје сузне као море,
Ја још земљом ходам, ти си негде горе.

И често погледам у небеса плава,
Не бих ли те некад видео по дану,
Узалуд моја надања и све жеље силне,
Анђели у снове слете као птице,
А онда нестану као Звезде репатице.