Тог дана је из ока ти зрака
Распевала мук сивих корака
Стопио нам се из ока блесак
И у времену оста отисак
Насмејаног се сећам сунца
Ужарених на обали зрнца
Крика галеба, страсног ти поја:
Ти си моја…ти си моја…моја…
На плажи су нам тела плесала
Додирима пут страсним клесала
Прхнула птица, сунце је пила
Али киша јој крила стопила
Студено време још не престаје
Сећање на твој загрљај траје
И слике горе, дирају снажне
И сад су очи сетне и влажне.
(Прочитано: 53 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.286.525 пута)