PESMA SE NE PIŠE NA HLADNO – Jelena Đurašković

Ako odlučiš napisati pesmu,

nemoj da se na pisaljku naljuti papir

što po njemu svašta švrlja i brlja

i besmisleno mu remeti mir.

Pesma, ma o čemu da je,

ne piše se na hladno,

da ne bi zvučala prazno, ogoljelo, jadno.

Ako poželiš da pesnički kažeš nešto,

a da to bude  lepo, misaono , vešto,

izaberi najlepše reči iz njihovog arsenala,

i njihovu nisku u stihove utkaj  tako

da dotaknu čitaoca snažno, vrlo jako.

Duša puna emotivnog žara,

najlepše stihove stvara,

sa mnogo pesničkog dara,

Samo iskrene emocije tvoje

pesmu oboje u najprikladnije boje

i dadu joj raskošno ruho i čaroban dah,

da čitacu izmami uzdah,

da se u tvojim stihovima pronađe

i emociju tvoju prepozna kao svoju.

 

ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА у Крушевачком позоришту

Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ наставило је са организовањем манифестације ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА у Крушевачком позоришту 29.10.2019. године у 18:00 сати. Програм је био богат и разноврстан и састојао се из три дела:

  • У првом делу чули смо победничке песме са Песничког маратона КЦК и победницима уручили награде,
  • У другом делу промовисали смо трећу књигу Мирославе Смиљанић из Град Сталаћа „МОРАВА МЕ МОЈА ЗОВЕ“,
  • На крају слушали смо поезију присутних песника и одабрану музику на хармоници млодог и талентованог Николе Тонића.

Програм су сомислили и водили Љубодраг Обрадовић и Саша Милетић.

Иначе, на песничком маратину КЦК 16.10.2019. године учесвовали су песници из Крушевца, Бруса и Ћићевца, а прво место су равноправно освојили Далибор Ђокић из Бруса и Дејан Милошевић из Крушевца, друго место је, такође равноправно припало Душки Ерић и Слађани Бундало из Крушевца, а треће место је освојила Данијела Јевремовић из Крушевца. Специјалну награду је осбвојио Дејан Петровић Кенац. Одлуке је донео жири у саставу: Љубодраг Обрадовић, Јелена Протић-Петронијевић, Латинка Ђорђевић, Мића Живановић и Горан Минић. Вечерас су награде присутним песницима: Дејану, Слађани, Душки и Данијели дипломе и награде уручили пристни чланови жирија Мића и Љуба. Наравно специјалну награду за Песнички маратон из прошле године добио је Живота Трифуновић.

У другом делу сусретања представљена је књига Мирославе Мире Смиљанић из Град Сталаћа о којој је говорио Љубодраг Обврадовић. Поеред саме ауторке њену поезију говорили су и песници: Слађана Бундало, Душка Ерић, Градимир Карајовић и Живота Трифуновић. Биографију ауторке и део из њене приче прочитао је Саша Милетић.

У завршном делу Песничких сусретања, своју поезију су говорили присутни песници: Ратко Тодосијевић Баћо, Душка Ерић, Мирослав Живановић, Горан Арсић, Љубодраг Обрадовић, Слађана Бундало, Данијела Јевремовић, Милош Ристић, Живота Трифуновић, Градимир Карајовић, Драгојло Јовић, Првослав Пендић, Миленка Весић, Саша Милетић и афористичар Братислав Бата Костадинов.

ЦРНО ИЛИ ЦРВЕНО – Љубодраг Обрадовић

CRNO ILI CRVENO

                                                                                                          Jovanu Dašiću

Novo je doba,
sve se tako brzo menja!
Zašto i ti poleteo ne bi?
Taj rulet, crno ili crveno,
okreće se i u tebi.

Srce svoje, zato oseti.
Tu iskru za životom novim, zapali!

Nek brod sa robotima, odleti
u svoj virtuelni svet mali.

Pogledaj u dušu,
šta to, ti, stvarno želiš?
Da li večno lutanje u magli,
ili da te ljubav razveseli?

Ošišaj se zato na nulu
i zažmuri…
Život ti iz dana u dan
neosetno curi.

Obrij glavu,
snove potisni.
Ureži krst na čelo
i slobodno vrisni!

Nek urlik zaledi vasionu,
nek pukne zora.
Ti nisi još na tom brodu,
ali ukrcati se moraš.

