Добродошли!
BIVŠA PRODAVAČICA LJUBIČICAMolim Fejsbukda mi više ne pokazujeslike mojih predjašnjihmučitelja Da li su dobili rak ili bale po Balijukapice ili šeširi -Es ist mir Wurst!No pasaran!Ne u ovaj mileniumne u moj profil ne u moj ajfoni ne na kafuMarš u prošlost u ratne devedesetevidimo se malo jučeNe ovdene sutrane sadSad me čuva moj Akvamenmoje iztetoviranoobezbedjenje … Настави са читањем “BIVŠA PRODAVAČICA LJUBIČICA – Eleonora Luthander”
BIVŠA PRODAVAČICA LJUBIČICA
Molim Fejsbuk
da mi više ne pokazuje
slike mojih predjašnjih
mučitelja
Da li su dobili rak
ili bale po Baliju
kapice ili šeširi -
Es ist mir Wurst!
No pasaran!
Ne u ovaj milenium
ne u moj profil
ne u moj ajfon
i ne na kafu
Marš u prošlost
u ratne devedesete
vidimo se malo juče
Ne ovde
ne sutra
ne sad
Sad me čuva
moj Akvamen
moje iztetovirano
obezbedjenje
kao svileni
persijski tepih
Čuva me moja sladjana
i devizna penzija
HA HA HA
doživela! © Eleonora Luthander
Ova suza za tebe kaplje Jer si drugom rekla da Ovo oko za tobom plače Jer te volim ja… Poznajem te život celi Al te ipak drugi uze Sudbina mi tebe nije dala I ja sada… Lijem suze… Plačem svaki dan i svaku noć U srcu mi je samo tuga Umesto moje majke Snajom će … Настави са читањем “Moja tuga najveća”
Ova suza za tebe kaplje
Jer si drugom rekla da
Ovo oko za tobom plače
Jer te volim ja…
Poznajem te život celi
Al te ipak drugi uze
Sudbina mi tebe nije dala
I ja sada… Lijem suze…
Plačem svaki dan i svaku noć
U srcu mi je samo tuga
Umesto moje majke
Snajom će te zvati neka druga…
Ceo život si mi bila blizu
Ispred nosa,u komšiluku
Ali ja nisam umeo da ti kažem
Da prema tebi gajim ljubav veliku…
Ti ćeš sada njemu ljubav dati
A moje će srce uvek tužno biti
Jer ne znam dal ću ikog posle tebe
Tako iskreno voleti…
Uvek ćeš biti moja želja
Najveća želja života mog
Al voleo bih da budeš srećna
I nek ti svu sreću pokloni Bog.
Na obali Drine u predvečerje Tren pred potonuće sunca Gledam ikonostas neba Sa ikonama oblaka obrubljenih purpurom U hramu poezije u meni Sva sam strah i molitva Na reci Pod jasikama februarskim bez lišća Sa pospalim kormoranima na granama Između zemlje i neba Molim se Bože Ne puštaj sećanje na njega niz reku i … Настави са читањем “KORMORANI – Nena Miljanović”
Na obali Drine u predvečerje
Tren pred potonuće sunca
Gledam ikonostas neba
Sa ikonama oblaka obrubljenih purpurom
U hramu poezije u meni
Sva sam strah i molitva
Na reci
Pod jasikama februarskim bez lišća
Sa pospalim kormoranima na granama
Između zemlje i neba
Molim se
Bože
Ne puštaj sećanje na njega niz reku i vreme
Bojim se obezbožiću se
Pomozi mi
Sačuvaj me od neverovanja u ljubav
Uteši da me neće proći
Sačuvaj ( mi ga u stihovima)
Sakloni ( me od prebolevanja)
Daj mi moj jauk za njim
Za pesmu
Gluv je večeras Bog
Ni ptice glas za znak da me je čuo
Pada u vodu poslednji zrak
Pada crnina noći po meni
U koroti sam
Za mrtvom vodom sa kojom protičem
Za kormoranima bez glasa i za granama bez lišća
Za ugašenim danom i za sobom bez sunca
Plačem pod krilom zaspale ptice
Na Drini
U mraku
U meni
Ja u klin,ti u ploču Ja u ploču,ti u klin Blago tebi što sam dobar Blago tebi što sam fin… Ne znam s tobom šta da radim Ništa nećeš da me slušaš Stalno me zajebavaš I moje strpljenje kušaš… Dal da vičem il da ćutim Dal da bijem il da pustim Stalno dižem na tebe … Настави са читањем “Ja u klin ti u ploču-miško pločić”
Ja u klin,ti u ploču
Ja u ploču,ti u klin
Blago tebi što sam dobar
Blago tebi što sam fin…
Ne znam s tobom šta da radim
Ništa nećeš da me slušaš
Stalno me zajebavaš
I moje strpljenje kušaš…
Dal da vičem il da ćutim
Dal da bijem il da pustim
Stalno dižem na tebe glas
Pa brzo zatim spustim
Zašto stalno svadju tražiš
I treniraš živce moje
Kad posle svake svadje naše
Suzne budu oči tvoje…
JEDNOG DANA Noć svaka koja je mirna i tiha, izmami od mene mnogo više od stiha. Izmami uzdah koji po vasioni luta, za devom što u danu, sretnem više puta. Njen pogled nikad me ne mimoiđe, a zablista jako, kada u blizinu priđe. Tada kao dijamant, iskru plavu baca, pa me ta iskra, lako pomeri … Настави са читањем “JEDNOG DANA”
JEDNOG DANA
Noć svaka koja je mirna i tiha,
izmami od mene mnogo više od stiha.
