Nešto se dešava dok mislim šta je to što čoveku mira ne da zima mi snegom kosu puni Možda je tako i Branko hodao ovim gradom čemernim Možda… bio je mlad godina moga sina sad Brinem, sumnjam, uzdišem Kolona mladih prolazi i ćuti dok se krv iskopanog srca saceda niz njihove grudi pa kape na … Настави са читањем “NEŠTO ——– Marina Adamović”
No votes yet.
Please wait…
Nešto se dešava
dok mislim šta je to
što čoveku mira ne da
zima mi snegom kosu puni
Možda je tako
i Branko hodao
ovim gradom
čemernim
Možda…
bio je mlad
godina moga sina
sad
Brinem, sumnjam,
uzdišem
Kolona mladih prolazi
i ćuti dok se krv
iskopanog srca saceda
niz njihove grudi
pa kape
na
belo
tlo
Rođena 1962. godine u Nišu. Studije francuskog jezika je započela na Filološkom fakultetu u Beogradu, ali je nastavila studije prava u rodnom gradu. Poeziju objavljuje u elektronskim i drugim časopisima i zajedničkim knjigama. Objavila je štampane zbirke pesama "Curriculum vitae", "Psihodelija minijature", "HAIKU", zbirka kratkih priča "Smrt prijatelja", kao i nekoliko elektronskih knjiga.
Članica je Društva književnika i književnih prevodilaca Niša , član i Udruženja pesnika Srbije i CG, Međunarodnog udruženja književnih stvaralaca i umjetnika ralaca i umjetnika "Nekazano", Humanitarne fondacije Humanost bez granica kao Posebna akcija Banka dobročinstva). Živi i stvara u Nišu.
Види све чланке од poetessa
