Dva su se srca zauvek rastala-Miško pločić

Bio je mesec maj i kiša je padala
Bila je nedelja kada si otišla
Bio sam tužan i plakao sam
Kad si mi poslednji put prišla…

Dok si mi prilazila, ja sam te gledao
I ti si tiho jecala
Prišla si uz mene i u oči me gledala
A meni su kolena klecala…

Rekla si da me još uvek voliš
I nežno si me u usta poljubila
I govorila si da ćeš me uvek voleti
Dok si suze u očima krila…

A onda si me pogledala poslednji put
Okrenula si glavu i tiho zaplakala
Znao sam da te više videti neću
Dva su se srca zauvek rastala…

I više te nikad video nisam
Od rastanka našeg i tužnoga kraja
A u snovima se stalno sećam tebe
I tužnog kišnog nedeljnog maja.

CITATI MUDRE MISLI I POUKE-Miroslav Krnjeta

U današnje vreme ljudi su zaboravili jednu vrlo bitnu stvar.
Sve ovo što se nama danas dešava,razni problemi,nepremostive prepreke,egzistencijalna ugroženost,
siromaštvo,neshvaćenost,ljubavni jadi,bolest,porazi na raznim poljima,tuga,patnja,izdaja prijatelja,
zaslepljenost i zatucanost,stradanja i ratovi,potraga za smislom života…Sve ovo dešavalo se ljudima i pre hiljdu godina,jedina razlika je što tada nije bilo struje,napredne medicine,aviona,računara,tehnologije koja nam je omogućila udoban život i komfor.Ciklus je isti okreće se od postanka civilizacije i čovečanstva.
Mudri ljudi su sve svoje pobede i poraze,zaključke iz raznih perioda života,iskustva iz celog svog života
zapisali u knjige,stavili su na papir formule za prelaženje prepreka i savete za sva vremena,ostavili čovečanstvu da ih vodi kroz magle bez lutanja u budućnost.Jer životno iskustvo je najveće bogatstvo,
čovek bez njega je kao bez lične karte ne postoji,nema svoj identitet.
Kada bi ljudi otvorili knjige i čitali verovatno bi svako ponaosob našao lek za neku neprelaznu reku ili problem,ali uzalud knjige se zatvaraju i kao ukras stoje na policama skupljajući prašinu.
Kažu pametan se uči na tuđim greškama a lud na svojim,sve je zapisano zašto se onda mučiti
i hodati bos po trnju pri tom udarajući glavom u svaki zid na koji naiđemo.
čitajte narode i učite na tuđim greškama manje će vas boleti glava jer to nam je mapa mudrih,iskusnih ljudi.

Čovek je izdržljiv stvor.čovek je biće koje se na sve navikava,
i ja mislim da je ovo njegova najbolja definicija.
FJODOR DOSTOJEVSKI

Bez rada i bez normalne lične svojine čovek ne može sa živi,kvari se i postaje zver.
FJODOR DOSTOJEVSKI

Uskraćivanje zadovoljavanja duhovnih potreba teže pada čoveku od svih
fizičkih muka.                                                                                    FJODOR DOSTOJEVSKI Настави са читањем “CITATI MUDRE MISLI I POUKE-Miroslav Krnjeta”

ИСТО ИМЕ – Андреја Ђ. Врањеш

 

ИСТО ИМЕ
1925 – 1942

Пожурио нагло у хладно нијемо,
старији од јутра  није био,
за радост свјетла поклонио небо,
да ли је знао   шта је хтио?

Шапнули  му облаци ,
ко  се сакрива живот му је бијег,
љепоту даде тами без Сунца,
нестаде дјечак као снијег.