Izmami uzdah koji po vasioni luta,
za devom što u danu, sretnem više puta.
Njen pogled nikad me ne mimoiđe,
a zablista jako, kada u blizinu priđe.
Tada kao dijamant, iskru plavu baca,
pa me ta iskra, lako pomeri kao neznanca.
Da li je to dijamant ili samo oko plavo,
znao bi kad bi’ se u tom zraku više zadržav’o.
Ali zrak lako plane, pa brzo nestane,
a u grudima oganj, kao da zaostane.
Tada znam da u životu nije sve med i mleko,
a o tom stanju, niko nikad istinu nije rek’o.
Zašto li se uhvatih za tu iskru plavu,
pa sada o tome još lupam glavu?
Nikako ta iskra iz oka da izađe,
ooo, pa gde baš mene, ona da nađe?
Za dijamant svi kažu da jeste vredan,
a ja osećam, zbog njega sve više sam žedan.
Nije to žeđ koja može lako da se gasi,
već je to plamen koji čine topli talasi.
Na tim talasima, sve do noći plovim,
a u noći među zvezdama odgovor lovim.
No u svakoj noći, ove zvezde odgovor kriju,
kao da misle, da među njima tražim simpatiju.
Tako i ove noći, dok me Selena sa neba gleda,
svaka misao glavu žiga i mira mi neda.
Misli mi lutaju na one sjajne kose plave,
što joj ramena vitka, pokrivaju sa njene glave.
Kao slapovi u dolinu, oni se naniže spuštaju,
i glasno žubore u misli, koje me ne opuštaju.
Glasan je to žubor, gde se dodiruju njene haljine,
ne znam kako, ali njega čujem sa bilo koje daljine.
Tako jedna vitka deva plave kose,
uzrokuje da me svi plimni talasi nose.
Dok u oku ona iskru dijamanta čuva,
sa njome na tihoj vatri da me kuva.
Svo to čekanje razvilo je slutnju dugu,
umesto sreće ona pretvara se u tugu.
Zato ceo život, kao da se živi za jedan dan,
onda kada trenutak sreće postane poseban.
Sve to vredi za jedan tren, kada te zlatne vlasi,
zamrsiće se tamo, gde su moji topli plimni talasi.
Jednog dana sretnog, taj mali dijamant vredan,
postaće moj pitki izvor, da više ne budem žedan.
Vušković Nikola
Narode viteški i stari došli neki novi mudraci, drugi nam istoriju kvari kažu da smo sirovi balkanci. Kažu da smo skoro došli a ne znaju kuda smo prošli. Izmišljaju nova imena nisu vredna spomena. Kolevka roda,prostire se od mora,šumskih gora, preko dunavskih obala. Od davnina mi smo ovde, na ovoj zemlji vina pili, žene ljubili,rađali … Настави са читањем “OPAMETIMO SE SRBI-Miroslav Krnjeta”
Narode viteški i stari
došli neki novi mudraci,
drugi nam istoriju kvari
kažu da smo sirovi balkanci.
Kažu da smo skoro došli
a ne znaju kuda smo prošli.
Izmišljaju nova imena
nisu vredna spomena.
Kolevka roda,prostire se
od mora,šumskih gora,
preko dunavskih obala.
Od davnina mi smo ovde,
na ovoj zemlji vina pili,
žene ljubili,rađali se i umirali.
Lažnu državu nam skrojiše
granice stare prekrojiše.
Srbin je zaboravio ko je,
kako je krvavo zemlju branio.
Tuđe ratove smo vodili
i za lažne prijatelje glave gubili.
Ne dozvolimo na istoriji promene
da nam stranac određuje korene.
Svetog Savu slavimo
vremena stara negujmo,
imena careva pamtimo
neprijatelja ne zaboravimo.
Čuvajmo se saveza štetnih
da budemo stranci na svojoj zemlji,
dosta smo bili u službi drugih
radi interesa tuđih.