Obuj čizme crne,
obuci kožno odelo
i kad ti srce utrne,
gas stisni smelo.

Harley Davidson Cosmic Starship
nek se propne,
provalije nek izblede.
Sudbinu krote oni,
koji svoje srce slede.

Okreni se oko sebe:
Sa snovima pustim
život ti u tačku izmiče.
Zato smelo u budućnost kreni…
Spokoj kad žudiš,
drugo te i ne dotiče.

Neka ti devojka ruke oko pasa obavije,
dodir dojki nek’ ti strast probudi.
Da sa njom ljubav otkriješ,
odjezdi u kosmos, daleko od ljudi.

Da se osetiš božanstveno,
u pustinji nađeš svoje zrno…
Crno ili crveno,
crveno ili crno?…

© Ljubodrag Obradović

Настави са читањем “ЦРНО ИЛИ ЦРВЕНО – Љубодраг Обрадовић”

MOJA ŽIVOTNA ARHITEKTURA – Jelena Đurašković

Moja životna arhitektura

Izdržala je mnogo oluja i bura

Ponekad besna,

Ponekad koža bila mi tesna,

Al’ nisam pala,

Nisam se dala.

Bojila sam svoj život vedrim bojama duge,

Vešto zaobilazila opasne pruge,

Birala puteve izvesnosti veće

Kojima se sigurnijim korakom kreće.

Vrline su mi bile vođa puta,

Blagosloven da bude, da se ne odluta,

Da se do cilja lakše stgne,

Bez da se velika prašina digne.

Zidalo se korak po korak, polako

I nije uvek bilo lako.

Al’ mladost lakše nosi breme

i lakše rešava životne probleme.

A kada mladost prođe

I kada starost dođe,

Umor ti kaže:”E sada stani!

Ovo su sada drukčiji dani.

Polako, prikoči, sporije, tiše…

Ko nekad se ne može više.”

Malo se opireš i nećeš da shvatiš,

Al’ zdravije je što pre prihvatiš.

SA VISINE ŠIRI SU VIDICI – Jelena Đurašković

Upitalo prase raspevanu pticu
zašto toliko voli da poleti
i leti i leti i leti…
kad će i onako da sleti
i još joj upozorenje doda
da ko visoko leti nisko pada
i nema čemu da se nada.

Podsmehnu se na to ptica,
pa razmišlja kako da prasetu objasni
zašto voli da se vine u visine
i da peva od miline.

“Prase moje, dok se živi.
treba život  da se  i doživi.
Gledati samo u svoje korito
nije baš uzbudljivo,
ni raskošno, ni maštovito.
Priroda me moja stalno zove
u visine i nove izazove.
A bez leta u beskrajne visine
nema za mene ni miline.
Sa visine se vide:
rijeke, jezera, mora,
doline, brda, planine…
svašta,
i buja mašta.”

Al’ prase i dalje misli
da je sigurnije i bolje
biti uvek dolje,
ne znajuć za raskoš koju visine nude
i radost koju bude.

Ptica dobro zna da ne letjeti nije bolje,
jer uvek si nisko i uvek si dolje.
Prasetu nikad neće biti jasno,
da sa visina širi su vidici.
al’ veoma jasno je ptici.
A kada bi prase imalo njeno saznanje,
pesmom bi zamenilo skičanje i roktanje.

Промоција часописа ПоезијаСРБ број 11 у Крушевцу

Промоција часописа Поезија СРБ број 11 одржана је 24.10.2019. године у Народном музеју Крушевац у Крушевцу. Програм промоције припремило је и реализовало Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу у сарадњи са Народним музејом Крушевац. Програм су водили и уредили Драгојло Јовић и Данијела Јевремовић. За музички тренутак постарали су се: чланице певачке групе БИСЕР из Крушевца и Градимир Карајовић на усној хармоници. О часопису је говорио уредник часописа Љубодраг Обрадовић… Своју поезији говорили су песници: Љубодраг Обрадовић, Даница Рајковић, Мића Живановић, Хаџи Иван Милановић, Мирјана Смиљанић, Дејан Милошевић, Душка Ерић, Елена Ерић, Саша Милетић, Градимир Карајовић, Сања Лукић, Богдан Јевтић, Бранко Ћировић Ћиро, Слободан Ценц, Зоран Ђурић, Татјана Ђурић, Мишко Плочић, Драгојло Јовић и Данијела Јевремовић, своју причу је говорио Боривоје Видојковић, а афоризме Михајло Ћирковић и Саша Милетић… Слике на Фејсбуку