Сестра га чекала срцем цјелим,
у око  да уђе из слијепих даљина,
сузе  росиле сјећање тужно,
именом сјетним када  зовне сина.
Настави са читањем “ИСТО ИМЕ – Андреја Ђ. Врањеш”

Pitanje Bogu – Miško Pločić

Pitam se svr češće šta sam to Bogu skrivio, mislim, nije da ja nisam zadovoljan time što sam ja dobio od njega, nego ponekad me baš muči, ili ja to tek mislim tako. Možda je i to. Ali, mogao bi ponekad, makar ponekad, ne tražim ja svaki put, da mi malo olakša poneki problem u životu, mislim, ne mora svaki put da me testira… Ja se ponekad malo kao ljutim na njega, prebacim mu ponešto, malo se kao posvadjam sa njim, kažem ponešto… Ne smem baš svašta, ipak je on glavni, pa može i on da se naljuti na mene, i onda sam ja, da prostite, najebo, a ti baš i ne smem sebi da dozvolim… Mislim, i ovako dosta najebavam… Nego, to, kao nešto da kažem, da se pobunim… A, dodje mi ponekad… Dodje… Ima stvari koje nisam zaslužio… Koje bih ja drugačije sebi uradio… Ali, ko pita mene… Samo mi se ne svidja da bolje prolaze ubice, razbojnici, prevaranti, lopovi… A, oni, pa makar malo uživaju… Jebi ga, ja ne umem, nusam nijedan od njih… Oni rizikuju, ja ne smem… A ne želim mnogo… Ne, ne… Ne želim ja, ludo bogatstvo, dobra kola, mada bi mi dobro došla, vile, mada se ne bih bunio… Tek malo boljeg života… U stvari, samo da su mi deca zdrava… Bilo bi mi dovoljno… Svet ne mogu da promenim, mada sam Bogu nekoliko puta rekao da bih neke stvari uradio drugačije od njega… Nije mi odgovorio… Ne odgovaraju ni predsednici narodu što ih bira, što bi Bog meni… Neka, nek mi samo čuva decu, ja sam se od mene davno oprostio… Opet lupam, sreća što mu majka ovo ne čita, ubila bi me… Pa, ako neko pročita, nemoj da se smeje, ja to onako, došlo mi… Ništa, odoh ja sad, sutra moram da idem na poso, raditi se mora…

Selo moje, zavičaju mio – Miško Pločić

Selo moje, zavičaju mio
U tebi nisam godinama bio
Fali mi miris moga sela
I moja draga familija cela…

Godinama živim u tudjini daleko
Bogatstvo i pare tamo sam steko
Al o selu mome stalno sam snio
Iako sam daleko od njega bio…

Falile mi livade i zelena trava
Lavež pasa i kad zamuče krava
Žubor potoka što kraj kuće mi teče
Pijanke u kafani skoro svako veče…

Selo moje, lepše od Pariza
Lepo iz daleka, najlepše iz bliza
Jedva čekam opet da ga vidim
Seljak sam i toga se ne stidim…

Volim kad zapeva slavuj u malome lugu
Da stisnem ruku majboljemu drugu
Kad vidim da se na krovu odžak puši
I na tavanu kad se meso suši…

Jedva čekam da zamirišu jorgovani
Da čujem vrapce da cvrkuću na grani
Jedva čekam da pred staru kuću dodjem
Prašnjavim putem kroz selo da prodjem…

Selo moje zavičaju mio
O tebi sam godinama snio
Selo moje lepše od Pariza
Lepo iz daleka, najlepše iz bliza.

2 ПЕСМЕ – Андреја Ђ. Врањеш и Ђорђе Врањеш

 

ФУКАРА

Фукара је руља она грдна,
храбра кад јој моћан иза леђа стоји,
без лика багра, за недела вична,
што се јадна саме себе боји.

То су они што пузећи живе,
танка ума, савести још мање,
шлихте, хуље, жбирови сакрити,
доушници, јадови, блентаје.

Фукаре је увек тамо било,
где се ждере крканлука разна,
фукаре су чланови свих странки,
у фукаре уста стално празна.