Poštujmo tuđe,volimo svoje
ne dozvolimo da drugi sudbinu kroje.
Opametimo se srbi,
da opet ne završimo na vrbi.
Ostavila je zbog mene sve Brata,sestru,roditelje I pošla sa mnom oko sveta Jedna lepa Violeta… Molio je otac,molila je majka Da ostavi me Al je ona htela sa mnom Svet da obidje… Nisu hteli da je daju Da je ženim ja Al je ona ipak Moja postala… Sada ona mene ljubi Mene ljubi Violeta Iako … Настави са читањем “Violeta – Miško pločić”
Ostavila je zbog mene sve
Brata,sestru,roditelje
I pošla sa mnom oko sveta
Jedna lepa Violeta…
Molio je otac,molila je majka
Da ostavi me
Al je ona htela sa mnom
Svet da obidje…
Nisu hteli da je daju
Da je ženim ja
Al je ona ipak
Moja postala…
Sada ona mene ljubi
Mene ljubi Violeta
Iako su njeni protiv nas
Naša ljubav ipak cveta…
Branili su našu ljubav
Branili su njeni svi
Al nam nisu mogli ništa
Ljubav smo odbranili…
Ne moli za ljubav onog što je nema. Žališ li prosjaka kad dinar mu daš? Ne moli za ljubav većeg siromaha, ti tako čedno već voleti znaš. Ne kvasi oči suzama vrelim. Znaš da on nije tuge vredan. Ne daruj biser detetu slepom, misliće da je staklenac bedan. Okovom okuj varljivo srce, pusti nek jednom … Настави са читањем “Ne moli za ljubav onog što je nema – Nenad Đekić”
Ne moli za ljubav onog što je nema.
Žališ li prosjaka kad dinar mu daš?
Ne moli za ljubav većeg siromaha,
ti tako čedno već voleti znaš.
Ne kvasi oči suzama vrelim.
Znaš da on nije tuge vredan.
Ne daruj biser detetu slepom,
misliće da je staklenac bedan.
Okovom okuj varljivo srce,
pusti nek jednom zavlada um.
Srce je nekad plašljiva srna,
ka vuku trči jer plaši je šum.
Znaj da srce i sa okovom leti
ali ne dostiže tamne visine.
Tad lebdi negde, malo bliže zemlji,
čekajući pravog da mu okov skine.
Znam, pitaš se, ko je taj pravi?
Kako ćeš ga nekad prepoznati?
Znaj,to nije neko zbog koga zadrhtiš.
Sa njim tišinu i mir, moraš osećati.
U životu sam dobro znala gde mi je mesto i da mi je džabe želeti kraljičin presto. Ne vredi zidati bez čvrste osnove, gaiti nemoguće želje, negovati puste snove. Raditi treba što nam priliči, na vreme se upitati:”Dokle ovim stići?” U svemu je važan oprez i prava mera. Dobru nas vodi samo takva vera. Racionalnost … Настави са читањем “PESMA DRUGU – Jelena Đurašković”
U životu sam dobro znala gde mi je mesto
i da mi je džabe želeti kraljičin presto.
Ne vredi zidati bez čvrste osnove,
gaiti nemoguće želje, negovati puste snove.
Raditi treba što nam priliči,
na vreme se upitati:”Dokle ovim stići?”
U svemu je važan oprez i prava mera.
Dobru nas vodi samo takva vera.
Racionalnost duha, razum mora da vlada,
inače se razboli i teško strada.
I baš nije trebala sva ova tuga.
Mrežu sam plela samo za druga
i želela da u srcu svome za me pronađeš mesta malo.
Samo toliko, a mnogo mi je stalo.
Nikada nisam poželela tu granicu preći,
nikada baciti kamen na put tvojoj sreći.
Ni sebi, ni tebi, drugu svom, bez dileme
nisam želela stvarati probleme.
Želela sam da put sreće što pre počneš da slediš,
život svoj da uspešno središ.
Želela sam da ti bude sve najbolje,
da uvek budeš vesela lica i dobre volje,
lepršav i lagan k’o leptir u letu
i uvek nasmejan osmehom svojim
najšarmantnijim i najšašavijim na svetu.
ПЕСМА КАМЕНА Камен за под мисао, за камен дане, бол камени носио, камене му ране, кад је из камена избио, тугом камном патио, у песмама каменим, камену се вратио. Камен за под главу, у камен све стало, оног каменог много и оног каменог мало.
ПЕСМА КАМЕНА
Камен за под мисао,
за камен дане,
бол камени носио,
камене му ране,
кад је из камена избио,
тугом камном патио,
у песмама каменим,
камену се вратио.
Камен за под главу,
у камен све стало,
оног каменог много
и оног каменог мало.
Настави са читањем “Андреја Врањеш – 4 песме”