BANATSKI USTANAK-Miroslav Krnjeta

O slavni dani zaboravljene prošlosti
dani borbe sokolova protiv aždaja
vojevali vladika i potlačena Srpska raja
za slobodu ostavili u banatskoj ravnici kosti.
Tisom teče kosovski zavet
u ravnici raste slobodarski cvet,
oranice zasejane semenom slobode
glasno zovu ustaj Srpski rode.
Iz Vršca prva iskra pali polja
diže sablju vladika Teodor Nestorović
hvatajte puške braćo dosta je bilo srpskog roblja,
vratimo naša pravoslavna zvona
neka guslari pevaju o junaštvu Obilića
krenite junaci Velje Mironjića,neka krene buna.
Planu  banat vetar nosi ustaničke varnice
skupljaju se banatske delije oko Save temišvarca
ustaničko srce nosi borbu kroz ravnice
razbija turske konjice leti preko janjičarskog šanca,
budi se svetla pravoslavna zora
za krst časni braćo u boj se mora.
Podigla se silna banatska sela
čete ustanika pregaziše turske posade,
od Erdelja,Bečkereka,Lipova do Titela
jurišaju vukovi banata na turske palisade.
Hej svetla banatska ravnico
zovni vetar,poleti ptico,
pevaj o junaštvu Janka Halabure
poseče Arslan bega pobi turke iz kubure
na megdanu ispod kule Vršačke
pričaj vetre o danima borbe junačke,
kad krv herojska rodi u poljima kosovske božure,
ginu Srbi od turskih jatagana
osveta stiže od ruke Sava bana,
žitna polja rodila hiljade Obilića
neustrašivo marširaju uz Velju Mironjića.
Zastava svetog Save na zastavu Muhameda
ustanici kliču ili smrt ili pobeda,
narod carske loze Nemanjića
leti kao soko uz lava Teodora Nestorovića.
Turska aždaja Sinan paša
pali i seče sela naša
iz osvete spali mošti svetog Save
srce pravoslavlja najsvetije Srpske glave.
Turska golema horda Mehmed paše beglerbega
navali na ustanike kod Bečkereka
izginuše sokolovi od zveri turskih aga
zla sudbina vladiku i Srbe čeka.
Tama zavlada ravnicom,lelek sa kolca odjekuje,
vladika u lancima u mučeničku smrt putuje
čekaju ga zulumćari turske paše
krvlju vladike da se slade,mukama da se svete,
junaka okovanog jataganom da koljete
živog Teodora Nestorovića zveri odraše.
Krv se lila ravnicom tog dalekog Gospodnjeg leta
kad je svanula sloboda u svim selima banata.

POSVEĆENO SVEŠTENOMUČENIKU TEODORU NESTOROVIĆU VRŠAČKOM
I JUNACIMA BANATSKIM USTANICIMA.

ПРОВИНЦИЈАЛАЦ – Љубодраг Обрадовић

ПРОВИНЦИЈАЛАЦ 

Устајеш рано и на рад полазиш,
своје снове још исањао ниси.
Стари комплекс жилама ти пролази,
из забите провинције ти си.

Ти увек сумњаш у себе,
као да ниси за развој света.
Јутрос ти опет срце зебе,
да ли и коме сумњом сметаш?

Пишући песме пуне чежње,
откуд идеја да нешто ствараш?
Ти си ту само жито да жањеш
и елиту сујетом не замараш.

Јер само њима небо се смеши,
јер они стварају за поколења!
Знаш, ништа сумњом нећеш да решиш,
стварност се жељом не мења.

У њиховом животу незван си гост,
пролазник ког су случајно срели.
И зато одмах смело пређи мост
који те од завичаја дели.

Устани сад и храбро пођи на рад,
иако снове ни исањао ниси.
И нека ти срце заувек зна,
из забите провинције ти си.

© Љубодраг Обрадовић

РУСИЈА – Андреја Ђ. Врањеш


ИЗ ЗБИРКЕ НА ОБАЛИ СРЦА

РУСИЈА

Да те нема где би расле брезе?
Да те нема Цигани би вечито плакали,
балалајке би утихнуле.
Да те нема где би становала љубав?
Све победе биле би порази,
нестало би доброте,
да те нема …