Туђи јаук не жели да чује,
избаци је време ко поплава ђубре,
фукара се ко фукара роди,
исто таква ко фукара умре.

Сваком и ником не припада,
арогантна,бахата и пуста,
кад јој тутор изгуби тло чврсто,
кука клечи, моли  на сва уста.

Од фукаре ништа грђе нема,
са лепотом у завади стоји,
сурова, бездушна, ниска,
уз времена прљава пристоји.

© Андреја Ђ. Врањеш.
МАЈКА

Било је прољеће и ратно доба.
селом је владала глад,
пођох кући до мајчиног гроба,
да тугом ублажим јад.

Идући путем сјетих се мајке
и растанка с њом,
усташе су гурале жену,
а ја сам трчао за њом.

Можда бих трчао тако,
преко жбуња, трња,јама,
да не чух ријечи њене,
врати се сине, доћи ће мама.

Био сам дијете, попслушах мајку,
вратих се и чеках читаву ноћ,
а све мисли биле су једно,
па можда, можда ће доћ.

Кад ујутро а она мртва у шумарку,
видјех је први стадох је љубити јако,
била је мучена и сва у крви,
о јадна, јадна мајко.

И све што сам имао тада,
изгубих у шумарку,
оста само сјећање болно,
на добру једину мајку.

© Ђорђе Врањеш, ученик
седмог разреда

 

Промоција часописа ПоезијаСРБ број 11. и 12. у Ћуприји и Поетска позорница ПЛУС – 30.11.2019.

Часописи за Поезију – ПоезијаСРБ број 11. и број 12. које објављује Удружење песника Србије –  ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу, промовисани су у сарадњи са Књижевним клубом *Душан Матић* из Ћуприје у оквиру Поетске позорнице ПЛУС 31.11.2019. године у Ћуприји. У промоцији часописа учествовали су песници: Љубодраг Обрадовић, Драгојло Јовић, мр Ратко Тодосијевић Баћо, Данијела Јевремовић, Борисав Бора Благојевић, Миле Лазаревић, Звездана Милосављевић, Александра Соколовић, Хаџи Иван Милановић, Боривоје Бора Видојковић и Бранко Ћировић Ћира. Промоцију је осмислио и водио Љубодраг Обрадовић – председник Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу.

У другом делу ове изузетне поетске вечери одржан је такмичарски део Поетске позорнице ПЛУС у коме су се за песму месеца новембра 2019. године са својим песмама такмичили бројни песници (више од 30)… Чланови Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ добили су две награде: Данијела Јевремовић је добила другу награду по мишљењу стручног жирија, а Драгојло Јовић је добио захвалницу за квалитет поезије по мишљењу стручног жирија. Прву награду је по мишљењу стручног жирија добила је Лидија Маловић из Београда. Погледајте на видео снимку ко је све награђен.. Još slika na fejsbuku

Промоција Часописа за поезију ПоезијаСРБ број 13 одржана у Клубу КЦК 13.12. 2019.


Video snimak Ljubodraga Obradovića

Промоција Часописа за поезију ПоезијаСРБ број 13. одржана је 13.12.2019. године у организацији Удружења песника Србије и Културног центра Крушевац у Клубу КЦК, пред бројном публиком. Промоцију су осмислили и водили Светлана Ђурђевић, Љубодраг Обрадовић и Саша Милетић. У музичком делу програма наступили су: оркестар Душана Дуце Пејчића и вокални солисти Радмила Бајић и Мирослав Мића Живановић. У првом делу промоције који смо посветили Петеру Хандкеу говорили су: Светлана Ђурђевић, др Велибор Лазаревић, Вељко Стамболија, Милан Милетић Мачак познат и као Миле, О Миле и Томислав Димитријевић Томако. Своју поезију говорили су: Горан Арсић, Мирослова Живановић, Светлана Ђурђевић, Љубодраг Обрадовић, мр Ратко Тодосијевић Баћо, Драган Тодосијевић, Милош Ристић, Градимир Карајовић, Живојин Манојловић, Драгојло Јовић, Дејан Милошевић, Аријана Хинић, Данијела Булатовић, Данијела Јевремовић, Душка Ерић, Даница Рајковић, Драгана Марковић, Дејан Петровић Кенац, Богдан Јевтић, Даница Димитријевић (говорила поезију своје мајке Јасмине), Весна Михајловић и Миломир Терзић. Своје афоризме говорили су: Саша Милетић, Драган Матејић, Михајло Ћирковић, Дејан Ристић и Братислав Костадинов.

