ПРОВИНЦИЈАЛАЦ
Устајеш рано и на рад полазиш,
своје снове још исањао ниси.
Стари комплекс жилама ти пролази,
из забите провинције ти си.
Ти увек сумњаш у себе,
као да ниси за развој света.
Јутрос ти опет срце зебе,
да ли и коме сумњом сметаш?
Пишући песме пуне чежње,
откуд идеја да нешто ствараш?
Ти си ту само жито да жањеш
и елиту сујетом не замараш.
Јер само њима небо се смеши,
јер они стварају за поколења!
Знаш, ништа сумњом нећеш да решиш,
стварност се жељом не мења.
У њиховом животу незван си гост,
пролазник ког су случајно срели.
И зато одмах смело пређи мост
који те од завичаја дели.
Устани сад и храбро пођи на рад,
иако снове ни исањао ниси.
И нека ти срце заувек зна,
из забите провинције ти си.
© Љубодраг Обрадовић
(Прочитано: 18 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.289.442 пута)
