Pitam se svr češće šta sam to Bogu skrivio, mislim, nije da ja nisam zadovoljan time što sam ja dobio od njega, nego ponekad me baš muči, ili ja to tek mislim tako. Možda je i to. Ali, mogao bi ponekad, makar ponekad, ne tražim ja svaki put, da mi malo olakša poneki problem u životu, mislim, ne mora svaki put da me testira… Ja se ponekad malo kao ljutim na njega, prebacim mu ponešto, malo se kao posvadjam sa njim, kažem ponešto… Ne smem baš svašta, ipak je on glavni, pa može i on da se naljuti na mene, i onda sam ja, da prostite, najebo, a ti baš i ne smem sebi da dozvolim… Mislim, i ovako dosta najebavam… Nego, to, kao nešto da kažem, da se pobunim… A, dodje mi ponekad… Dodje… Ima stvari koje nisam zaslužio… Koje bih ja drugačije sebi uradio… Ali, ko pita mene… Samo mi se ne svidja da bolje prolaze ubice, razbojnici, prevaranti, lopovi… A, oni, pa makar malo uživaju… Jebi ga, ja ne umem, nusam nijedan od njih… Oni rizikuju, ja ne smem… A ne želim mnogo… Ne, ne… Ne želim ja, ludo bogatstvo, dobra kola, mada bi mi dobro došla, vile, mada se ne bih bunio… Tek malo boljeg života… U stvari, samo da su mi deca zdrava… Bilo bi mi dovoljno… Svet ne mogu da promenim, mada sam Bogu nekoliko puta rekao da bih neke stvari uradio drugačije od njega… Nije mi odgovorio… Ne odgovaraju ni predsednici narodu što ih bira, što bi Bog meni… Neka, nek mi samo čuva decu, ja sam se od mene davno oprostio… Opet lupam, sreća što mu majka ovo ne čita, ubila bi me… Pa, ako neko pročita, nemoj da se smeje, ja to onako, došlo mi… Ništa, odoh ja sad, sutra moram da idem na poso, raditi se mora…