Još slika na Fejsbuku

Video snimak Slaviše Pankovića


Слику на корицама урадила је сликарка из Крушевца Мира Ковачевић

Почетком децембра 2019. године изашао је из штампе Часопис за поезију ПоезијаСРБ број13 уз пресудну помоћ Града Крушевца. Часопис можете купити већ сада, а стићи ће Вам на кућну адресу у Србији по цени од 400,00 динара, ако се пријавите на мејл: poezijasrb@poezija.rs и ако наведени износ уплатите на жиро рачун Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ број: 310-209359-17 . Часопис је формата А4, а има преко 120 страница. Часопис можете добити и ако живите у иностранству, ако га поручите на мејл: poezijasrb@poezija.rs . Орјентациона цена за испоруке у инустранство је од 1.000,00 до 1.500,00 динара, зависно од земље испоруке. О тачној цени за Вас бићете обавештени после Вашег захтева на мејл који наведете у захтеву!

Љубодраг Обрадовић је дао изјаву за РТК пре промоције, коју можете овде преслушати

У часопису издвајамо:

Сада, кад је Петер Хандке, аустријски писац, добио Нобелову награду за књижевност за 2019. годину, сви ће схватити колико су град Крушевац и беловођани предвођени др Велибором Лазаревићем били далековиди и на правом путу кад су му 2015. године доделили награду БЕЛОВОДСКА РОЗЕТА. Наравно, на правом путу је било и Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ, кад је те топле јулске вечери 2015. године у Белој Води, поклонило Петеру Хандкеу свој Часопис за поезију – ПоезијаСРБ број 3. У поменутом часопису број 3 били су заступљени песници из Шведске, Швајцарске, Републике Српске и Србије (Београда, Шида, Шапца, Крушевца, Бруса, Прокупља, Ниша, Куршумлије, Параћина, Ћуприје, Велике Плане, Панчева, Лесковца, Вршца…).


Светлана Ђурђевић поклања часопис ПоезијаСРБ Петеру Хандкеу


Петер Хандке прима Беловодску розету од заменика градоначелника
Крушевца Јасмине Палуровић

Секс и Љубав – Петар Савић

 

 

Врућ Секс и Љубав нежна
упознаше се једно вече,
Он заводљив, она чедна.
Да је жели он јој рече.

Умотани у клупче нежности,
груб Секс и Љубав стидљива,
сва лепота његове грешности
постаде само њој видљива.

Секс је узе страсно, дубоко, неуморно,
али ипак пажљив беше са њом,
пламен свећа зашљашти бурно,
Љубав се препусти осећају том.

И спојише се страст и чедност
И једно постадоше власт и нежност.

Претвори се врућ суздржан дах
у гласан, ослобођен врисак и ах.
Ослободи се Љубав окова морала
и све што је имала Сексу је дала.

 

 

КОЛИКО – Љубодраг Обрадовић (компоновао и пева Бранко Симић)

Песму је компоновао и отпевао Бранко Симић

 

КОЛИКО…

Колико сати,
пробдела си ноћу,
чекајући да сврати,
и однесе самоћу.

Колико наде,
заувек си изгубила,
док сањала си баладе,
а ниси љубила.

Настави са читањем “КОЛИКО – Љубодраг Обрадовић (компоновао и пева Бранко Симић)”